Zašto u Hrvatskoj snimaju filmove poput „Svadbe“ a u Srbiji filmove poput „Dare“, i zašto publika u obe države više voli „Svadbu“. Za deset dana videlo ga je blizu 380.000 gledalaca
„Sa našim kolegama iz Hrvatske napravili smo film koji će voleti ceo region, a mi to u Srbiji danas ne možemo da uradimo“, rekao je Dragan Bjelogrlić povodom filma Svadba u kome glumi jednu od glavnih uloga.
Svadba je hrvatsko-srpska koprodukcija reditelja Igora Šeregija koji je i scenarist filma.
Svadbu vole i Srbi i Hrvati
U Srbiji je premijerno prikazan 28. januara, u Sava centru. Ovacije su trajale deset minuta. Tokom samo prva četiri dana prikazivanja u Srbiji ga je videlo više od 130.000 ljudi, što nije zabeleženo decenijama.
Film Svadba je od zagrebačke premijere 20. januara do 1. februara prodao 378.007 ulaznica, uključujući i pretprodaju, saopštio je Sinestar sinemas (Cinestar Cinema) deo Blic (Blitz) grupe.
Time je „ostvario istorijski rezultat“ i „rekordan prihod od 2.740.374 evra“.
„Ovaj izuzetan rezultat postignut je u 29 Sinestar multipleks bioskopa u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, koji raspolažu sa ukupno 180 dvorana i više od 26.000 sedišta. reč je o najvećem rezultatu koji je jedan bioskopski prikazivač ikada ostvario u regionu u tako kratkom vremenskom periodu“, navedeno je u saopštenju.
Ovakav uspeh filma Svadba dokazuje i pokazuje mnogo toga, pa i da je između Srba i Hrvata u stvari sve okej i da im politika i političari ne mogu ništa.
Prethodni filmovi
Kao što sigurno svi već znaju, Svadba je ljubavna priča koja je zadesila dve porodice, beogradsku i zagrebačku. Deca su im se upoznala daleko od kuće, zaljubila, i napravila bebu. Zato se sad, zajednički, treba organizovati svadbu. Sve se to odvija lepo i onako kako treba, uz mnogo zdravog smeha i u radosti -iako je između Srba i Hrvata.
Pre Svadbe a nakon poslednjeg rata, snimljeno je još filmova o suživotu Srba i Hrvata, na primer, Zvizdan, Ustav Republike Hrvatske, S one strane, Poslednji Srbin u Hrvatskoj, Leto kad sam naučila da letim.
Svi oni govore o onome po čemu smo različiti a isti. I svi ti filmovi su bili gledani i u Hrvatskoj i u Srbiji, kao i u državama van regiona čija publika pojma nema da se oficijelno Srbi i Hrvati međusobno imaju smatrati neprijateljem.
Kako to rade Hrvati
Zanimljivo u ovoj priči je da osim Leta svi pomenuti filmovi dolaze iz Hrvatske.
To nije slučajnost. To je odluka.
Dok hrvatska kinematografija nema ništa protiv priča koje priznaju postojanje drugog u sopstvenom dvorištu, Srbija sistemski proizvodi filmove koji jačaju narativ večite žrtve nad kojom neprestano visi pretnja neprijatelja. Među kojima je Hrvatska i to na vrhu liste.
A kako je u Srbiji
Najočigledniji primer takve srpske strategije je Dara iz Jasenovca, film koji se poziva na traumu iz vremena NDH kako bi je iskoristio za širenje slike o Srbima kao žrtvi. Dara je upotrebljena kao propagandno sredstvo koje sugeriše narodu da ne ide na letovanje u državu na čijoj se teritoriji nekad nalazio Jasenovac, te da u njoj vidi samo neprijatelja i ništa drugo.
Kako bi ta poruka doprla do svih u Srbiji film je premijerno prikazan na RTS-u, a kako bi ga video svet, film je poslat u Holivud kao državni predstavnik za nagradu Oskar.
Nakon televizijske premijere mediji su danima objavljivali da je Daru videlo 2.650.000 ljudi, u Holivudu nije stigao do liste kandidata za Oskara, prikazivao se u Americi u 21 bioskopu i po Filmskom centru Srbije prvog vikenda je zaradio oko 4000 dolara što su ovdašnji režimski mediji protumačili da je najgledaniji u Americi, dok podatke o bioskopskoj gledanosti nisu objavljivali.
Da li zbog korone ili zbog nečeg u samom filmu, tek Dara se nije zadržala u bioskopima onoliko koliko je to vlast očekivala.
Leto je izuzetak
Leto kada sam naučila da letim videlo je samo u bioskopima, dakle bez televizijskih gledalaca Srbije i Hrvatske, više od 200.000 ljudi. Leto priča o dvanestogodišnjoj Beograđanki Sofiji koja provodi leto na Hvaru na Jadranskom moru sa dve bake od kojih onu hrvatsku nikada nije upoznala. Novi porodični odnosi, novo društvo, nove emocije i nova budućnost za Nas i Njih, neukaljana predrasudama i nametnutim stavovima.
Leto je snimljen da širi ljubav a ne mržnju. Ponudio je publici ono što mu je blisko i što mu je potrebno, suprotno od onoga što mu nudi ovdašnja kulturna strategija.
Kome je stalo do mržnje
Uspesi filmova koji se bave Srbima i Hrvatima uporno demantuju tezu o dubokoj, neprevaziđenoj mržnji među narodima o kojoj deklamuju političari. Pokazuju da je ta mržnja politički projekat. Publika reaguje na priče, ne na zastave – a to je možda najnezgodnija istina za one koji od podela žive.
Svadba je najnoviji dokaz.
Jedina razlika između Srba i Hrvata na koju ovaj film ukazuje je razlika u produkcionim strategijama.
I zato: nije tačno da ovaj film gledaju blokaderi zato što dolazi „odande“, kao što naravno da se komentariše po mrežama, već zato što priča o onome što ljudi osećaju i vole, i zato što im želi dobro.
Kada sam prvi put čuo reč tradicija i razmišljao o njoj – gledao sam neku emisiju o Škotskoj, bilo mi je desetak godina – verovao sam da su Škoti neki ljudi koji, uprkos svim praktičnim prednostima savremenog načina odevanja, još uvek nose široke haljine bez donjeg veša. Zašto to rade? Pa: tradicija!
Kako je Holivud, pod maskom progresivnosti, pretvorio političku korektnost u jeftin reciklažni marketing? Zašto publika sve glasnije odbija “polovne” likove i gde leži spas za autentični diverzitet na velikom platnu?
Ljudi na stadionu i oko njega ne moraju imati istu predstavu Bosne i Hercegovine. Ne moraju deliti istu političku viziju, isto iskustvo zemlje, isti odnos prema njenoj prošlosti ili budućnosti. Mnogi od njih u Bosni i Hercegovini odavno više i ne žive. Neki možda ni sami ne bi umeli da kažu šta ih tačno povezuje sa drugima oko njih. Ali znaju istu pesmu. Pevaju Halida, ”Ljijane”
Oko 100 najboljih filmova iz Evrope, svrstanih u 15 selekcija, biće prikazani u Subotici na Paliću u okviru Festivala evropskog filma od 18. do 22. jula
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
