U budžetu za 2026. nema Dvorskog kompleksa i lokaliteta Belo brdo koji su kulturna dobra, ali zato ima stavki za podršku razvoju kulturnog sektora u Republici Srpskoj i radu Društva članova Matice srpske u Crnoj Gori
Prema planiranom budžetu Srbije za 2026. godinu, kultura će nominalno dobiti oko 86 miliona dinara više nego što je dobila prošle godine.
Smatra se da je to najmanje povećanje za poslednjih 20 godina.
Na spisku onih kojima će biti podeljen novac određen za kulturu 2026. godine, konkretno 16.687.833.000 dinara, su neki kojih ranije nije bilo, dok nekih čije je finansiranje države uobičajeno – nema.
Šta je dodato a šta je oduzeto iz budžeta
Nove stavke su podrška razvoju kulturnog sektora u Republici Srpskoj 90.000.000 i podrška radu Društva članova Matice srpske u Crnoj Gori – 25.000.000 dinara.
One koje su izbrisane su Dvorski kompleks na Dedinju i arheološko nalazište Belo brdo.
Dvorski kompleks
Dvorski kompleks na Dedinju je kulturno dobro u vlasništvu države i poslednjih 20 godina je deo državnog budžeta.
Dvorski kompleks se nalazi na vrhu Dedinja na površini od 134 hektara, obuhvata Kraljevski dvor, Beli dvor, Dvorsku kapelu Svetog Andreja Prvozvanog, i deo je kulturno-istorijske celine Topčider koji je država proglasila za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
U zdanju koji je gradio kralj Aleksandar Karađorđević sopstvenim novcem za svoj dom i dom njegovih sinova. Nakon Drugog svetskog rata tu je Josip Broz Tito razgovarao s nekim od najmoćnijih političara toga doba. I Slobodan Milošević je 1998. baš u Belom dvoru pregovarao s Ričardom Holbrukom o rešenju kosovskog konflikta.
Vlasnik kompleksa je država Srbija koja je prestolonasledniku Aleksandru i njegovoj porodici ustupila dvorove na korišćenje. Sredstva za održavanje Dvorskog kompleksa obezbeđivala su se u okviru budžeta Ministarstva kulture. Tako je na primer 2024. izdvojeno 67 miliona dinara, a prošle godine 77 miliona.
Da li je sve zbog princa Filipa?
A onda je, dan pre protesta 15. marta, princ Filip na X-u napisao da se studenti okupljaju kako bi ostvarili „jedno od osnovnih prava – ono za koje su se generacije pre nas borile da zaštite. Njihov poziv na pravdu i odgovornost odraz je njihove posvećenosti boljoj budućnosti za sve“.
Zatim je u avgustu, na ceremoniji povodom obeležavanja 104 godine od smrti kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, princ Filip odbio da položi venac svom čukun dedi nakon svih u delegaciji: ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, predstavnika Vojske i lokalnih samouprava.
Položio je venac samostalno, nakon parastosa a pre državne ceremonije, i napustio Oplenac. Bio je u pratnji supruge princeze Danice i rođaka kneza Mihaila i kneginje Ljubice.
U saopštenju je podsetio da je kralj Petar I Karađorđević „verovao da narod ima pravo da podigne svoj glas, da traži istinu i odgovornost i da se bori za pravednije društvo. Sa tugom posmatramo mučne i brutalne scene nasilja nad mladima, onima koji su najdragoceniji deo našeg društva i njegova budućnost.“
I na kraju je rekao šta misli i o Ćacilendu. U novembru je objavio fotografije Pionirskog parka i napisao: „Ovde je bio Dvorski park, mesto dostojanstva, uređenosti i javnog ponosa, prostor koji je povezivao institucije države i građene“, dok je sad „slika zapuštenosti i političkih sukoba“.
Bez objašnjenja
Vlada Srbije nije obrazložila odluku da ove godine ne odvoji ni jedan dinar za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju, pa je zato slobodno pretpostaviti da je u pitanju kazna zbog stava princa Filipa i Karađorđevića prema vlasti. Ako je to iole tačno, mora se reći da je višestruko glupo: Dvorski kompleks na Dedinju nije vlasništvo Karađorđevića već Srbije, zakon obavezuje državu da održava svoje kulturno dobro, govori o nepoštovanju nacionalne istorije, o nemanju smisla za turizam, i tako dalje.
Prigodno je dodati još samo informaciju da održavanje vila u kojima žive bivši predsednik Tomislav Nikolić i sadašnja predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić koštaju više nego što je odvajano za kulturno dobro Dvorski kompleks.
Belo brdo
Za razliku od Dvorskog kompleksa na Dedinju, razlog zašto je iz budžeta za 2026. godinu izbrisan lokalitet arheološko nalazište Belo brdo, nemoguće je čak ni naslutiti.
Deluje kao da je greška, da je onaj ko je unosio podatke o budžetu slučajno preskočio Belo brdo.
Arheološko nalazište Belo brdo u Grockoj je značajno neolitsko nalazište sa ostacima Vinčanske kulture, jedne od najstarijih i najnaprednijih evropskih neolitskih kultura. Belo brdo je kulturno dobro od izuzetnog značaja i predstavlja ključni segment nacionalnog i evropskog kulturnog nasleđa.
Kako bi ga uredila i učinila dostupnim nauci i građanima, Vlada Srbije je 2021. godine počela kapitalni projekat „Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči“. Tad je saopšteno da će tokom naredne tri-četiri godine Srbija investirati preko 10 miliona evra, od kojih će 1,5 miliona dati Grad Beograd.
Projekat ima tri faze, i u toku je druga faza koja se realizuje kroz Nacionalnu platformu „Srbija stvara“, a obuhvata izgradnju drenažnog sistema kolektora za otpadne vode, čišćenje priobalnog pojasa, uređivanje pristupnih puteva i staza, i izgradnju turističkih sadržaja.
Počela je krajem 2023. godine i još nije završena – krajem jula su mediji pisali da je u toku uređenje priobalja, a treća faza ovog projekta nije ni počela.
Ako su radovi druge faze još u toku, zašto u budžetu za 2026. nema Belog brda? Nije javljeno da je pomenuti kapitalni državni projekat obustavljen.
Za Srpsku i Crnu Goru
Kao što nije obrazloženo zašto će ove godine Srbija finansirati razvoj kulturnog sektora u Republici Srpskoj i rad Društva članova Matice srpske u Crnoj Gori sa ukupno 115. 000.000 dinara, a neće svoja kulturna dobra.
Niko ne kaže da matica-država ne treba da pomaže kulturu svog naroda u drugim državama, ali je neuobičajeno da ne pomaže onu na svojoj teritoriji.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
Projekat „Savremena srpska proza“ koji je ove godine pokrenulo Blum izdavaštvo, dostupno je na programima Pobunjenih izdavača. Na Sajmu knjiga ga neće biti
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
