Da li u Vinči nestaju ostaci neolita?

Millenium Team doo, Jadran doo i Nivkol AD izvode radove na sanaciji klizišta Belo brdo u Vinči kojima je zabetonirano arheološko nalazište i zatrpan arheološki sloj star preko 7000 godina, upozorava Udruženje građana „Naša mesna zajednica“. Projekat sanacije je izradila firma BeoExpert design doo.

Radovi za sanaciju klizišta koštaju 1,2 miliona evra.

Udruženje „Naša mesna zajednica“ smatra da je za betoniranje arheološkog nalazišta odgovorna Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

„Radove i izradu projekta sanacije finansira Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, čiju direktorku Dubravku Đukanović,  smatramo odgovornom za ugrožavanje arheološkog nalazišta jer je projekat sanacije klizišta firme BeoExpert design doo u suprotnosti sa merama zaštite koje je Zavod prethodno propisao u martu 2020. godine“, piše u njihovom saopštenju.

Kažu da su „mere zaštite Zavoda iz marta 2020. godine (dok je direktorka bila Mirjana Andrić) predviđale da deo parcele na kojoj se nalazi arheološki sloj ostane slobodan i da se uporedo sa sanacijom klizišta vrše istražna arheološka iskopavanja, što je sada onemogućeno jer je arheološki sloj zatrpan izvođenjem ovog projekta sanacije“, kao i da su te „mere zaštite izostavljene iz projekta sanacije klizišta preduzeća BeoExpert design doo“.

Bez obzira što njihov projekat nije imao ovaj bitni element, Millennium Team doo, Jadran doo i Novkol AD dobili su tender za ovaj posao novembra 2022. godine.

Udruženje podseća da je „BeoExpert design doo je zajedno sa Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu bio jedan od projektanata i radio na sanaciji klizišta za deonicu Koridora 10 u Grdelici kod tunela Predejane gde je u avgustu 2018. godine zbog pokretanja klizišta došlo do urušavanja dela potpornog zida. Projektant glavnog projekta za veći deo ove deonice Koridora 10 je bio Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, a odgovorni projektant je bio Janko Radovanović iz preduzeća BeoExpert design doo. koji je bio odgovorni projektant i za projekat sanacije klizišta na arheološkom nalazištu Belo brdo u Vinči.“

Potrebno je podsetiti i na sledeće: marta 2020. Republički zavod je propisao mere zaštite arheološkog nalazišta, na osnovu važećeg Prostornog plana područja posebne namene arheološkog nalazišta Belo brdo. Zatim je marta 2022. godine raspisan Međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs za idejno rešenje prostora Kompleksa Arheološkog parka Belo brdo u Vinči sa objektima Centra za posetioce i Naučnoistraživačkim centrom neolita.

Parcele koje su u ovom Međunarodnom konkursu namenjene  da se na njima grade Načni centar i Centar za posetioce, NISU bile predviđene važećim Prostornom planom zato što su arheološka nalazišta.

Međutim, da bi se ova dva objekta ipak izgradila na tim novim parcelama, pokrenuta je Izmena Prostornog plana područja posebne namene arheološkog nalazišta Belo brdo.

Predlog Izmene bio je na javnom uvidu prošlog i ovog meseca, a javna rasprava je zakazana za 1. septembar.

„Izmenama važećeg Prostornog plana se zapravo legitimiše projekat sanacije klizišta koji je u suprotnosti sa merama zaštite i samim planom“, tvrde u Udruženju.

I, to nije sve: na sednici Vlade Republike Srbije u junu 2022. godine usvojen je Strategijski master plan razvoja turizma Beograda za područje arheološkog nalazišta Belo brdo, Vinča. Po tom master planu, navode u Udruženju, „predviđeni propratni sadržaji koji uopšte nisu kompatibilni sa osnovnom namenom arheološkog nalazišta i čak se ni ne nalaze u obuhvatu prostornog plana koji se menja.“

Predočavaju da je „u budžetu Republike Srbije predviđeno izdvajanje 3 miliona evra za istraživanje, zaštitu i prezentaciju arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, od čega je skoro polovina sredstava već potrošena na prvu fazu sanacije klizišta i međunarodni konkurs, dok je za propratne sadržaje predviđene master planom procenjeno da će biti potrebno duplo više sredstava od predviđenog budžeta, odnosno oko 6 miliona evra.“

Zaključuju da je „Dubravka Đukanović, sadašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture bila  član žirija međunarodnog konkursa u martu 2022. godine i jedan od autora master plana iz juna 2022. godine. Kako je sa promenom rukovodstva u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture očigledno došlo i do promene odnosa prema arheološkom nalazištu, ne treba da nas čudi što se Dubravka Đukanović oglušila o mere zaštite koje je u martu 2020. godine izdala njena prethodnica Mirjana Andrić i što je Zavod finansirao sporni projekat sanacije suprotan sopstvenom projektnom zadatku i merama zaštite. Zbog svega ovoga smatramo da je Dubravka Đukanović odgovorna za ugrožavanje arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči.“

Republički zavod i njegova direktorka negiraju sve navode Udruženja „Naša mesna zajednica“. Udruženje je zatim negiralo objašnjenja Zavoda.

Kažu da su njihovi navodi „zasnovani na činjenicama iz dokumentacije koja je javno dostupna, a koja pored tekstualnog dela ima i grafički deo, odnosno slike iz kojih se jasno vidi šta projekat sanacije klizišta predviđa“, smatraju da svako može  „da se sopstvenim očima uveri u tačnost navoda iz našeg saopštenja“.

A tragovi neolita na arheološkom nalazištu Belo brdo u Vinči nestaju.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com