Na računima za Infostan od 1. avgusta umesto dosadašnje usluge „odlaganje komunalnog otpada“ Beograđani plaćaju „tretman i odlaganje komunalnog otpada na sanitarnoj deponiji Vinča“ koja se obračunava po ceni 5,92 dinara po kvadratnom metru stana
Pre nekoliko dana je zvanično počela proizvodnja energije iz otpada u termoelektrani-toplani Vinča. Međutim, kapaciteti spalionice nisu dovoljno veliki da isprate količinu otpada koja godišnje stiže u Vinču, te se prostor nove deponije neplaniranom brzinom puni. Profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu objašnjava za „Vreme“ da je sistem spaljivanja otpada u Evropi dugo godina razvijan, ali da je važna razlika u odnosu na Srbiju proces primarne separacije koji sistem čini znatno efikasnijim
Beogradska vlast kontinuirano krši ljudska prava i prosto ignoriše romske porodice koje su prinudno raseljene iz neformalnog naselja na obodu deponije u Vinči. Pre pet godine su uz podršku Inicijative A 11 podnele žalbu Nezavisnom mehanizmu za projektnu odgovornost Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja je finansirala projekt rekonstrukcije deponije
Ugovorom o javno-privatnom partnerstvu predviđeno je dopremanje 510.000 tona komunalnog otpada godišnje u Termoelektranu-toplanu u Vinči. Međutim, poslednje dve godine stiže za oko 100.000 tona komunalnog otpada više
Predloženo je da se za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju izdvoji 67 miliona dinara, više nego za rad Matice srpske i za zaštitu i prezentaciju arheološkog nalazišta u Vinči
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” u četiri nastavka donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Udruženje „Naša mesna zajednica“ smatra da je za uništavanje ostataka neolita na arheološkom nalazištu Belo brdo u Vinči odgovorna Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
U romanu Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“ ima jedan sporedni lik, zove se mala radijacija, koji samo čeka nekog ko će je učiniti gospodarem života celog sveta
Film Dragana Bjelogrlića o nuklearnom akcidentu u Vinči 1958. godine, učestvuje na Festivalu u Lokarnu. Biće to prvi film sa Balkana u programu „Piaca grande“
U Narodnu skupštinu je stigao predlog zakona o upravljanju privrednim društvima. Ako se taj zakon usvoji grupa moćnika moći će da upravlja šumama, planinama, vodama, nuklearnim objektima Srbije. Posle toga više nije važno ni ko je vlast, ni ko je opozicija u državi, o svemu bitnom pitaće se samo upravljači Srbije i to po zakonu.
