Lista javnih preduzeća koja menjaju pravnu formu duža je za još dve firme - Javno preduzeće za skloništa i Nuklearne objekte Srbije
Posle prvobitno objavljenih imena sedam javnih preduzeća koja menjaju pravnu formu u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, na listu je dodat i Nacionalni park Tara, a sada još dva javna preduzeća.
Javno preduzeće za skloništa iz Beograda i JP Nuklearni objekti Srbije iz Vinče, zajedno sa javnim preduzećima Nacionalni park Tara, Srbijašume, Srbijavode, Putevi Srbije, Službeni glasnik, Skijališta Srbije, Nacionalni park Fruška gora i Nacionalni park Đerdap, po zakonu iz 2024, promeniće svoju pravnu formu iz javnog preduzeća u DOO.
Veruje li ko da država neće rasprodati naše vode, šume i puteve
JP za skloništa
JP za skloništa Beograd imaju nepokretnosti u 23 opštine u Srbiji, piše N1.
U katastru je na ime ovog JP upisano: 123 parcele površine 92.240 kvadrata, 270 objekat površine 102.091 kvadrata i 161 posebnih delova objekta površine 189.750 kvadrata.
Javno preduzeće za skloništa Beograd – Novi Beograd ima, prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2024. godinu 102 zaposlena, poslovne prihode od 4.059.645 evra i ostvareni gubitak od 641.097 evra.
Osnovni kapital iznosi 7.803.709.501,99 dinara i biće, prema Zakonu o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji se primenjuje od 16. septembra 2024, upisan kao osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću.
JP Nuklearni objekti Srbije
Nuklearni objekti Srbije imaju nepoketnosti u opštini Knjaževac – parcelu od 36.745 kvadrata, sa objektom od 1.759 kvdrata.
Prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2024. godinu, preduzeće ima 120 zaposlenih, poslovne prihode od 4.161.333 evra i ostvarenu dobit od 519.309 evra.
„Ukupno upisani novčani kapital javnog preduzeća koji iznosi 500 evra i uplaćeni novčani kapital koji iznosi 46.530,7 dinara na dan 17. jul 2029, pretvara u osnovni kapital DOO”, stoji u Odluci vlade o promeni pravne forme JP Nuklearni objekti Srbije, piše N1.
Opravdani strah
Vest, da država menja formu mnogih javnih preduzeća i prebacuje ih u doo ili akcionarska društva, izazvala je potpuno očekivani strah kod ljudi i aktivista.
Direktor Instituta FEFA Goran Radosavljević, koji je doktorirao na temi javnih finansija, izjavio je za „Vreme“ da razume zašto narod i civilno društvo strahuje.
„Dali smo Kinezima pola istočne Srbije pod veoma nerazjašnjenim okolnostima pa niko tačno ne zna čime oni sve u Boru upravljaju“, kazao je Radosavljević. „Takođe, imamo i slučaj Rio Tinta koji je kupovao privatnu, a ne državnu imovinu, ali je od države dobio koncesiju na istraživanje.“
Ne bi trebalo, ali mi smo ovde doživeli sve
Ipak, ekonomista misli da promena pravne strukture nije „per se” put u privatizaciju i rasprodaju. Ne zato što država to ne želi da uradi, već iz razloga što bi, objašnjava Radosavljević, ona mogla da rasproda ova javna preduzeća i bez promene forme.
„Ako država to hoće da uradi, može da proda Srbijavode ili Srbijašume i pre nego što ih prebaci u doo ili akcionarsko društvo“, dodao je on.
Ono što jeste važno znati i što „brani“ naša javna bogatstva od rasprodaje jeste Zakon o javnoj svojini. U njemu je definisano šta su prirodna bogatstva i nalaže se da ona nisu na prodaju.
„Sad, u ovoj nakaradnoj državi smo doživeli sve“, konstatovao je Radosavljević.
Prema zakonu, na primer, Srbijašume ne mogu da dodaju šumu kao prirodno bogatstvo njihovoj svojini i da to privatizuju. Tako ne mogu ni šume staviti kao predmet, na primer, prinudne uprave pa ih prodati ako firma uđe u dugove.
Ovde dobijamo još jednu ogradu. Jer sve ovo nalaže zakon, a u Srbiji imamo situaciju da se u Javnom preduzeću Fruška gora, i dok je u staroj pravnoj formi, seku šume i zloupotrebljava javno bogatstvo, pokazali su izveštaji stručnjaka koje je objavio Vojvođanski istraživačko-analitički centar.
Izvor: Vreme / N1
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Zbog čega svet u Vučiću uglavnom ne vidi genija koji upravlja istorijskim procesima, već još jednog provincijalnog autokratu koji veruje da je mnogo zanimljiviji nego što zaista jeste? O tome piše „Vreme“ u novom broju
Iako je tužilaštvo objavilo analizu dokaza prikupljenih tokom dosadašnje istrage, prema kojoj Veselin Milić nije bio prisutan u restoranu „27“ na Senjaku u trenutku ubistva Aleksandra Nešovića Baje, deo javnosti sumnja u verziju događaja koju nudi VJT
Srpski bezbednosni sektor liči na redarsku službu Ćacilenda, kaže za „Vreme“ bivši zaštitnik prava građana i predsednički kandidat Saša Janković. Njemu ne deluju logično pojedini napisi da zapravo u policiji, službama i vojsci ispod površine „ključa“ i da će profesionalci dići glas
U Beogradu se nastavlja suđenje u slučaju „Generalštab“, u kojem su optuženi ministar kulture Nikola Selaković i još tri osobe zbog navodnog nezakonitog ukidanja statusa kulturnog dobra toj zgradi
Više javno tužilaštvo u Beogradu je nakon analize snimaka, listinga telefona i svedočenja zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je Veselin Milić učinio krivično delo pomaganja nakon izvršenja krivičnog dela. Postupak protziv bišgeg šefa beogradske policije ipak nije obustavljen
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
