Srbija je napravila još jedan korak na putu ka nuklearnoj energiji. Pri Institutu za nuklearne nauke „Vinča“ formirana je Komisija za nuklearnu energiju.
U njoj sedi 23 eksperata iz raznih oblasti grupisanih u deset ekspertskih grupa. Tu u stručnjaci iz oblasti energije, bezbednosti, prava, ekonomije, međunarodne saradnje, zaštite od zračenja, nuklearne medicine i drugih ključnih segmenata za razvoj nuklearne energije u Srbiji.
Komisija bi trebalo da pruži stručnu podršku državnim institucijama, najpre u proceni da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana, ako se odluči za primenu nuklearne energije u mirnodopske svrhe, kako bi izgledao domaći nuklearni program i konačno u realizaciji izgradnje, objavio je RTS.
Direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Slavko Dimović rekao je da su tu okupljeni najveći eksperti nuklearne energetike.
Ovo nije prvi put da Srbija dobija ovakvu komisiju. Imala ju je kao deo Jugoslavije još od 1955. godine. Savezna komisija ukinuta je 1970. godine.
Koji su zadaci komisije?
Glavni zadaci komisije su obrazovanje kadrova i priprema javnog mnjenja, odnosno aktivno komuniciranje sa stanovništvom. Krajnji cilj je izgradnja nuklearne elektrane i energetska samostalnost zemlje.
Zadatak novoformirane Komisije biće i da objasni zašto je potrebno dati mnogo para da bi se napravila nuklearna elektrana i da li je to ekonomski isplativo, piše Newsmaxs Balkans.
Dimović je rekao da je Srbiji apsolutno potrebna nuklearna elektrana ukoliko želi da isprati potrebe potrošačkog društva i ukoliko želi da izvozi struju, da bude privredni gigant i da ne bude u vazalnom položaju u odnosu na neke druge države sa kojima će morati da sarađuje.
Od ukidanja moratorijuma do Komisije
U novembru prošle godine Skupština Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici kojim se ukida moratorijum na nuklearne elektrane. Time je, posle više od 35 godina, ponovo otvorena mogućnost njihove gradnje.
Srbija je sredinom jula ove godine dobila i prvu tehničku studiju o primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je tada da se razmatraju dve opcije: tradicionalne nuklearne elektrane i mali modularni reaktori koji su u svetu sve više u fokusu.
Ministarka je istakla da je studija pokazala da postoji mogućnost integracije nuklearne energije u postojeći prenosni sistem Srbije, ali ne u bliskoj budućnosti, već za 15 do 20 godina.
Prethodno je, u maju ove godine, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio da je energetski kolaps koji je Evropa doživela ovog proleća pokazao nužnost velikih skladišta koja treba da podrže rastuće količine električne energije iz obnovljivih izvora.
„Zemlje koje imaju nuklearne elektrane ostvaruju visok nivo energetske sigurnosti i imaju kvalitetan energetski miks koji omogućava privredi da bude konkurentna, što je izuzetno važno“, naveo je tada Živković.
Glasovi za i protiv nuklearki
Nema bojazni da bi moglo da krene po zlu ukoliko bi Srbija počela sa ostvarivanjem projekta nuklearnog programa, kazao je za „Vreme“ u septembru prošle godine nuklearni fizičar Vladimir Udovičić. Međutim, nisu svi toliko uvereni da su nuklearke najbolje rešenje za Srbiju.
Na pitanje da li je Srbija spremna da gradi nuklearnu elektarnu profesor na Elektrotehničkom fakultetu Nikola Rajaković izjavio je ranije za N1 da je u tom smislu „prvi minus velika zavisnost“.
„Sa bilo kim da mi napravimo dogovor da vam on isporuči male modularne nuklearne reaktore, vi postajete visoko tehnološki zavisni od njega. U kom pogledu? Pre svega u političkom pogledu, pošto je nuklearna priča istovremeno i geopolitička priča. Zatim, u pogledu tehnologije sa kojom mi ne raspolažemo, jer smo mala zemlja. Potom, u pogledu nuklearnog goriva i konačno u pogledu pitanja: kako rukovati nuklearnim otpadom“, rekao je Rajaković.
Generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom savetu za energiju Miodrag Mesarović za male modularne nuklearne reaktore rekao je da su u „modi“.
„Treba sačekati da se i operativno i komercijalno dokažu. Ovo što je sada ‚moda‘ – to su ovi prodavci koji obilaze političare, ne stručnjake i nude im to. Ima nekih vesti da ne postoji ni licencirani čelnik za ovako složenu tehnologiju“, rekao je Mesarović.
Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, u svetu je trenutno aktivno oko 440 nuklearnih elektrana, od kojih je gotovo trećina je na teritoriji Evrope.
Podaci ove asocijacije su i da je u svetu u toku izgradnja oko 70 reaktora, a da je u planu izgradnja još oko 100.
Većina reaktora u izgradnji ili onih koji su u planu nalazi se u Aziji.
Rusi spremni da pomognu
Projekat izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji ima potencijal da postane katalizator brzog rasta i jačanja energetske nezavisnosti i bezbednosti zemlje, izjavio je za Politiku zamenik direktora ruske državne nuklearne korporacije „Rosatom“ za Centralnu Evropu Sergej Margelov.
Margelov je kazao da Srbija na taj način može da obezbedi razvoj stručnjaka i postane snažan podsticaj za ekonomski razvoj cele zemlje i regiona.
Prema njegovim rečima, Srbija može postati izvoznik stabilne „zelene“ električne energije, a Rosatom je sa višedecenijskim iskustvom i najnovijim tehnologijama spreman da aktivno doprinese uspešnoj implementaciji tog projekta.
Margelov je kazao da Rusija već sedam decenija aktivno pomaže drugim državama u stvaranju i razvoju nacionalne nuklearne nauke i tehnike, što podrazumeva i obuku kadrova, izgradnju istraživačkih i industrijskih reaktora.
Na vodećim univerzitetima „Rosatoma“, kako je istakao, studira više od 3.000 stranih studenata iz 65 zemalja u oblasti nuklearne energije i srodnih specijalnosti. Među njima i 24 studenta iz Srbije.
Izvor: Vreme/FoNet/RTS/Newsmax Balkans
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
