Još od fundamentalnih naučnih istraživanja s početka 20. veka, preko De Golovih posleratnih strateških vizija 50-ih, te prilagođavanja novim energetskim okolnostima s početka 70-ih, Francuska je s vremenom, uz neminovne uspone i padove, postala svetski lider u smislu učešća nuklearne energije u energetskom miksu i među prvima u svetu u domenu najsavremenijih tehnologija u nuklearnoj industriji
Mada je izgradnja nuklearki strogo zabranjena, Srbija je okružena nuklearnim reaktorima – u neposrednoj okolini naše zemlje postoji čitav arsenal nuklearnih elektrana. U susedstvu Srbije aktivno je devet reaktora koji se nalaze u četiri države: četiri u Mađarskoj, dva u Bugarskoj, dva u Rumuniji i jedan u Sloveniji, svi podignuti na obalama Save i Dunava
Da li će Republika Srbija ukinuti Moratorijum na izgradnju nuklearki? I šta sledi potom? Različite zemlje očigledno imaju različite odgovore. Srbija je, za sada, počela da postavlja pitanja. A ono najveće pitanje od svih, koje će se otvoriti odmah na prvim krivinama kada se krene nuklearnim putem, jeste gde će se nuklearka graditi. Koji grad u Srbiji je spreman da prihvati nuklearni reaktor?
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” u četiri nastavka donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Među domaćim elitama sve popularnija priča o modularnim nuklearnim reaktorima kao deux ex machina rešenju za energetsku budućnost Srbije zvuči zgodno i moderno, ali ima jednu neugodnu manu – još uvek je praktično niko ne koristi. Možda će vas iznenaditi, ali dok u svetu danas aktivno radi oko 450 konvencionalnih reaktora, broj modularnih koji trenutno daju struju je tačno – jedan
