Da Srbija planira ulaganja u nuklearnu energiju tema je o kojoj se govori poslednjih meseci. Sada je iz Kine stigla vest da je Srbija dobila ponudu za izgradnju modularnog nuklearnog reaktora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom posete Kini da su Kinezi ponudili Srbiji izgradnju malog modularnog nuklearnog reaktora (SMR).
Kinezi su, rekao je, ponudili veoma povoljnu cenu, kratke rokove izgradnje, kao i obuku i trening za domaće kadrove.
Šta tačno kineska ponuda obuhvata zasad nije detaljnije predstavljeno. Vučić je rekao da će se o toj, ali i o drugim ponudama tek razgovarati.
„Dobili smo ponudu sa veoma povoljnim cenama, kratkim rokovima izgradnje, obukom i treningom za naše ljude. Razgovaraćemo i dalje, znate da imamo sporazum sa francuskim EDF-om, razgovarali smo i sa Rusima takođe, koji su veoma uspešni po tom pitanju. Dobijali smo ponude i od drugih azijskih zemalja, pa ćemo razmatrati šta je za Srbiju najbolje, ali ovo je bilo veoma konkretno“, rekao je Vučić.
Prethodno je tokom posete Kini razgovarao sa predstavnicima kineske državne nuklearne kompanije CNNC (China National Nuclear Corporation), jednog od najvećih nuklearnih operatera na svetu.
Iako detalji ponude nisu objavljeni, pretpostavlja se da je reč o nekoj od kineskih tehnologija malih modularnih reaktora (SMR), koje Peking poslednjih godina promoviše na međunarodnom tržištu kao potencijalno jeftiniju i fleksibilniju alternativu velikim nuklearnim elektranama. Za sada, međutim, nije poznato o kom tačnu tipu reaktora je reč, kolika bi bila njegova snaga, pod kojim finansijskim uslovima bi bio ponuđen niti da li je razgovarano o mogućim lokacijama u Srbiji.
Šta je s Kinezima
Miloš Lazarević, naučni istraživač sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rekao je za Radio Beograd da kinesku ponudu da stave jedan komercijalni mali reaktor na mrežu i prodaju ga zemljama poput Srbije treba shvatiti ozbiljno, ali nikako senzacionalistički.
„Ne treba je ni odbacivati samo zato što dolazi iz Kine, ali ne treba je ni prihvatati samo zato što se pominju niske cene. U nuklearnoj energetici ne postoji brzo i jeftino. Ako se time ugrožava bezbednost, regulatorni postupak, obuka kadrova, dugoročna odgovornost, moj prvi komentar bi možda bio: dobro je što Srbija dobija ponude i što se o nuklearnoj energiji ponovo razgovara, ali svaku ponudu treba analizirati, što bi se reklo, hladne glave“, naglašava Lazarević.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da mali modularni reaktori, iako se o njima intenzivno govori poslednjih godina, još nisu široko komercijalno rasprostranjeni. Zbog toga najave o kratkim rokovima i nižim troškovima zahtevaju dodatnu proveru kroz tehničke i ekonomske analize.
Prema Lazarevićevim rečima, tri elementa kineske ponude – cena, rokovi izgradnje i obuka kadrova – važni su za Srbiju, ali je upravo obrazovanje stručnjaka ključno za dugoročan razvoj nuklearnog programa.
„Sve ove tri stvari su, generalno rečeno, važne, naročito obuka kadrova, jer Srbija ne sme da uđe u nuklearni program samo kao neki pasivni kupac, već neko ko će aktivno u tome da učestvuje. Ako se ikada odlučimo za nuklearnu elektranu, kao veliku, konvencionalnu, ili za mali modularni reaktor, suština nije samo da nam neko isporuči to postrojenje. Suština je da izgradimo sopstvenu kompetenciju. Dakle, stručnu javnost, regulatorna tela, operatore, istraživačke institute i obrazovne programe“, objasnio je istraživač sa Mašinskog fakulteta.
Francuzi, Rusi i sada Kinezi
Srbija, podsetio je Vučić, već ima sporazum sa francuskim EDF-om, koji je izradio preliminarnu studiju razvoja nuklearnog programa.
Postoje i kontakti sa Rusijom. Ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić izjavio je u septembru prošle godine da su srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započele razgovore o mogućoj izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji i da se određeni pomaci mogu očekivati u narednim godinama.
Francuzi su izradili i studiju čiji su delovi dostupni javnosti.
U studiji EDF-a predstavljene su tri faze razvoja nuklearnog programa, uz okvirni raspon trajanja i očekivane aktivnosti u svakoj od njih.
Prva faza, koja obuhvata period od jedne do tri godine, fokusira se na pripremu i procenu mogućnosti za razvoj nuklearne energije. Glavni ciljevi uključuju formiranje nacionalnog stava i dugoročne strategije, izradu zakonodavnog i regulatornog okvira, kao i sprovođenje preliminarnih tehničkih studija, što podrazumeva procenu potencijalnih lokacija i kapaciteta nacionalne energetske mreže.
Tek na kraju prve faze Vlada bi trebalo da donese odluku da li će Srbija zaista nastaviti nuklearni put.
Druga faza nuklearnog programa predviđa period od druge do sedme godine i tiče se detaljne procene potencijalnih lokacija, sprovođenja studija izvodljivosti i razvoja strukture upravljanja programom.
Tek treća faza obuhvata izgradnju i puštanje u rad nuklearnih objekata, uz naglasak na usklađenost sa bezbednosnim i operativnim standardima.
Dugoročni planovi i priče
Posle skoro četiri decenije, Srbija je u decembru 2024. ukinula Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, poznat kao Moratorijum.
Nekoliko meseci kasnije Srbija je dobila prvu tehničku studiju o primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović tada je izjavila da država razmatra dve opcije – tradicionalne nuklearne elektrane i male modularne reaktore, koji su poslednjih godina sve više u fokusu širom sveta.
Da se Srbija okreće ka nuklearnoj energiji potvrdila je Đedović Handanović i tokom učešća na Nuklearnom samitu u Parizu sredinom marta.
Ona je tada kazala da će Srbija do 2032. godine izabrati tehnologiju i započeti gradnju prve nuklearne elektrane, koja bi trebalo da bude završena oko 2040. godine.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
