Srbija bi do 2032. trebalo da ima dovoljno kapaciteta za izbor tehnologije i izgradnju, tako da oko 2040. može da ima nuklearnu elektranu na mreži. Srbija želi da bude deo nuklearne renesanse, kaže ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je na Nuklearnom samitu u Parizu da Srbija u predstojećoj eri električne energije želi da bude deo nuklearne renesanse koja se dešava u svetu kroz partnerstva, nove tehnologije i održivi razvoj.
Istakla da je Srbiji za razvoj ekonomije, novih tehnologija i veštačke inteligencije potrebno više električne energije i da to znači da je nuklearna elektrana državi potrebna do 2040. godine kako bi ostvarila ciljeve razvoja.
Podsetila je da je Srbija pre godinu i po ukinula zabranu korišćenja nuklearne energije i da je sada u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa, a da investicioni planovi države do 2030. i 2035. godine predviđaju nuklearnu energiju kao jedan od stubova razvoja energetskog sektora.
Prema njenim rečima, cilj je da se prva faza završi do sredine 2027. godine, što znači da država ima sve informacije potrebne za donošenje informisane odluke o nuklearnom programu.
„Srbija bi do 2032. trebalo da, u smislu institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, ima dovoljno kapaciteta za izbor tehnologije i ulazak u proces izgradnje, tako da oko 2040. može imati nuklearnu elektranu na mreži“, rekla je Đedović Handanović.
Dodala je i da Srbija želi da iskoristi novi uspon nuklearne energije u svetu kako bi podržala svoje dugoročne ciljeve energetske bezbednosti, energetske nezavisnosti i održive energetske tranzicije.
„To bi imalo pozitivan uticaj i na domaću industriju, stvarajući nove lance vrednosti, nova radna mesta i jačajući našu bazu stručnjaka, inženjera i tehničara“, rekla je ona.
Naglasila je važnost nove runde tehničke saradnje sa IAEA, gde će agencija pružati podršku, između ostalog, kroz programe stipendija i obuka, jačanje regulatornih kapaciteta, razvoj bezbednosnih standarda.
Najavila je da će uskoro u Srbiju doći visoka delegacija francuske kompanije EDF, sa kojima bi trebalo da bude potpisano pismo o namerama za nastavak saradnje u fazi 1 razvoja nuklearnog programa i izradu dodatne četiri studije koje se tiču ljudskih resursa, analize zakonodavnog okvira i javnog mnjenja.
Prilagođavanje pravosuđa osobama sa invaliditetom nije posebna pogodnost. To je osnovni uslov jednakosti pred zakonom. Arhitektonski, informaciono i komunikacijski pristupačni pravosudni organi i pružaoci pravne pomoći, razumljiv i dostojanstven postupak i podrška u komunikaciji i kretanju kroz procedure ne daju osobi sa invaliditetom prednost. Oni samo otklanjaju prepreke sa kojima se osobe bez invaliditeta ne suočavaju
O Frenku Zapi se i dalje pišu knjige, njegova muzika se izvodi i sluša širom sveta, on je prepoznat kao nesuđeni političar i društveni kritičar čiji je svaki intervju doneo novu originalnu misao, vođa benda koji je držao najkomplikovanije audicije, dirigent sa samosvojnim pristupom
Kada je sagovornik “Vremena” došao u Srbiju, imao je 16 godina i nije imao nikog svog. U školi, u kojoj nije razumeo ni reč srpskog, mogao je samo da gleda u zidove. Danas na srpskom sanja, završava master studije i ima prijatelje na svakom koraku
Vlast i njeni čauši tvrdili su da će studentska pobuna oterati buduće studente na privatne fakultete i inostranstvo. Kad ono, Beogradski univerzitet ima veći broj prijava
Stanari F krila Studentskog grada obavešteni su da moraju da isele stvari do 16. aprila 2027. godine, nakon čega će prostor biti korišćen za potrebe međunarodne izložbe EXPO 2027 Beograd
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
