Zašto Srbija ne ubije ambroziju?

Svake godine je isto, ako ne i gore: u julu ili avgustu počinje naglo curenje nosa, rafalno kijanje, svrab u očima i grlu, peckanje na ustima… I tako nedeljama i mesecima.

Tako svoje stanje opisuje kolega Radmilo Marković u tekstu za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (17. septembar). Reč je, naravno, o ambroziji.

Radmilo nikako nije sam i računa da oko milion ljudi u Srbiji ima velike zdravstvene poteškoće tokom četvrtine svake godine.

U svom tekstu istražuje zašto ambrozija divlja u srpskim gradovima i zašto grad Beograd malo šta preduzima da je suzbije.

Tapkanje u mestu

Elizabet Paunović, penzionisana direktorke Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO, za „Vreme“ kaže da lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta i da moraju da se uključe ministarstva zdravlja i životne sredine.

„Veći gradovi u razvijenim zemljama imaju programe suzbijanja ambrozije i uspešno ih izvode“, kaže ona i podseća da je Beograd to pokušao još pre dvadeset godina.

„I mi da nismo imali ovaj sunovrat, valjda bismo s tim programom, koji smo počeli pre dvadeset godina, uradili do sada nešto.“

Ceo članak čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (17. septembar). Ili još bolje, odmah se pretplatite na digitalno ili štampano izdanje „Vremena“.