Nakon što se sednica Narodne Skupštine u ponedeljak (25. novembar) pretvorila u opšte nagurivanje, vikanje i polivanje vodom, bez rasprave je usvojeno više od 60 zakona i sporazuma.
Ispod radara je usvojen i Zakon o izmenama i dopunama zakona o energetici, koji otvara mogućnost Srbiji da otvori nuklearnu elektranu.
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji – popularni moratorijum na nuklearnu energiju.
Izmenama obezbeđuje se veća energetska sigurnost u prelasku na čiste izvore energije, usklađuje domaći regulatorni okvir sa regulatornim okvirom EU, unapređuje se funkcionisanje energetskog sistema, piše Nova ekonomija.
Program razvoja nuklearne energije
Najveću pažnju privukao je deo Zakona koji se odnosi na Program razvoja nuklearne energije.
Kako se navodi, Program je podeljen u tri faze: ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, razvoj Programa i njegovo sprovođenje.
Prva faza uključuje izradu ključnih dokumenata za razvoj nuklearnog programa, analize i informisanje javnosti o uticaju nuklearne energije na razvoj i bezbednost.
Druga faza obuhvata utvrđivanje ciljeva Srbije u programu nuklearne energije, kao i opcije za saradnju s državama s iskustvom u nuklearnim programima i izradu integrisanog izveštaja svih sprovedenih analiza i istraživanja.
Ova faza završava se usvanjanjem Strategije mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji, koju na predlog Vlade usvaja Skupština.
Treća faza, koja će biti uređena posebnim zakonom, obuhvata realizaciju svih potrebnih aktivnosti na projektovanju, izgradnji i eksploataciji nuklearnog objekta, odnosno nuklearne elektrane.
Izmenama zakona se otvara mogućnost izgradnje nuklearke, što dosad nije bio slučaj, imajući u vidu da je izgradnja ovih elektrana u našoj zemlji zakonom zabranjena još 1989, tri godine posle katastrofe u Černobilju.
Šabić: „Zakon je problematičan”
Da stupanjem na snagu jednog zakona prestaje da važi neki drugi zakon nije sporno, smatra advokat Rodoljub Šabić. Sve ostalo što se tiče ovog zakona, od toga ko ga je donosio do načina na koji je izglasan, za njega je problematično.
„Sve oko nuklearne energije u Srbiji se radi neozbiljno, pa su novim zakonom stavili van snage prethodni zakon koji je bio na snazi duže od 30 godina. Sa pravne strane, ovde je mnogo propusta. Pre svega, nije se čula struka. Nisu angažovani profesionalci na kreiranju tih izmena”, kaže Šabić za Novu ekonomiju.
Problematično je i to što ni u Skupštini nije bilo rasprave, dodaje Šabić.
Vučić širi strah od nuklearnog rata
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je u julu Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije sa predstavnicima pet ministarstva i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća.
Da će moratorijum biti ukinut, najavio je u martu i predsednik Srbije.
Prethodno se pominjala mogućnost da država postane vlasnik pet, 10 ili 15 odsto udela u mađarskoj nuklearnoj elektrani „Pakš”.
Posle sastanka sa Orbanom u Budimpešti, uoči druge sednice Saveta za stratešku saradnju Srbije i Mađarske, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je „zamolio Orbana da razmotri želju Srbije“ da naša zemlja postane vlasnik pet do deset odsto u nuklearnoj elektrani „Pakš 2“.
„Spremni smo da platimo punu cenu za pet do 10 odsto vlasništva u nuklearnoj elektrani Pakš. Nisu još odgovorili, rekli su da će razmotriti molbu“, rekao je Vučić.
Planirano je da nuklearna elektrana „Pakš 2“ ima snagu od 2,4 gigavata, što znači da 10 odsto od toga čini postrojenje snage 240 megavata koje bi bilo u vlasništvu naše zemlje.
Iz njega bi se dobijalo dva miliona megavat-sati električne energije na godišnjem nivou. Poređenja radi, reč je o 5,7 odsto ukupne količine struje koju je Elektroprivreda Srbije proizvela tokom 2023. godine. Kao suvlasnik nuklearke „Pakš 2“, naša zemlja struju dobijenu u njoj bi pored toga što bi je koristila za domaću potrošnju mogla da plasira i na slobodno tržište i zarađuje od njene prodaje na berzama električne energije.
Odustajanjem od izgradnje nuklearne elektrane na svojoj teritoriji, čiji bi bila većinski vlasnik, Srbija svakako gubi opciju da „sve drži u svojim rukama“, ali sa druge strane, učešće u projektu koji se sprovodi u Mađarskoj ima neke druge prednosti.
Pored toga, jedna od novih taktika vlasti za skretanje pažnje sa krize koja uzdrmava Srbiju u poslednje vreme očigledno je zastrašivanje nuklearnim ratom.
Ako slušamo predsednika, nuklearna katastrofa je neizbežna, a građani bi svu svoju pažnju trebalo da usmere na brigu da sačuvaju živu glavu. Odnosno, da gledaju u svoje dvorište, spremaju zalihe hrane i lekova, u nadi da će, kada taj dan konačno dođe, i za njih imati mesta u nekom atomskom skloništu.
Vučić je naglasio da „malo ko poznaje Putina“ bolje nego on, kao i da predsednik Rusije neće oklevati da pritisne crveno dugme ukoliko proceni da bi za njega to bio najpovoljniji potez.
Zatim je počeo da govori o atomskim skloništima i zalihama hrane. Zapravo, čini se da su tablete joda jedina stvar o kojoj predsednik Srbije nije govorio – za sada.
Ulazak Srbije u nuklearne vode?
Kako je ranije pisalo “Vreme”, već nekoliko entiteta, od vlasti do stručnih institucija potpisalo je sporazume o saradnji sa kompanijom EDF (Électricité de France) što je najveće preduzeće za proizvodnju i distribuciju električne energije u Francuskoj koje upravlja njenim zavidnim nuklearnim kapacitetima.
Potom je u junu 2024. nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo tender za izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Republici Srbiji.
Ovaj tender treba da odredi ko će uraditi jednu od najvažnijih analiza koje je Srbija dosad imala – u državi koja je decenijama bila antinuklearna, koja nema nuklearne kadrove i koja se zbog svoje pozicije na međunarodnoj sceni nalazi pod uticajem bukvalno svih mogućih sila i interesa, treba odlučiti o poslu visokog rizika – da li krenuti nuklearnim putem?
Još jedna stvar koja nas dublje zavlači u nuklearne vode jeste potpisivanje spornog Memoranduma o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije.
Kao i svaki memorandum o razumevanju, on pre svega daje sliku o tome da postoji obostrana želja – naučnih institucija i nadležnih organa – da se oko ovog važnog pitanja sarađuje, ali ne više od toga. Konkretni potezi su ostavljeni za budućnost, svakako nakon što se Moratorijum ukine i nakon što se vidi ishod pomenute studije o potrebama za nuklearnom energijom.
U nauci već dugo nema otvorenog protivljenja nuklearnom putu, osim što su na svim stranama, pa čak i u Srpskom nuklearnom društvu, rezervisani prema egzotičnoj ideji malih modularnih nuklearnih reaktora, od kojih u svetu samo dva proizvode struju.
Jedan od koraka na koji su ukazali nuklearni fizičari iz Novog Sada, gde se danas u Srbiji nalazi jedina kritična masa istraživača u ovoj oblasti, jeste nužnost da se ponovo nabavi jedan istraživački reaktor. Bez njega teško je i razgovarati o razvoju ekspertize.
Izvor: Vreme, Nova ekonomija
