„Apsolutno sam ubeđen da bi Srbija mogla bezbedno da rukovodi nuklearnom elektranom, a tokom razvoja nuklearnog programa bilo bi dovoljno vremena da se iškoluje dovoljno kadrova neophodnih za funkcionisanje nuklearne elektrane i sve što ide uz nju“, kaže za „Vreme“ nuklearni fizičar Vladimir Udovičić povodom izjave ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović da se izmenama Zakona o energetici predviđa prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.
Đedović Handanović je na javnoj raspravi povodom izmena Zakona o energetici rekla da prva faza podrazumeva ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, dakle analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva, izradu neophodnih analiza i informisanje javnosti, pre nego što se pristupi donošenju odluke koja prethodi fazi razvoja programa nuklearne energije i kasnije njegovog sprovođenja, odnosno izgradnje i početka proizvodnje energije u nekoj srpskoj nuklearnoj elektrani.
Šansa za mlade
Udovičić čak ocenjuje da bi izgradnja nuklearne elektrane privukla mlađe ljude da ostanu u Srbiji i bave se nuklearnom energijom
On ističe da je Srbija „veoma bogata pametnom decom“ koju bi samo trebalo motivisati da krenu tim putem i dodaje da bi u početku razvoj nuklearnog programa bio vezan bazično za ljude koje bi obezbedio operater koji bi gradio nuklearnu elektranu, ali da ima dovoljno vremena da Srbija školuje sopstveni kadar.
„Nema neke bojazni da bi moglo da krene po zlu ukoliko bi Srbija počela sa ostvarivanjem projekta nuklearnog programa“, kaže Udovičić.
Modularne vs. klasične nuklearne elektrane
Pošto se u javnosti često pominju mali modularni reaktori, Udovičić kaže da je on lično pristalica klasičnog, proverenog modela nuklearne elektarne.
„Mali modularni reaktori su očigledno perspektiva razvoja nuklearne energetike u narednim godinama, čak dekadama, takve tehnologija nije mnogo primenjena u praksi. Najveća prednost malih modularnih reaktora je što se one primenjuju tamo gde ne postoji definisana infrastruktura, ali je struja koja se od njih dobija za ograničene potrebe. Za izgradnju malih modularnih reaktora su i manja početna ulaganja“, kaže Udovičić.
S druge strane ističe da je nuklearna elektrana novije generacije provereno rešenje.
„Ta tehnologija je već razvijena i postoji više opcija ukoliko se Srbija odluči za izgradnju takve elektrane, odnosno više opcija kada su u pitanju izvođači radova na izgradnji i daljem radu elektrane“, kaže Udovičić.
Jedna elektrana za celu Srbiju
On napominje da se Evropa nalazi u situaciju u kojoj je planirano potpuno napuštanje dobijanja struje iz elektrana koje koriste fosilna goriva do 2050. godine.
„U takvoj situaciji su ujedno povećane potrebe za energijom, a sa druge strane se planira napuštanje vrlo bitnih izvora energije zbog ekoloških standarda i energetske tranzicije. U takvoj situaciji nuklearna elektrana je dobro rešenje, ali bi stručnjaci trebalo da projektuju potrebe Srbije za enegijom. Ako poredimo države slične Srbiji, njima je dovoljna jedna klasična nuklearna elektrana“, kaže Udovičić.
Navodi da bi rešenje moglo da bude kao u Mađarskoj, gde je zbog povećanih potreba dodat broj reaktora u već postojeću nuklearnu elektranu. Takva nuklearna elektrana, sa mogućnšću proširenja kapaciteta, mogla bi da zadovolji potrebe Srbije.
„Srbija nema kapacitete, ni postrojenja, ni sirovinu za proizvodnju goriva za nuklearne elektrane, tako da bi u tom slučaju morala da pribegne klasičnom uvozu gotovog goriva“, objašnjava Udovičić. „Prednost nukelarnog goriva je što, da se slobodnije izrazim, jedno ‘punjenje’ ima duži vek trajanja, a na godinu dana ili više to gorivo se samo ‘dopunjuje’. I uvoz nukelarnog goriva je već dovoljno razvijen u svetu, i to svakako ide u paketu sa izgradnjom elektrane“.
Glasovi protiv nuklearne elektrane
Na pitanje da li je Srbija spremna da gradi nuklearnu elektarnu profesor na Elektrotehničkom fakultetu Nikola Rajaković je za N1 rekao da je u tom smislu „prvi minus velika zavisnost“.
„Sa bilo kim da mi napravimo dogovor da vam on isporuči male modularne nuklearne reaktore, vi postajete visoko tehnološki zavisni od njega. U kom pogledu? Pre svega u političkom pogledu, pošto je nuklearna priča – priča visoko geopolitička priča. Zatim, u pogledu tehnologije sa kojom mi ne raspolažemo, jer smo mala zemlja. Potom, u pogledu nuklearnog goriva i konačno u pogledu pitanja: kako rukovati nuklearnim otpadom“, rekao je Rajaković.
Generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom savetu za energiju Miodrag Mesarović za male modularne nuklearne reaktore rekao je da su „moda“.
„Treba sačekati da se i operativno i komercijalno dokažu. Ovo što je sada ‚moda‘ – to su ovi prodavci koji obilaze političare, ne stručnjake i nude im to. Ima nekih vesti da ne postoji ni licencirani čelnik za ovako složenu tehnologiju“, rekao je Mesarović.
Redovni profesor i dekan katedre za nuklearni inženjering na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju Jasmina Vujić u autorskom tekstu za nedeljnik „Radar“ je ocenila da „ne postoje odgovarajući zakoni niti potrebna regulativa, ne postoji obrazovani kadar i to ne samo u oblasti nuklearne tehnike, već i u srodnim oblastima neophodnim za izgradnju i upravljanje nuklearnim elektranama, ne zna se ko je tačno nadležan za zaštitu od jonizujućeg zračenja“.
Ona je istakla da Srbija „mora dobro da analizira šta se trenutno dešava u svetu u pogledu nuklearne energetike, koji tipovi komercijalnih reaktora se grade i gde, koje su proverene a koje su eksperimentalne tehnologije, koje zemlje trenutno imaju najviše iskustva u izgradnji komercijalnih reaktora, i koje zemlje nude najbolje ‘pakete’“.
Od oko 400 aktivnih nuklearnih elektrana, gotovo trećina je na teritoriji Evrope. Globalno, ideja je da nuklearna energija posluži za postizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine.
