Laku noć, deco…

U četvrtak 23. avgusta navršiće se 49 godina od početka emitovanja programa Televizije Beograd. Pola veka televizije nas svrstava među ozbiljne evropske nacije, takoreći medijski pismene, a pojava televizije je naše društvo promenila koliko i Ćirilo i Metodije kad su onomad opismenjavali Srbadiju. Kad se kaže TV Beograd, meni prvo padne na pamet ona crno-bela slika na našem prvom televizoru EI Niš (sa stabilizatorom) gde je sat otkucavao sekunde, hor nešto gromko zapevavao, a videla se statua beogradskog Pobednika. Posle toga pomislim na školski program – kažu da smo nekada bili u tome na svetskom nivou. E, 49 godina kasnije deca mogu da gledaju crtaće isprekidane reklamama (sa čika Đanijem Ćurčićem Vrhbratevrhom). Da citiram generaciju mojih roditelja, i ove nedelje pišem o tome šta se „servira“ deci ovih dana. Obratite pažnju na glagol, u srpskom se tv-program već tretira kao priznata i opšteprihvaćena duševna hrana.

Prvo vesti o mojoj koleginici, novinarki Barbiki. Kompanija Matel je iz prodaje povukla 18 miliona igračaka jer sadrže male magnete koje deca mogu da progutaju i 436.000 automobilčića jer su farbani bojom koja sadrži olovo. Čika Zang Šuhong, kineski podizvođač i proizvođač, obesio se 14. avgusta posle izbijanja skandala. Neko je smestio Barbiki, jer se emancipovala. Taman je upisala koledž, zapevala u pank bendu, otkačila onog debila Kena, kad je naprave u izdanju sa kučetom koje nahraniš pa ono iskaki kakicu-magnetić. Fuj! Posle deca jela kaku, to jest magnetiće, gurala u nos (normalno – telo dete da omiriše je l’ kuče zdravo) i ispade problem. Nema Mende, nema Četvrtka, nema Aćima – a eto i Barbika posustaje.

Na Hepi televiziji deci se nudi sasvim drugačija lutka. Putem telešopa možete naručiti, zamislite, prvu lutku sa mobilnim telefonom. Prvo svoju lutku pozovete mobilnim, ona vam se javi i uvek, ponavljam uvek, dođe kod vas. Prodavci tvrde da deca ovim putem odlično uče engleski jezik, stiču veštinu komunikacije i savršeno se pripremaju za život u Srbiji. Ne bih ni ja bolje mogao da opišem sve divne stvari koje će devojčice doživeti ukoliko se od malih nogu nauče da funkcionišu po pozivu. Zato valjda ono dete na reklami onoliko grčevito steže svoju lutkicu kol gerlicu. Za dečake – nešto maskirno ako ima…

Kao što rekoh, televizija je duboko zašla u svest naših ljudi pa se danas žene i udaju preko televizije. U programu 48 sati svadba prošle nedelje su venčavali Olivera, boksera, i njegovu drugu suprugu. Stvarno divni ljudi. Međutim, na kraju se morala poštovati reč sponzora po cenu tv-nonsensa. Dakle, svadba u toku, venčanje završeno, voditeljka recituje poruku sponzora i uvaljuje mladencima kremu za samopotamnjivanje – a oni Romi, garavi ko ćumur. Ako, ima da pocrne još malko. Šta li bi Mika Antić ili Duško Radović rekli – je l’ može da se bude još crnjiji?

Umesto prirodnjačkih emisija koje smo gledali svakoga jutra u Školskom programu, prošle nedelje sam sklanjao decu od televizora da ne gledaju medvede. U kavezu je pronađen leš mladića, medvedi ga kasnije rastrgli, a televizija (Pink je bio najdetaljniji – tamo je Mladen) sve prikazala uključujući i čuvare sa čakljama. Beogradski zoološki vrt je od bombardovanja ‘41. delio sudbinu Beograđana i pokazivao stanje duha. Za vreme NATO bombardovanja životinje su bile izbezumljene kao i ljudi, a bogami bilo je i slučajeva kanibalizma. Među medvedima je i izbeglica iz Krajine meda Knindža, pa Arkanov lav, ukratko sva ratna i miroljubiva fauna. Samo, Meda više nije dobroćudni Medonja kojeg deca nose sa sobom u krevet. Meda je krvoločni međed koji je pokazao i kandže i zube. Posle smo gledali nadmudrivanje gradskih vlasti i đede Bojovića oko toga čiji su međedi. Kao redovan posetilac zoo-vrta moram da kažem da je tuga videti velike životinje u malim kavezima, bez obzira na red koji vlada u Vrtu uz ogromnu vikend–nervozu jer nema dovoljno mesta za parkiranje. Ukratko, stišnjeni ljudi i životinje.

Na kraju – deca su uvek volela na TV Beogradu da gledaju istorijske emisije, „Priče iz starine“, „Mitove i legende“. Sećate se – Vladeta Janković u beloj košulji priča o Grcima, o svetom Savi, posle sam to sve znao kad su bila pitanja u Kviskoteci. Danas Velja Ilić zapali u Šumadiju pa tamo kaže kako „ih“ je pustio u kancelariju pa „im“ dao neke papire – d’ izvinete, sve ih zajeb’o jer anekse će videti jok. A portparolka ministra Ilića je takođe poznato lice sa Televizije Beograd – ona mu dođe ko kućna pomoćnica što pušta novinare u Kabinet kad Velja nije tu. Eto, draga deco, to vam je servirano a vi – kusajte!