Filharmoničari slute da je davanje građevinske dozvole za zgradu pokušaj skretanja od njihovog zahteva da se direktor bira konkursom a ne da se postavlja imenovanjem Vlade Srbije
Beogradska filharmonija nije dobila odgovor na pisma poslata 26. januara predsedniku Aleksandru Vučiću i premijeru Đuru Macutu u kome im je predočila da im direktora izaberu konkursom a ne imenovanjem.
Ali, dobila je jedno svetsko priznanje i jednu povoljnu vest o novoj zgradi.
Među najboljima na svetu
U Rimu, u okviru „PRO PR Roma“ Beogradskoj filharmoniji je dodeljena titula „Najbolji među najboljima u svetu“ (World’s Best od the Best), zajedno sa španskim muzejem Prado, Britanskim muzejem i Velikim Giza muzejem.
Kako je objašnjeno, Beogradska filharmonija je nagrađena za izuzetna dostignuća u oblasti komunikacija, kao priznanje za izvrsnost, doslednost, transparentnu komunikaciju, inovacije, kontinuirani razvoj, strateški pristup i održivost.
Jelena Milašinović, dugogodišnja PR menadžerka beogradske filharmonije, i najzaslužnija za ovu svetsko priznanje, skrenula je pažnju da „u istom trenutku, u Beogradu, zaposleni u toj kući se bore za svoja legitimna prava, dok ih donosioci odluka ne čuju. Komunikacija nije samo alat, već odgovornost, zato se nadam da će glas ovog orkestra, koji je stigao do Rima, imati pravog odjeka i kod kuće“.
Građevinska dozvola za zgradu
Gotovo istovremeno sa ovim priznanjem, Sekretarijat grada Beograda za urbanizam izdao je građevinsku dozvolu za izgradnju Koncertne dvorane Beogradske filharmonije na Novom Beogradu, blok 13, između Palate Srbija i poslovnog kompleksa „Ušće”.
Zgrada će imati pet spratova, 56.656,5 kvadratnih metara (polovina je pod zemljom), investitor projekta je Republika Srbija odnosno Ministarstvo za javna ulaganja, a predračunska vrednost radova je 28,1 milijardu dinara, što je 240 miliona evra.
Građevinska dozvola važi tri godine od dana pravnosnažnosti – u tom roku investitor mora da prijavi početak radova, u suprotnom dozvola prestaje da važi.
Prošlo je 15 godina od ideje
Beogradska filharmonija ima 102 godine jedan je od najboljih filharmonijskih orkestara na svetu, i među retkima koji nema svoju zgradu.
Opreznost, a pre svega dosadašnji petnaestogodišnji razvoj događaja u vezi nove zgrade Filharmonije zahtevaju da se na ovu vest gleda samo kao na povoljnu, kako je maločas rečeno, i da joj se još uvek preterano ne raduje.
Inicijativu za izgradnju zgrade Beogradske filharmonije pokrenuo je 2010. godine njen legendarni direktor Ivan Tasovac.
Prvi konkretni potez u tom pravcu bio je 2021. godine, kada je organizovan međunarodni arhitektonski konkurs za novu zgradu na kome je izabran rad britanske arhitektice Amande Levit . Konkurs je organizovan na zahtev Vlade Srbije u partnerstvu sa kabinetom tadašnje premijerke, Ministarstvom kulture, Kancelarijom za javna ulaganja, Gradom Beogradom, Beogradskom filharmonijom, i – Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNPD).
Tadašnja premijerka Ana Brnabić je reklamirala zgradu Filharmonije kao projekat godine.
A onda je došao Ekspo
Međutim, u projektu Ekspo 2027, koji je predsednik Vučić predstavio narodu januara 2024. godine, bilo je raznih muzeja i kulturnih ustanova, ali ne i zgrade Filharmonije iako je postojalo nagrađeno rešenje.
Zato je počelo da se govori da od toga neće biti ništa. U Beograd je dolazio maestro Zubin Mehta, moguće najveći prijatelj Filharmonije, razgovarao sa ministrom kulture Nikolom Selakovićem, ali se ništa nije pomerilo.
Zatim je Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda 25. aprila 2023. godine izdao lokacijske uslove za izgradnju nove zgrade koji traju dve godine. Dan pre isteka tog roka, 24. aprila 2025. kasno uveče, Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Taj zahtev je odobren pre nekoliko dana, i tokom naredne tri godine mora da počne gradnja nove zgrade Beogradske filharmonije.
Podsetimo samo da kad je 2022. godine okončan međunarodni konkurs za arhitektonsko rešenje zgrade Filharmonije, najavljeno je da bi kamen temeljac mogao da bude postavljen 2024, a da će zgrada biti završena do ove godine. Ispostavilo se dakle, da je ove godine dobijena samo građevinska dozvola za gradnju.
Da li je dozvola odlaganje drugog problema
Izdata građevinska dozvola odnosi se na prvonagrađeno arhitektonsko rešenje Amande Levit. Februara prošle godine, u vreme kad je Beogradska filharmonija tri nedelje štrajkovala ne bi li dobila bolje uslove za rad, u Ministarstvu kulture im je rečeno da će dobiti novu zgradu, ali nikako ne ovu, već neku drugu, jeftiniju.
Ne zna se zašto je država odustala od potrebe za jeftinijom zgradom Beogradske filharmonije i ko je zaslužan za to, a nije ni važno.
Filharmoničari i dalje smatraju da je rešenje Amande Levit dobro rešenje, i odgovara im što se barem trenutno čini da će dobiti zgradu koja je dobila prvu nagradu na međunarodnom konkursu na kome je bilo 37 prijava iz 15 zemalja.
Ali, takođe, slute i da je davanje građevinske dozvole za zgradu baš u momentu kad oni traže direktora koji će biti izabran konkursom a neće v. d. direktora koji im je imenovala Vlada Srbije, očigledno odlaganje rešavanja problema od kojeg im zavisi budućnost.
Kad god vidimo da neku nagradu ne dodeljuje struka nego bruka. bude nam svima malo muka, zar ne? I zapita li se ko kako se živi od umetnosti i jesu li nagrade zapravo jedini materijalno smisleni trenutak u životu umetnika koji je potcenjen, potplaćen i neplaćen
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Branislav Nušić, Narodni poslanik, JDP; režija Vito Taufer, igraju Dragan Mićanović, Srđan Timarov, Sloboda Mićalović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Marta Bogosavljević
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
