Pre nekoliko dana u novinama je osvanula vest da su na predlog jednog člana SANU akademici pokrenuli (ili nameravaju da pokrenu) zabranu rijaliti programa u Srbiji.
Ovakvi TV sadržaji su štetni za naciju, pa se apeluje na vlast da se isti zabrane. Ovakav pristup nije iznenađenje jer ste još devedesetih mogli čuti slične ideje – vezane za tada aktuelni turbo-folk. Danas su rijaliti programi u tzv. „patriotskoj inteligenciji“ nasledili pogubni uticaj turbo-folka koji je trovao glave našoj naivnoj i povodljivoj omladini. U oba slučaja, narod, publika, ili gledaoci, posmatraju se kao pasivni konzumenti koji nisu u stanju da razluče šund od kvalitetne kulture, pa je svrha vlasti da putem zabrana stvara ukus naroda.
Druga premisa koja se ponavlja, a vezana je za SANU, odnosi se na arbitriranje poželjnih i nepoželjnih kulturnih obrazaca. Svojevremeno je turbo-folk došao na udar zbog istočnjačkog (teheranskog, maloazijskog, turskog, mudžahedinskog…) prizvuka. Naš melos, ono naše nežno „Oj Moravo…“ smatralo se ugroženim pod naletom antisrpskih zurli i tapana. Danas je tako sa rijaliti programima – kojima se, ruku na srce, može pronaći hiljadu mana, ali ponovo se štiti taj naivni gledalac, ta iskonska srpska tabula raza, koja će povodljivo satima blejati u Ekrema (opet taj orijent), Staniju ili nekog trećeg. Biće tako i sa „Velikim bratom“ i svim njegovim budućim ukućanima.
Striktno poštovanje pravila, emitovanje posle ponoći, ograničeno reklamiranje i zabrana product placementa – imala bi isti efekat na rijaliti programe, ali bi dobit ponovo bila dvostruka.
Prvo: u glavnim TV terminima ne bismo imali rijaliti programe, niti njihove reprize. Oni bi ostali, što u svetu i jesu, TV programi za noćne fanatike, koji će uz TV program slati SMS poruke u potrazi za slobodnim dewojkama, ili napucanim (fem ili nefem) baticama.
Televizije koje svoje programe već odavno planiraju prema zaradi od marketinga, u roku od mesec dana bi skupe rijalitije same batalile.
Ukoliko bi zaista sankcionisali eksplicitan jezik, agresivne sadržaje ili pornografiju, umesto blagih opomena, coktanja i pretnji prstićem, stvar bi bila još brža.
Drugi: neuporedivo važniji rezultat bila bi poruka koja je poslata javnosti. Umesto autoritarne zabrane, u koju je inkorporiran i nacionalistički kulturni obrazac o poželjnim i nepoželjnim sadržajima, dobili bismo oblast društvenog života koja je definisana i uređena, a time i lišena mogućnosti da bude izvor manipulacije. Samo, nemoguće je u programu regulisati rijaliti-šou, a dozvoliti isti nivo agresivnosti, primitivizma ili političkog marketinga u, recimo, informativnim programima.
Posledica bi bila panika među TV emiterima, jer danas komercijalne televizije praktično ne proizvode sopstvene emisije. Pitanje glasi: šta bi onda televizije uopšte emitovale gledaocima naučenim da im televizor bude uključen gotovo pet časova dnevno. Da li će SANU po istoj logici zatražiti ukidanje „Sulejmana“, jer širi neistine o otomanskoj vladavini nad balkanskim narodima. Upravo je „transfer“ ove serije vredan, navodno, 1,3 miliona evra, a najava nove TV stanice na upražnjenoj frekvenciji „Avale“ pokazuje oko čega se danas planira programska šema.
Već se javljaju ideje o seriji „Dušan Silni“ gde bi se na sličan način prikazalo žitije cara Srba i Grka!
Eh, da je bilo para, pa da smo napravili deset epizoda o Konstantinu Magnusu! Pa da progovori po niški.
Da se razumemo, nismo samo mi, ni samo naši akademici, opsednuti zaštitom nacionalnog identiteta pred tuđinskim TV sadržajima. Na History kanalu se prikazuje najveći hrvatski TV projekat „Hrvatski kraljevi“ gde neki naučnici tumače tisućljetnju hrvatsku TV historiju. Neverovatno je što je i danas u prikazima te Hrvatske okolo – terra incognita. Nigde komšija, da ne kažem Srba, pa bi gotovo nadrealistički delovalo da taj naš TV Dušan Silni sretne nekog hrvatskog župana ili kralja. Da ironija bude veća, serija je snimana u okolini Knina i zaleđu Dalmacije, gde Srba više gotovo da nema posle Oluje. TV autizam, tako to izgleda kada istoričari, historičari ili nacionalni radnici uređuju TV programe. Umesto rijaliti programa – pojavi se Konstantin u raznim oblicima i pojavnim formama.
A onda, 1. novembra, uoči samog početka festivala, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi je poginulo, a pitanje gde žive istina i pravda dobilo je sasvim, sasvim drugačije značenje
Anora je sočna realistička komedija o suštinskoj nemogućnosti prevazilaženja jaza između ekonomskih i društvenih klasa čak i kada kismet namigne i sugeriše da je takvo nešto tamo negde ispod duge ipak izvodljivo
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
