Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Ovo je izborna godina. U tom pravcu, javnost će vidjeti svašta – nasilje, osvete pojedincima poput one profesorici Jeleni Kleut, medijsku tiraniju, brutalno gaženja ustava i zakona…
Kao i do sada, biće podmićivanja siromašnijih, neobrazovanijih i skrajnutijih slojeva. Za njihove glasove režim će nuditi kutije sa šećerom, brašnom i uljem, manju medicinsku pomoć preko reda, možda polovnu bijelu tehniku i do pedesetak evra keša. Mnogi će prihvatiti. I neće samo prodati svoj glas već i zahvaljivati Vučiću „koji im je jedini u životu nešto dao“.
Lako je osuđivati taj svijet. Još lakše je u moralnoj temperaturi buncati kako Srbiji nema pomoći dok god u njoj narod prodaje kičmu i dostojanstvo za kutiju najjeftinijeg deterdženta.
A ipak – reče Džarvis iz Palpa – to su ljudi koji gledaju vlastiti život kako prolazi pored njih. Nisu bili i nikad neće otići na more. Svaki vanredni izdatak za njih je monetarni udar. Štede na svemu – hrani, obući, odjeći, sredstvima za higijenu. Zubar im je misaona imenica, heroin jeftiniji od lijekova, mediji irelevantni i besmisleni.
Oni žive bijedno kao njihovi roditelji, a sva je prilika da će im tako živjeti i djeca. Dakle – u satiranju na najgrubljim povremenim poslovima. Što u toj eksploataciji ikome predstavljaju pojmovi demokracija, parlamentarizam, podjela vlasti, građanska prava? Baš ništa.
Jeste, policija ih tuče – a kad nije? Pravde na sudovima za njih nema. Slušaju da je obrazovanje put za socijalno napredovanje iako i oni koji im ovo govore znaju da su to bajke u partijskoj i mafijaškoj državi.
Jebe se tom svijetu za Ekspo, Evropsku uniju, slobodu medija, prugu Beograd – Subotica, Nacionalni stadion i, uopće, gotovo sve što političari govore. Nemaju oni ništa od toga. Ako negdje na svemu ovom mogu zaraditi crkavicu – dobro. Ukoliko ispadne suprotno – opet dobro, nisu ni računali.
I još nešto. Ovi obični ljudi često su plijen demagoga i autokrata. To im je jedina prilika da makar nekom – najčešće drugom narodu – pokažu zube i na neko vrijeme bude dio nacionalne zajednice.
Nema ponosa kad prijeti isključenje struje, izvršitelji, gubitak mizerne socijalne pomoći. Mada naprednjački paket i nekoliko crvenih u kešu tu neće riješiti ni jedan problem, olakšaće da se preguraju mjesec ili makar nedjelja. Nije to velike filozofije.
Zajedno s čitavim društvom, režim posebno vuče sirotinju u ambis. Jedini način da iziđe iz njega jeste promjena vlasti. A da bi se tu pridobio bar dio tih ljudi čiji životi prolaze mimo njih, potrebno ih je saslušati bez popovanja, podilaženja i jeftinih obećavanja. I, pogotovo, iskazati solidarnost s njima ličnim primjerom, pomoći gdje god je moguće i ne tražiti im ništa zauzvrat.
Negdje će proći, negdje neće. Međutim, ne postoji drugi put za prekid zavisnosti od paketa i crvenih kojim režim oduzima budućnost, nadu i samopoštovanje.
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
