Slučaj profesorke Jelene Kleut potvrdio je nepisano pravilo - kad pustiš glas i kritikuješ državu, piše ti se otkaz. Šta joj se dogidalo i da li je ovo još jedna pokazna vežba za ostale neposlušnike?
U srcu akademske zajednice Univerziteta u Novom Sadu, odigrava se još jedna od dramatičnijih epizoda u domaćem univerzitetskom životu.
Jelena Kleut, dugogodišnja profesorka novosadskog Filozofskog fakulteta, ostala je bez posla. Ne zato što joj je falilo znanja, već, po svemu sudeći, zato što se usudila da bude neposlušna i što je stala uz studente.
Kleut, koja je jedna od najpriznatijih istraživačica medija u regionu, bila je i zagovornica blokada fakulteta.
Senat Univerziteta u Novom Sadu u novembru prošle godine nije izglasao izbor Jelene Kleut u zvanje, uprkos tome što je ispunila formalne kriterijume za napredovanje.
Zbog protivljenja kolega i proceduralnih nesuglasica taj izbor nije bio potvrđen, a Senat nije doneo jasnu odluku niti obrazloženje.
Nakon toga, Kleut je podnela prigovor na odluku Senata, koji je razmatran u tzv. proširenom sastavu Senata, organu koji čini više članova i predstavnike Saveta univerziteta.
Tajni glasanjem, prošireni Senat je u četvrtak (15. januar) odbio njen prigovor.
Kako je rekao dekan Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu Srđan Rončević, za to da se prihvati njen prigovor bilo je šestoro članova Senata, 17 je bilo protiv, dok je dvoje bilo uzdržano.
Tako, njen radni odnos na Filozofskom fakultetu prestaje, posle dve decenije.
Povodom ovakve odluke koju smatra političkom odmazdom, Kleut je najavila žalbu.
Ukazala je na to da je uspostavljen neverovatan presedan koji narušava dosadašnju autonomiju Univerziteta, dodajući da će politički poslenici odlučivati o akademskim karijerama ljudi.
„Ono što je počelo 20. novembra, sada je završeno sa manje-više istim ljudima koji su ceo proces i počeli. Moje kolege i studenti reaguju vrlo emotivno, ali mnogo važnije od pojedinačnog slučaja jeste da je ovim postavljen neverovatan presedan za autonomiju univerziteta. Pravila nisu ista za sve, pravila mogu da se menjaju u toku, i iznad pravila postoje partijski poslenici koji će za svaki sledeći izbor kolege ili koleginice, koji su kritični prema ovoj vlasti, moći da pokrenu besmislene procese”, kazala je Kleut pošto je saznala odluka proširenog sastava Senata.
Ona je navela da sada problem postaje i pravna nesigurnost na Unvirzitetu i da su članovi proširenog sastava demonstrirali „golu silu političkog zaleđa”.
Sednica proširenog Senata održana je za četvrtak, 15. januaru, u zgradi Rektorata u Novom Sadu.
Vanrednu profesorku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prethodno su podržali studenti, ali i koleginice i kolege.
Više od 700 profesora potpisalo je pismo podrške, a pre toga i više od 300 njenih bivših studenata.
I u novembru prošle godine, posle prve odluke, u kampusu Univerziteta u Novom Sadu održan je skup podrške profesorki Kleut kome su prisustvovali studenti i profesori.
Uloga proširenog Senata koji je odlučivao o njenom prigovoru postoji samo na Univerzitetu u Novom Sadu, piše N1, a Kleut kaže da je opcija koja je povoljnija za nju da se prigovor vrati na odluku Senatu, jer ovo telo nije bilo nadležno da donese konačnu odluku.
„Proširenjem broja ljudi samo je postalo jasno koliki je partijski uticaj na univerzitet te da zapravo Senat, a još manje Savet, ne deluju kao autonomna tela koja poštuju svoje pravilnike koje su donela”, objasnila je Kleut za N1.
Ocenila je kako je ovo nedvosmisleno pokazna vežba, te da imaju samo indicije kako se isto sprema kolegama kojima se takođe bliži izbor za prelazak u redovno zvanje.
Slučaj Jelene Kleut nije izolovan, a kako ona sama kaže, radi se o politici odmazde. Očigledno nije važno da li neko ispunjava uslove, već da li je kritičan, da li podržava studente, da li se suprotstavlja odlukama vlasti. A kada se to sabere, na koncu može lako ostati bez posla.
Izvor: Vreme/021/N1
Samostalni hakerski napad koji je sproveo AI uzdrmao je nemačke vlasti, koje upozoravaju da ulazak u novu eru veštačke inteligencije donosi i potpuno nove bezbednosne pretnje
U nizu teških saobraćajnih nesreća koje su se desile u Novom Sadu i Južnobačkom okrugu šest osoba je izgubilo život, a više njih je povređeno. Srbija je i dalje prva u Evropi po broju poginulih na putevima
Penzionerima će biti podeljeno 30.000 turističkih vaučera od kojih svaki vredi 10.000 dinara. Ali, ne mogu da ih dobiju svi penzioneri. Ko, gde, kada i kako može da se prijavi za vaučere
Londonska policija hvali sistem koji u realnom vremenu prepoznaje prolaznike i dovodi do svakodnevnih hapšenja, dok kritičari upozoravaju da za takvu praksu ne postoje jasna zakonska pravila
U Srbiji 14,5 odsto radnika radi po ugovoru na određeno vreme. To je čak 4,6 odsto više od proseka Evropske unije pokazuju podaci Eurostata za 2025. godinu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
