Slučaj profesorke Jelene Kleut potvrdio je nepisano pravilo - kad pustiš glas i kritikuješ državu, piše ti se otkaz. Šta joj se dogidalo i da li je ovo još jedna pokazna vežba za ostale neposlušnike?
U srcu akademske zajednice Univerziteta u Novom Sadu, odigrava se još jedna od dramatičnijih epizoda u domaćem univerzitetskom životu.
Jelena Kleut, dugogodišnja profesorka novosadskog Filozofskog fakulteta, ostala je bez posla. Ne zato što joj je falilo znanja, već, po svemu sudeći, zato što se usudila da bude neposlušna i što je stala uz studente.
Senat Univerziteta u Novom Sadu u novembru prošle godine nije izglasao izbor Jelene Kleut u zvanje, uprkos tome što je ispunila formalne kriterijume za napredovanje.
Zbog protivljenja kolega i proceduralnih nesuglasica taj izbor nije bio potvrđen, a Senat nije doneo jasnu odluku niti obrazloženje.
Nakon toga, Kleut je podnela prigovor na odluku Senata, koji je razmatran u tzv. proširenom sastavu Senata, organu koji čini više članova i predstavnike Saveta univerziteta.
Tajni glasanjem, prošireni Senat je u četvrtak (15. januar) odbio njen prigovor.
Kako je rekao dekan Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu Srđan Rončević, za to da se prihvati njen prigovor bilo je šestoro članova Senata, 17 je bilo protiv, dok je dvoje bilo uzdržano.
Tako, njen radni odnos na Filozofskom fakultetu prestaje, posle dve decenije.
Politička odmazda i presedan
Povodom ovakve odluke koju smatra političkom odmazdom, Kleut je najavila žalbu.
Ukazala je na to da je uspostavljen neverovatan presedan koji narušava dosadašnju autonomiju Univerziteta, dodajući da će politički poslenici odlučivati o akademskim karijerama ljudi.
„Ono što je počelo 20. novembra, sada je završeno sa manje-više istim ljudima koji su ceo proces i počeli. Moje kolege i studenti reaguju vrlo emotivno, ali mnogo važnije od pojedinačnog slučaja jeste da je ovim postavljen neverovatan presedan za autonomiju univerziteta. Pravila nisu ista za sve, pravila mogu da se menjaju u toku, i iznad pravila postoje partijski poslenici koji će za svaki sledeći izbor kolege ili koleginice, koji su kritični prema ovoj vlasti, moći da pokrenu besmislene procese”, kazala je Kleut pošto je saznala odluka proširenog sastava Senata.
Ona je navela da sada problem postaje i pravna nesigurnost na Unvirzitetu i da su članovi proširenog sastava demonstrirali „golu silu političkog zaleđa”.
Sednica proširenog Senata održana je za četvrtak, 15. januaru, u zgradi Rektorata u Novom Sadu.
Podrška profesorki Kleut
Vanrednu profesorku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prethodno su podržali studenti, ali i koleginice i kolege.
Više od 700 profesora potpisalo je pismo podrške, a pre toga i više od 300 njenih bivših studenata.
I u novembru prošle godine, posle prve odluke, u kampusu Univerziteta u Novom Sadu održan je skup podrške profesorki Kleut kome su prisustvovali studenti i profesori.
Pokazna vežba za neposlušne
Uloga proširenog Senata koji je odlučivao o njenom prigovoru postoji samo na Univerzitetu u Novom Sadu, piše N1, a Kleut kaže da je opcija koja je povoljnija za nju da se prigovor vrati na odluku Senatu, jer ovo telo nije bilo nadležno da donese konačnu odluku.
„Proširenjem broja ljudi samo je postalo jasno koliki je partijski uticaj na univerzitet te da zapravo Senat, a još manje Savet, ne deluju kao autonomna tela koja poštuju svoje pravilnike koje su donela”, objasnila je Kleut za N1.
Ocenila je kako je ovo nedvosmisleno pokazna vežba, te da imaju samo indicije kako se isto sprema kolegama kojima se takođe bliži izbor za prelazak u redovno zvanje.
Slučaj Jelene Kleut nije izolovan, a kako ona sama kaže, radi se o politici odmazde. Očigledno nije važno da li neko ispunjava uslove, već da li je kritičan, da li podržava studente, da li se suprotstavlja odlukama vlasti. A kada se to sabere, na koncu može lako ostati bez posla.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Razvoj preciznog unutrašnjeg sluha zahteva da u sebi izgradimo osećaj sigurnog i bezbednog prostora unutar kojeg, zahvaljujući poverenju u sebe, možemo da se igramo i istražujemo sopstvene unutrašnje glasove. Ali šta sad to znači? To znači da nakon što upoznate svoje najgore strane možete imati dovoljno stabilno samopoštovanje i uverenje da možda mnogo toga sebi nećete oprostiti, ali nikad nećete sebe ni odbaciti
Ne smemo da prećutkujemo sopstvene greške. Moramo da pokažemo da nismo isti kao oni koji su bliski režimu. Zato sam istupio javno, iako su me mnogi odgovarali od toga. Imao sam odgovornost jer znam sve detalje. Bilo mi je jasno da sve što ja znam zna i režim, te da će to da upotrebi u bolnom momentu. Da sam ćutao bio bih saučesnik. Postalo mi je jasno da kada imaš veći uticaj, imaš i veću odgovornost
Visokotehnološki projekti se doživljavaju kao napredak ‒ zato pogled na humanoidnog robota koji hoda, nosi kutije ili razgovara sa ljudima stvara utisak budućnosti iz naučne fantastike, ali se često koristi i u populističke svrhe. Sa druge strane, u Srbiji su odluke o razvoju nauke i industrije donosili nestručni političari, prevashodno zainteresovani za lični interes
Regionalna lekarska komora Vojvodine želi da pruži pomoć svakom lekaru „čije se profesionalno postupanje pokušava dovesti u pitanje iz vanstručnih razloga“
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
