Kako Jutjub plaća i koliko? Da li je gledanost tamo veća nego na televiziji? I kako da mediji opstanu? O tome „Vreme“ piše u novom broju povodom prve Jutjub-premijere „24 minuta“
Zoran Kesić se vratio na male ekrane. To jest, na još manje ekrane, na Jutjubu. Ali, može li se zaraditi i živeti na platformi gde se novinarski sadržaj ukršta i bori sa muzičkim spotovima, pošalicama, know-how videima koje pravi veštačka inteligencija?
U novom broju (četvrtak, 24. septembar), „Vreme“ istražuje koliko i kako zarađuju srpski kreatori. I zašto je i dalje mnogo više para na televiziji, čak i tamo gde je gledanost nikakva.
U tekstu Nemanje Rujevića razlaže se koliko novca Jutjub prosleđuje kreatorima i zašto su gastarbajteri najbolja publika. Više sagovornika otkriva kako stvarno živi od Jutjuba.
„Uz pomoć alata Social blade i analogijom na osnovu razgovora sa drugim kreatorima koji su ‘Vremenu’ otkrili koliko zarađuju, može se proceniti da kanali sa onolikom publikom kao ’24 minuta’ prihoduju oko četiri do šest hiljada dolara mesečno od Guglovih oglasa, u boljim mesecima verovatno osam hiljada i više“, piše u tekstu.
Balkan info, oaza za višesatne razgovore sa svima sve do teoretičara zavere, može prihodovati oko tri do četiri hiljade dolara. Zrenjaninska KTV na svom popularnom kanalu Bez cenzure verovatno slično koliko „24 minuta“.
Ne sme se zaboraviti potencijalni game changer – direktni oglašivači, dakle, sponzori.
„Kad se podvuče crta, za ozbiljnu produkciju i brojnu ekipu, kakva je ’24 minuta’, Jutjub bi trebalo da bude dovoljan za opstanak.
A da se dobro živi? Tome prethodi shvatanje publike da treba platiti za medije koji informišu kako treba, ili zabavljaju, teraju na razmišljanje, obrazuju, pa koliko ko može. Lajk je super, ali nije dovoljan“, piše u tom tekstu.
Ceo članak i mnogo više čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (24. septembar) ili se odmah pretplatite na digitalno izdanje i uštedite značajno.
MUP je tokom sedmodnevne međunarodne akcije kontrole saobraćaja otkrio preko 40 hiljada prekršaja prekoračenja brzine od kojih su gotovo osam i po hiljada otkriveni i sankcionisani u zonama škole
Suđenje za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu još neće početi. Advokati Gorana Vesića, Anite Dimoski i Jelene Tanasković podneli su Vrhovnom sudu zahteve za zaštitu zakonitosti
Srbija se na ulicama od osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i dalje oprašta uz puno „ljubavi“. Po celoj zemlji ponovo niču murali. Iz Inicijative mladih za ljudska prava za „Vreme“ kažu da to nisu sporadični slučajevi - reč je o koordinisanoj akciji, pred kojom država zatvara oči
Ovo bi bila najdrastičnija kazna za novinarke i novinare još od takozvanog Šešeljevog zakona iz 1998. godine kada je uništeno nekoliko redakcija
Droga je pronađena tokom kontrole teretnog vozila na Graničnom prelazu Bezdan
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
