Godina brutalnosti: Masovno iživljavanje nad nastavnicima

U prethodnih pet godina 40 odsto nastavnika u Srbiji je, po sosptvenom priznanju, doživelo nasilje na radnom mestu, a kao najčešće nasilnike prosvetni radnici naveli su su direktore škola, roditelje učenika, ali i učenike, pokazalo je istraživanje Instituta društvenih nauka.

Petina ispitanih čak tvrdi da je izložena „kontinuiranom nasilju“, uglavnom različitim vrstama mobinga.

Više od polovine ispitanika, a u istraživanju je učestvovalo skoro 470 nastavnika, izjavilo je da najčešće bilo izloženo verbalnom nasilju, različitim vrstama poniženja i pretnjama inspekcijom.

Neki direktori škola postali „alat“

Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Mirjana Gašić kaže za „Vreme“ da je nimalo ne iznenađuju rezultati istraživanja i ističe da je situacija za prosvetne radnike naročito bila teška tokom protekle školske godine koju opisuje kao „najturbulentniju“ školsku godinu koju pamte prosvetni radnici.

„U okolnostima kada se u društvu dešavalo bujanje sukoba, direktori škola u svom odnosu prema kolegama nastavnicima apsolutno nisu smeli da postanu alat u rukama bilo koje strane. Zaposleni u školama u jednom trenutku otpočeli su proteste koji nisu bili sindikalni, ali jesu bili građanski, i to je bila zrela odluka zaposlenih u školama. Ni u kom slučaju ne bi trebalo opravdavati postupke direktora koji su potom krenuli u neku vrstu mobinga ili osvete prema kolegama koje su iskazale svoje društvene stavove. Ti stavovi su možda i politički, ali su pre svega društveni stavovi“, kaže Gašić.

Kao vrste mobinga sa kojima su se zbog toga suočavali prosvetni radnici, navodi da onima koji su bili angažovani na određeno vreme nisu produžavani ugovori.

„To su instrumenti koje koristi svaka vlast i ovo nije prvi put da se takve stvari dešavaju, sada je možda samo sve predimenzionirano i vrlo lako uočljivo, zato što je mnogo takvih primera i zato što živimo u vremenu kada društvene mreže mogu da prenesu baš sve. Na takav način svaka vlast želi da disciplinuje kolektive u obrazovnim ustanovama“, kaže Gašić.

Navodi i da nastavnog osoblja, naročito mlađih kolega, nema dovoljno, pa se „vlast dosetila“ kako će se ponašati prema njima.

„Jednostavno su ih premeštali iz jedne u drugu školu. Tim premeštanjem su odlučili da pokažu ko vuče konce u prosvetnom sistemu“, kaže Gašić.

Pritisci roditelja učenika

Istraživanje je pokazalo i da prosvetni radnici potvrđuju da su izloženi pritisku roditelja, i to najčešće na kraju školske godine kada se zaključuju ocene.

Gašić ističe da je, pre nego što su počeli protesti uzrokovani padom nadstrešnice, posebno uočljivo i dominantno bilo nasilje roditelja nad prosvetnim radnicima.

„Godinama unazad postoji želja i potpuno neosnovana procena roditelja da njihova deca obavezno zaslužuju sve same petice i četvorke, ali škola nije ustanova u koju se dolazi da bi se ispunile sve lepe želje. U tom raskoraku subjektivnog doživljaja sopstvenog deteta i objektivne procene rada učenika dolazi do problema između roditelja i nastavnika“, kaže Gašić.

Katastrofalna situacija sa „vukovcima“

Ukazuje da takvi roditelji u škole dolaze sa idejom da njihova deca sve znaju i naglašava da se oštro suprotstavlja uvreženom mišljenju da nastavnik „mrzi“ neko dete ili ne želi da ga poštuje, što su često „argumenti“ koje takvi roditelji iznose.

„Svako ko je došao u školu sa željom da radi sa mladim ljudima želi da im prenese svoje znanje, i svaka vrsta pritiska na rad nastavnika je automatski urušavanja dostojanstva ne samo tog nastavnika, već i dostojanstva čitave škole i obrazovnog sistema. Zato imamo katastrofalnu situaciju u kojoj je toliki broj ‘vukovaca’ i odličnih đaka koji kasnije, na realnom terenu, ne znaju da savladaju osnovne životne lekcije i pokažu osnovno znanje na fakultetima, ali i u radnom angažovanju“, upozorava Gašić.

Napominje da su promene Krivičnog zakonika usvojene krajem prošle godine umnogome zaštitile prosvetne radnike, jer oni koji napadnu zaposlene u prosveti sada mogu da budu osuđeni i na kaznu zatvora.

Predlog o promeni načina ocenjivanja

Gašić navodi da Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ima predlog rešenja za situaciju u kojoj se autoritet nastavnika ne poštuje.

„Država bi trebalo da razmisli o izmeni načina ocenjivanja učenika, odnosno da se oni ne ocenjuju odličnom, vrlo dobrom i dobrom ocenom, već da se njihov prosek računa kao njihov završni uspeh, što bi eliminisalo potencijalne pritiske na nastavnike“, kaže Gašić.

Navodi i primer: kada učenik ima prosečnu ocenu iz nekog predmeta 3,62 njemu se zaključuje četvorka, kao i učeniku koji iz istog tog predmeta ima prosečnu ocenu 4,42.

„Kada bi država u saradnji sa prosvetnim radnicima uvela ocenjivanje po proseku, odnosno kada bi uspeh učenika bio na osnovu prosečne ocene, onda ne bismo imali ovako masovne pritiske na nastavnike“, kaže Gašić.

Dodaje da je deo rešenja i da se nastavnici ohrabruju da argumentovano obrazlažu svoju ocenu.

„Tada bi nastavnik – u situaciji kada roditelj tvrdi da njegovo dete zna za pet, a dobilo je tri – znao da iza njega stoje i ostale kolege, škola i država, odnosno adekvatna administracija koja potvrđuje da nastavnik ne odstupa od svoje ocene i da ne dozvoljava bilo kakav oblik pritiska“, kaže Gašić.

Potražiti pomoć sindikata

Istraživanje je pokazalo i da više od 40 odsto ispitanika nije zadovoljno načinom na koji je rešena situacija nakon što su prijavili nasilje.

Gašić pre svega preporučuje svakom nastavniku koji je pretrpeo nasilje da ne popušta pod pritiscima i da se pismeno obrati direktoru škole kako bi zaštitio svoj integritet.

„U slučaju da direktor škole ‘preskoči’ da odgovori, a dužan je da u roku od osam dana odgovori na svaki podnesak, sledeća instanca kojoj nastavnik može da se obrati jeste sindikalna organizacija. Odgovorno tvrdim da pravnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije rešavaju svako pitanje u roku od dva dana“, kaže Gašić.

Navodi i da svaki zaposleni može da se obrati i školskom odboru, kao krovnoj organizaciji, koja kontroliše i rad direktora.

„Zanemarujemo ulogu školskog odbora, koji se često krije iza odluka samovolje nekih direktora, a školski odbor može da zahteva razrešenje direktora koji postupa nekorektno i neprofesionalno, ili u slučaju da protiv takvog direktora pristižu brojne prijave. Razumem da nastavnici nemaju poverenja u školske odbore i direktore jer smatraju da su to poluge vlasti, pa ih pozivam da se obrate svojim sindikalnim predstavnicima, kako bi se suprotstavili samovolji direktora i pritiscima roditelja“, zaključuje Gašić.