Foto: Milovan Milenković
Na Levantu je opet velika nevolja, kao mogući uvod u još veću i širu, a ti pokušavaš da makar u svojoj glavi razmrsiš nerazmrsivo, a u tome umetnost, ako i kad je dobra, pomaže više i trajnije od pukih vesti i presnih činjenica. Pa gledaš filmove i serije, stvarnije od neprokuvane stvarnosti jednog trenutka u predugoj, nesrećnoj povesti.
Među njima je i film „Golda“, izraelskog reditelja Gija Nativa (Guy Nattiv), biopik o čuvenoj/zloglasoj izraelskoj premijerki Goldi Mejr.
Goldu glumi Helen Miren, i glumi je moćno, kao daleko najbolja tačka ovog filma. Helen glumi jer je glumica, i to prvorazredna, a glumi zato što privatno niti je Golda Mejr, niti je ikada bila premijerka Izraela, niti je uopšte Jevrejka (nego, zamislite, Britanka ruskog porekla). Ona je, eto, samo glumica. I onda su se javili glasovi vrle nove tribalne političke korektnosti, da ospore bilo kojoj Miren pravo da igra bilo koju Mejr, jer da bi glumica, eto, sa svojim likom morala deliti etnicitet, veru, „nasleđe“, „identitet“. Iako se umetnost glume, otkad postoji, zasniva na igranju nekoga ko privatno nisi, a ne nekoga ko privatno jesi.
Mada je Miren ljubazna i skromna pa kaže da je diskusija o tome legitimna, pre će biti da je ona simptom jedne patologije koja ukazuje na nazadovanje i propast civilizacije prosvetljenosti, u kojoj smo mislili da živimo i da ćemo živeti, da je taj proces emancipacije ireverzibilan. Umesto toga, opet nam se nameću plemenski vračevi da nam objasne šta je kome od nas primereno, a šta nije. Sve zagledajući nam u korenje, kao da smo tikve.
Ani Erno je u sjajnom romanu-hronici „Godine“ još devedesetih locirala srce problema: „Ponos onim što neko radi zamenjen je ponosom onim što neko jeste – žena, gej, provincijalac, Jevrejin, Arapin itd.“
Čak će i ratove ono bolje u nama možda nadživeti, ali popuštanje novom tribalizmu – neće. Mislite o tome, dok još smete.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
