Foto: Milovan Milenković
Vrednost tržišta nepokretnosti je krajem 2025. dostigla rekordni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. Hoće li u 2026. barem malo pojeftiniti?
Ratovi širom sveta oblikuju umnogome i tržište nekretnina širom planete, pa i u Srbiji. Najčešće posredno, čak i kad sukob nije u blizini srpskih granica, kada se, na primer, cene energenata menjaju usled planetarnih političkih potresa. Iseljavanje ruskih i ukrajinskih političkih migranata u Srbiju je oblikovalo tržište nekretnina u zemlji u poslednje tri-četiri godine, kada se i beleži vrtoglavi rast cene kvadrata. Tako su u poslednjem kvartalu 2025. prodate nekretnine za rekorne 2,4 milijarde evra.
Ipak, svetska tendencija nešto je drugačija, barem na istoku. Prodaja nekretnina u Dubaiju pala je za 25 odsto od početka rata na Bliskom istoku. Istovremeno, tržište nekretnina u Indiji počelo je da beleži pad potražnje za kancelarijskim prostorima međunarodnih kompanija jer su troškovi gradnje porasli zbog viših cena sirove nafte, čelika i aluminijuma.
Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u četvrtom kvartalu 2025. godine dostigla je 2,4 milijarde evra, što predstavlja najviši kvartalni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. Kako pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, u odnosu na isti kvartal 2024. godine vrednost tržišta veća je za devet odsto.
Ipak, početak 2026. godine donosi opreznije prognoze. Kako ocenjuju stručnjaci za Biznis.rs, kretanja na globalnom nivou i kriza na Bliskom istoku mogli bi da utiču i na domaće tržište nekretnina. Generalni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić, ističe da se određeni uticaj već može naslutiti, ali da se ne očekuje scenario sličan onom iz perioda rusko-ukrajinskog sukoba.
„Destabilizacija na Bliskom istoku može imati efekta na tržište nekretnina u Srbiji, ali ne u meri kao ranije krize, jer se ne očekuje značajniji talas migracija ka Srbiji“, objašnjava Mitić za Biznis.rs i kaže da trenutni podaci ukazuju na usporavanje tržišta u odnosu na prethodnu godinu. Dodaje da je tražnja manja, kupci oprezniji, dok se nekretnine uglavnom prodaju po realnim, tržišnim cenama, bez značajnijih oscilacija.
On upozorava da bi rast cena nafte i građevinskih materijala poput čelika i betona, kao i povećani logistički troškovi, potencijalno mogli da utiču na poskupljenje cene izgradnje stanova, posebno u segmentu novogradnje. U takvim okolnostima, investitori deo troškova često prebacuju na kupce, što dovodi do rasta cena stanova.
„Poskupljenje novogradnje obično povlači i rast cena starogradnje, jer se ova dva segmenta tržišta međusobno prate“, dodaje Mitić.
Sa druge strane, on smatra da inflacija i pad vrednosti novca podstiču rast broja investicionih kupaca jer se nekretnine u Srbiji i dalje percipiraju kao sigurna investicija, koja u proseku donosi godišnji rast vrednosti od osam do deset odsto.
„U uslovima visoke inflacije sve je više kupaca koji ulažu u nekretnine kako bi sačuvali i uvećali vrednost novca. Posebno su atraktivni projekti u novogradnji i početnoj fazi izgradnje, gde se mogu ostvariti dodatni popusti po kvadratu i kasniji rast vrednosti“, navodi sagovornik.
Podaci Narodne banke Srbije za februar pokazuju promene u kamatnim stopama za kredite. Dinarski gotovinski krediti za građane u Srbiji blago su poskupeli u februaru, dok su stambeni u evrima blago pojeftinili.
Prosečna kamatna stopa ponderisana prema iznosima kredita za srpsku privredu u dinarima u januaru je bila 6,9 odsto, dok je u poslednjem kvartalu u proseku iznosila 6,5 odsto.
Na tržište nekretnina u Srbiji može da utiče i destabilizacija euribora i kamatnih stopa koje bi prouzrokovale poskupljenje kredita, što bi direktno uticalo na manju dostupnost finansiranja, ali i tražnju.
„Ukoliko bi i referentna kamatna stopa otišla malo više sa rastom euribora i keš i stambeni krediti bili bi skuplji i teže dostupni građanima, što bi uticalo na smanjenje potencijala plaćanja i negativno bi se odrazilo na samu tražnju jer je Srbija tržište vezanih kupovina i to bi imalo lančani efekat i na keš kupce“, ocenjuje Mitić.
Izvor: Biznis.rs/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Aleksandar Vučić saopštio je da je Srbija obezbedila gas po fleksibilnim i povoljnim uslovima nakon razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, uz produžetak ugovora na tri meseca
Dok cene pšenice i uljarica na svetskim berzama padaju, troškovi goriva i đubriva rastu, stavljajući proizvođače pred ozbiljan finansijski pritisak. Kombinacija tržišnih i geopolitičkih faktora ponovo preti lancu snabdevanja hranom
Vajber planira da uskoro uvede mogućnost novčanih transakcija u Srbiji preko ove aplikacije
Podaci Narodne banke Srbije za februar pokazuju promene u kamatnim stopama za kredite. Koliko su krediti skuplji
Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu, a promet na domaćem tržištu je 49 miliona evra. Srpski izvozni adut je kraljica cveća - ruža
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Građanke i građani koji su danas do krvi branili izborne rezultate podigli su moral svima koji su poslednjih meseci klonuli duhom. Studentski pokret, posle godinu i po dana protesta, hapšenja, batina, pešačenja, biciklanja, sada ubira prve plodove tog rada
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
