Foto: Dušan Ančić/Tanjug
Dok cene pšenice i uljarica na svetskim berzama padaju, troškovi goriva i đubriva rastu, stavljajući proizvođače pred ozbiljan finansijski pritisak. Kombinacija tržišnih i geopolitičkih faktora ponovo preti lancu snabdevanja hranom
Globalno tržište žitarica ponovo je pod snažnim pritiskom, cene padaju, dok troškovi proizvodnje istovremeno rastu. Analitičari upozoravaju da bi takav razvoj događaja mogao dovesti do treće uzastopne godine gubitaka za proizvođače i ponovo podstaći rast cena hrane, slično periodu nakon rat u Ukrajini, piše Agrarheute, a prenosi portal Agroklub.
Na berzi Euronext cene pšenice pratile su kretanja na tržištu sirove nafte. Nakon rasta tokom prošle nedelje, kada je cena za majski ugovor dostigla 210,50 evra po toni, a za novu žetvu 223,75 evra, početkom nedelje zabeležen je pad od oko 2,75 evra po toni.
Pad je povezan s kretanjem na tržištu nafte, gde su one blago oslabile nakon što su Sjedinjene Američke Države delimično i privremeno ublažile sankcije na rusku naftu. Time je zaustavljen prethodni rast cena, koji je bio podstaknut i špekulativnim trgovinama usled geopolitičkih napetosti.
Uprkos kratkotrajnom smirivanju, situacija na energetskom tržištu i dalje je nestabilna. Sukob s Iranom i blokada Ormuskog prolaza, kao i iranski napadi na naftnu infrastrukturu na Bliskom istoku, održavaju visok nivo napetosti.
Prema rečima Tjerija Puša, glavnog ekonomiste Francuske poljoprivredne komore, dugotrajan sukob mogao bi izazvati novi privredni šok: „Ako se rat nastavi, naći ćemo se na ivici ekonomskog poremećaja koji bi ponovo mogao snažno da pogodi poljoprivredu“.
Analitičari ističu kako je od početka sukoba s Iranom primetan pad interesovanja za kupovinu žitarica. Istovremeno, nedavni rast cena podstakao je pojačanu prodaju i dodatni pritisak na tržište.
S druge strane, vremenski uslovi na severnoj hemisferi trenutno su povoljni, što smanjuje zabrinutost oko predstojeće žetve. Organizacija FranceAgriMer procenjuje da je čak 84 odsto francuske meke pšenice u stanju „dobro do vrlo dobro“, što je značajno više nego prošle godine.
Uprkos stabilnim agronomskim uslovima, ključni problem ostaju troškovi. Cene goriva, nafte i đubriva snažno su porasle, a nafta tipa Brent ponovo je premašila 100 dolara po barelu.
Rast cena đubriva dodatno zabrinjava proizvođače, posebno uoči setve kukuruza u Evropi i SAD-u. Ako cene žitarica ne porastu dovoljno da nadoknade troškove, mnogi bi proizvođači mogli ponovo da posluju s gubitkom.
Analitičari upozoravaju da bi evropski ratari mogli treću godinu zaredom da imaju problema s likvidnošću.
Blokada Ormuskog prolaza dodatno komplikuje globalnu trgovinu. Iako kroz taj pravac prolazi tek oko 4 odsto svetskog prometa žitarica, čak osam zemalja zavisi od tih uvoznih ruta, što povećava rizik od poremećaja u snabdevanju.
Stručnjaci upozoravaju i na mogućnost novog talasa inflacije hrane. Kao i tokom rata u Ukrajini, glavni uzrok bili bi visoki troškovi energije i đubriva, koji se na kraju prelivaju na krajnje potrošače.
Istovremeno, potrošnja hrane još se nije u potpunosti oporavila od krize 2022. godine, jer domaćinstva i dalje štede zbog opšteg rasta cena.
Cene uljarica, posebno uljane repice, još su snažnije povezane s kretanjem cena nafte. Na berzi Euronext cena repice za maj 2026. pala je za više od 6 evra, na oko 505 evra po toni, nakon prethodnih velikih oscilacija.
Na berzi u Čikagu zabeleženi su i dvocifreni padovi cena soje, uprkos očekivanjima mogućeg susreta Donalda Trumpa i Si Đinpinga krajem meseca. Trgovci strahuju da bi eventualno odlaganje pregovora moglo da uspori oporavak izvoza.
U takvom okruženju, obeleženom nestabilnim tržištima, rastućim troškovima i geopolitičkim rizicima, poljoprivredni sektor suočava se s novim izazovima.
Ako se trendovi nastave, pred ratarima bi mogla biti još jedna teška godina, s posledicama koje će osetiti i potrošač širom sveta.
Izvor: Agroklub
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Alta banka“ srpskog biznismena Davora Macure, bliskog SNS-u, širi se i izvan granica Srbije. Nakon banke preuzela je i osiguravajuću kuću u Severnoj Makedoniji, a sprema se za Bosnu i Crnu Goru
Celokupan porast proizvodnje električne energije iz nuklearnih elektrana u 2025. godini potekao je iz Kine, koja je povećala proizvodnju za više od 34 teravat-sati
Ministarstvo finansija predložilo je minimalac od nešto manje od 600 evra od januara 2027. godine, iako je Siniša Mali rekao da bi on do kraja te godine trebalo da bude 650 evra. Sindikati kažu da onda ispada da će obećanih 650 evra dobiti tek 2028.
Nova velika gradnja planirana je na Bežanijskoj kosi, između Bulevara Arsenija Čarnojevića, Studentskog sportskog centra i okolnih ulica. Mind Tower trebalo bi da ima ukupno 119.116 kvadratnih metara bruto građevinske površine, dok će najviši deo kompleksa dosezati 120 metara
Džef Bezos i Eduardo Saverin su deo konzorcijuma koji pregovara o kupovini trećine Fudbalskog kluba Liverpul. Fenvej Sport Grupa bi zadržao kontrolu nad klubom čija se vrednost procenjuje na 4,4 milijarde funti
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
