Foto: Dušan Ančić/Tanjug
Dok cene pšenice i uljarica na svetskim berzama padaju, troškovi goriva i đubriva rastu, stavljajući proizvođače pred ozbiljan finansijski pritisak. Kombinacija tržišnih i geopolitičkih faktora ponovo preti lancu snabdevanja hranom
Globalno tržište žitarica ponovo je pod snažnim pritiskom, cene padaju, dok troškovi proizvodnje istovremeno rastu. Analitičari upozoravaju da bi takav razvoj događaja mogao dovesti do treće uzastopne godine gubitaka za proizvođače i ponovo podstaći rast cena hrane, slično periodu nakon rat u Ukrajini, piše Agrarheute, a prenosi portal Agroklub.
Na berzi Euronext cene pšenice pratile su kretanja na tržištu sirove nafte. Nakon rasta tokom prošle nedelje, kada je cena za majski ugovor dostigla 210,50 evra po toni, a za novu žetvu 223,75 evra, početkom nedelje zabeležen je pad od oko 2,75 evra po toni.
Pad je povezan s kretanjem na tržištu nafte, gde su one blago oslabile nakon što su Sjedinjene Američke Države delimično i privremeno ublažile sankcije na rusku naftu. Time je zaustavljen prethodni rast cena, koji je bio podstaknut i špekulativnim trgovinama usled geopolitičkih napetosti.
Uprkos kratkotrajnom smirivanju, situacija na energetskom tržištu i dalje je nestabilna. Sukob s Iranom i blokada Ormuskog prolaza, kao i iranski napadi na naftnu infrastrukturu na Bliskom istoku, održavaju visok nivo napetosti.
Prema rečima Tjerija Puša, glavnog ekonomiste Francuske poljoprivredne komore, dugotrajan sukob mogao bi izazvati novi privredni šok: „Ako se rat nastavi, naći ćemo se na ivici ekonomskog poremećaja koji bi ponovo mogao snažno da pogodi poljoprivredu“.
Analitičari ističu kako je od početka sukoba s Iranom primetan pad interesovanja za kupovinu žitarica. Istovremeno, nedavni rast cena podstakao je pojačanu prodaju i dodatni pritisak na tržište.
S druge strane, vremenski uslovi na severnoj hemisferi trenutno su povoljni, što smanjuje zabrinutost oko predstojeće žetve. Organizacija FranceAgriMer procenjuje da je čak 84 odsto francuske meke pšenice u stanju „dobro do vrlo dobro“, što je značajno više nego prošle godine.
Uprkos stabilnim agronomskim uslovima, ključni problem ostaju troškovi. Cene goriva, nafte i đubriva snažno su porasle, a nafta tipa Brent ponovo je premašila 100 dolara po barelu.
Rast cena đubriva dodatno zabrinjava proizvođače, posebno uoči setve kukuruza u Evropi i SAD-u. Ako cene žitarica ne porastu dovoljno da nadoknade troškove, mnogi bi proizvođači mogli ponovo da posluju s gubitkom.
Analitičari upozoravaju da bi evropski ratari mogli treću godinu zaredom da imaju problema s likvidnošću.
Blokada Ormuskog prolaza dodatno komplikuje globalnu trgovinu. Iako kroz taj pravac prolazi tek oko 4 odsto svetskog prometa žitarica, čak osam zemalja zavisi od tih uvoznih ruta, što povećava rizik od poremećaja u snabdevanju.
Stručnjaci upozoravaju i na mogućnost novog talasa inflacije hrane. Kao i tokom rata u Ukrajini, glavni uzrok bili bi visoki troškovi energije i đubriva, koji se na kraju prelivaju na krajnje potrošače.
Istovremeno, potrošnja hrane još se nije u potpunosti oporavila od krize 2022. godine, jer domaćinstva i dalje štede zbog opšteg rasta cena.
Cene uljarica, posebno uljane repice, još su snažnije povezane s kretanjem cena nafte. Na berzi Euronext cena repice za maj 2026. pala je za više od 6 evra, na oko 505 evra po toni, nakon prethodnih velikih oscilacija.
Na berzi u Čikagu zabeleženi su i dvocifreni padovi cena soje, uprkos očekivanjima mogućeg susreta Donalda Trumpa i Si Đinpinga krajem meseca. Trgovci strahuju da bi eventualno odlaganje pregovora moglo da uspori oporavak izvoza.
U takvom okruženju, obeleženom nestabilnim tržištima, rastućim troškovima i geopolitičkim rizicima, poljoprivredni sektor suočava se s novim izazovima.
Ako se trendovi nastave, pred ratarima bi mogla biti još jedna teška godina, s posledicama koje će osetiti i potrošač širom sveta.
Izvor: Agroklub
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Domaći ugalj mora da se meša sa uvezenim da ne bi došlo do nove havarije u termoelektranama. To je Srbija za četiri godine platila milijardu evra. Zašto i odakle Srbija uvozi najviše uglja
Šest namirnica izvezenih iz Srbije na tržište Evropske unije označeno je nebezbednim u prvom kvartalu 2026. godine. Poslednje u nizu su maline koje sadrže teški metal kadijum
Srbija je velesila u proizvodnji malina, ali nije zgodno kad se u njima pronađu veće količine teškog metala od dozvoljenih
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da tokom leta ka Republici Srpskoj namerno promenio rutu helikoptera kako bi iz vazduha proverio napredak radova na Ekspu i stadionu u Surčinu
Privreda Srbije deli sudbinu regiona koji se suočava sa usporavanjem rasta
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
