Foto: Dušan Ančić/TanjugDok cene pšenice i uljarica na svetskim berzama padaju, troškovi goriva i đubriva rastu, stavljajući proizvođače pred ozbiljan finansijski pritisak. Kombinacija tržišnih i geopolitičkih faktora ponovo preti lancu snabdevanja hranom
Globalno tržište žitarica ponovo je pod snažnim pritiskom, cene padaju, dok troškovi proizvodnje istovremeno rastu. Analitičari upozoravaju da bi takav razvoj događaja mogao dovesti do treće uzastopne godine gubitaka za proizvođače i ponovo podstaći rast cena hrane, slično periodu nakon rat u Ukrajini, piše Agrarheute, a prenosi portal Agroklub.
Na berzi Euronext cene pšenice pratile su kretanja na tržištu sirove nafte. Nakon rasta tokom prošle nedelje, kada je cena za majski ugovor dostigla 210,50 evra po toni, a za novu žetvu 223,75 evra, početkom nedelje zabeležen je pad od oko 2,75 evra po toni.
Pad je povezan s kretanjem na tržištu nafte, gde su one blago oslabile nakon što su Sjedinjene Američke Države delimično i privremeno ublažile sankcije na rusku naftu. Time je zaustavljen prethodni rast cena, koji je bio podstaknut i špekulativnim trgovinama usled geopolitičkih napetosti.
Uprkos kratkotrajnom smirivanju, situacija na energetskom tržištu i dalje je nestabilna. Sukob s Iranom i blokada Ormuskog prolaza, kao i iranski napadi na naftnu infrastrukturu na Bliskom istoku, održavaju visok nivo napetosti.
Prema rečima Tjerija Puša, glavnog ekonomiste Francuske poljoprivredne komore, dugotrajan sukob mogao bi izazvati novi privredni šok: „Ako se rat nastavi, naći ćemo se na ivici ekonomskog poremećaja koji bi ponovo mogao snažno da pogodi poljoprivredu“.
Analitičari ističu kako je od početka sukoba s Iranom primetan pad interesovanja za kupovinu žitarica. Istovremeno, nedavni rast cena podstakao je pojačanu prodaju i dodatni pritisak na tržište.
S druge strane, vremenski uslovi na severnoj hemisferi trenutno su povoljni, što smanjuje zabrinutost oko predstojeće žetve. Organizacija FranceAgriMer procenjuje da je čak 84 odsto francuske meke pšenice u stanju „dobro do vrlo dobro“, što je značajno više nego prošle godine.
Uprkos stabilnim agronomskim uslovima, ključni problem ostaju troškovi. Cene goriva, nafte i đubriva snažno su porasle, a nafta tipa Brent ponovo je premašila 100 dolara po barelu.
Rast cena đubriva dodatno zabrinjava proizvođače, posebno uoči setve kukuruza u Evropi i SAD-u. Ako cene žitarica ne porastu dovoljno da nadoknade troškove, mnogi bi proizvođači mogli ponovo da posluju s gubitkom.
Analitičari upozoravaju da bi evropski ratari mogli treću godinu zaredom da imaju problema s likvidnošću.
Blokada Ormuskog prolaza dodatno komplikuje globalnu trgovinu. Iako kroz taj pravac prolazi tek oko 4 odsto svetskog prometa žitarica, čak osam zemalja zavisi od tih uvoznih ruta, što povećava rizik od poremećaja u snabdevanju.
Stručnjaci upozoravaju i na mogućnost novog talasa inflacije hrane. Kao i tokom rata u Ukrajini, glavni uzrok bili bi visoki troškovi energije i đubriva, koji se na kraju prelivaju na krajnje potrošače.
Istovremeno, potrošnja hrane još se nije u potpunosti oporavila od krize 2022. godine, jer domaćinstva i dalje štede zbog opšteg rasta cena.
Cene uljarica, posebno uljane repice, još su snažnije povezane s kretanjem cena nafte. Na berzi Euronext cena repice za maj 2026. pala je za više od 6 evra, na oko 505 evra po toni, nakon prethodnih velikih oscilacija.
Na berzi u Čikagu zabeleženi su i dvocifreni padovi cena soje, uprkos očekivanjima mogućeg susreta Donalda Trumpa i Si Đinpinga krajem meseca. Trgovci strahuju da bi eventualno odlaganje pregovora moglo da uspori oporavak izvoza.
U takvom okruženju, obeleženom nestabilnim tržištima, rastućim troškovima i geopolitičkim rizicima, poljoprivredni sektor suočava se s novim izazovima.
Ako se trendovi nastave, pred ratarima bi mogla biti još jedna teška godina, s posledicama koje će osetiti i potrošač širom sveta.
Izvor: Agroklub
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
