Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu, a promet na domaćem tržištu je 49 miliona evra. Srpski izvozni adut je kraljica cveća - ruža
Srbija je u proizvodnji cveća i ukrasnog biljka na domaćem tržištu ostvarila značajan promet od 49 miliona evra, sa tendencijom sve većeg izvoza, što je samo potvrda da je ova poljoprivredna grana u našoj zemlji u uzlaznom trendu.
U Privrednoj komori Srbije (PKS) kažu da naročito uoči 8. marta, kada potražnja tradicionalno dostiže vrhunac, cvećarstvo beleži rast i u proizvodnji i u spoljnotrgovinskoj razmeni, preneo je portal Biznis & Finansije.
Istovremeno, uzgajanje ruža, kao najznačajnijeg segmenta domaće proizvodnje, beleži povećanje izvoza, što dodatno potvrđuje pozitivna kretanja u sektoru.
„Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko osam odsto, uz promet koji premašuje 30 milijardi evra na svetskom i oko 49 miliona evra na domaćem tržištu. U protekle četiri godine uvoz cveća i ukrasnog bilja je značajnije povećan od izvoza, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni porastao“, kaže Danica Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja je simboličan u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, ali je, dodaje Mićanović, evidentno povećanje površina uz intenziviranje proizvodnje.
„Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača“, kaže ona.
Navodi da su, iako su podsticaji države evidentni, neophodne i nove inicijative i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.
Mićanović kaže da je važno i da se primene svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, kao i aktivnije učešće članova Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS u svim aktivnostima koje imaju cilj unapređenje poslovnog ambijenta i zakonske regulative, podizanje konkurentnosti proizvoda i usluga u ovoj oblasti.
Kada je reč o proizvodnji, u Srbiji je najvažnija proizvodnja ruža. Ukupan izvoz ruža u 2024. godini iznosio je 2,5 miliona evra, a u prošloj godini je povećan na 3,4 milion evra.
Uvoz je bio u 2024. godini 7,04 miliona evra, a u 2025. godini 7,95 miliona evra što ukazuje na značajno povećanje izvoza ruža iz Srbije. Iako je uzgajanje cveća unosan posao, traži velika ulaganja.
Ljubomir Jelić iz rasadnika „Jelić“ iz Ravnog Sela ističe da je za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban plastenički prostor od najmanje 500 kvadrata i da su neophodna početna ulaganja od 20.000 evra, kao i širok asortiman cveća kako bi prodaja krenula, dok se uloženo obično vrati za devet meseci.
„Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća“, ukazuje Jelić, navodeći da bi proizvođačima značilo da se ova profitabilna oblast dodatno osnaži podrškom proizvodnji i izvozu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Firme bliske SNS-u poslednjih 14 godina prave ogromne profite. Ekonomski stručnjaci sve vreme upozoravaju na direktne dilove sa državom, nameštene tendere ili preplaćene poslove. Šta će biti sa takvim kompanijama ako naprednjaci izgube izbore? Da li je u Srbiji zakonski moguća "ekonomska lustracija"?
Srpska kompanija The Mercury.AI nagrađena je na samitu u Zagrebu priznanjem za projekat integrisanog sistema gradske bezbednosti u Beogradu
Državna kasa Srbije je u septembru, prema podacima koje je dobio nedeljnik Radar iz neimenovanih izvora, imala manjak od oko 900 miliona evra, a ukupan deficit na kraju meseca bio bi 1,74 milijarde evra. Zvanični podaci biće objavljeni tek posle izbora 25. oktobra.
Šta Dušanu Bajatoviću, predsedniku Srbijagasa i funkcioneru Socijalističke partije Srbije, smeta u postojećem ekonomskom modelu Srbije i zašto u tom kontekstu pominje Ekspo?
Javni dug Srbije povećan je u avgustu ove godine u odnosu na jul za čak 10,5 milijardi dinara. Srbija se poslednjih šest godina sve više zadužuje kod poslovnih banaka, što se smatra jednim od najskupljih zaduživanja
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
