Nakon ranijih skandala zbog kršenja radničkih prava, u zrenjaninskoj fabrici Linglong primenjuju nove metode pritisaka na radnike. Na udaru su sada radnici iz Bangladeša koji su se usudili da prijave zloupotrebe
Posle ranijih problema u kompaniji Linglong i kršenja prava radnika, zbog čega su, između ostalog i Sjedinjene Američke Države zabranile uvoz guma iz zrenjaninske fabrike, pojavljuju se novi slučajevi kršenja radničkih prava nad lizingovanim radnicima.
Nevladina organizacija Astra upozorila je nedavno da se ponavlja obrazac ozbiljnih povreda radnih i ljudskih prava radnika-migranta angažovanih u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu. Reč je o grupi radnika iz Bangladeša.
Neposredno nakon što su radnici iz Bangladeša prijavili kršenja svojih radnih i ljudskih prava, kompanija je reagovala ne unapređenjem uslova rada, već pooštravanjem interne kontrole, saopštio je Zrenjaninski socijalni forum.
Upozoravaju da se mere koje su ranije postojale, ali se retko primenjivale, sada selektivno i drastično sprovode – gotovo isključivo nad lizingovanim radnicima, dok zaposleni direktno kod Linglonga ostaju pošteđeni ovakvih restrikcija.
Prema svedočenjima radnika, mobilni telefoni im se fizički zapečaćuju crvenim stikerima, zabranjeno je fotografisanje, snimanje i bilo kakvo beleženje, dok se propusnice za ulazak u fabriku koriste kao sredstvo stalne kontrole i pritiska.
Ove mere se formalno pravdaju „zaštitom poslovnih tajni”, ali u praksi predstavljaju jasan vid odmazde i pokušaj ućutkivanja radnika koji su se usudili da govore o zloupotrebama, saopštio je Zrenjaninski socijalni forum.
Najveći teret ovakvog režima snose upravo lizingovani radnici, koji se i inače nalaze u znatno ranjivijem položaju – sa ograničenim pravima, slabom pravnom zaštitom i gotovo nikakvim mehanizmima za samoodbranu. Njima se uskraćuje pravo da se obrate inspekcijama, sindikatima, medijima ili organizacijama za ljudska prava, navodi ova organizacija.
Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, koja se godinama bavi položajem radnika u Linglongu, podseća za „Vreme” da je čitav model zapošljavanja u ovoj kompaniji od samog početka bio problematičan.
„Linglong konstantno koristi agencije i posredničke firme kako bi izbegao odgovornost. Sve što se dešava pokušavaju da prebace na agencije, ali to jednostavno ne može da bude opravdanje. Radnici rade u Linglongu, imaju njihove propusnice, obavljaju poslove u njihovim pogonima – odgovornost je Linglongova“, ističe ona.
Prema njenim rečima, trenutna represija nad bangladeškim radnicima dolazi neposredno nakon što je tužilac u slučaju iz 2024. i indijskih radnika saopštio da „nema dovoljno dokaza” za dalje postupanje. Taj slučaj usledio je nakon ranijih prijava radnika iz Vijetnama. Indijski radnici su dobili svoje pasoše i naknade i na neki način pokazali da organizovani i ujedinjeni, uz podršku, mogu da se izbore za svoja prava. Ipak, institucije su reagovale sporo, netransparentno i bez stvarne odgovornosti.
„Institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu, a radnici na kraju ostaju sami”, upozorava sagovornica „Vremena”.
Kao primer izbegavanja odgovornosti navodi da inspekcija nije reagovala, jer je agencija koja je angažovala radnike registrovana u Kikindi, dok Linglong posluje u Zrenjaninu. Tako inspekcija iz Zrenjanina ne može da vrši kontrolu nad ovim radnicima.
Problem, međutim, daleko prevazilazi jedan slučaj ili jednu kompaniju. Agencijsko zapošljavanje i lizing radne snage postali su unosan biznis u Srbiji. Radnici se u matičnim zemljama zadužuju kako bi platili posredovanje, da bi po dolasku u Srbiju bili loše plaćeni, diskriminisani i lišeni osnovnih prava.
„Kompanije često nisu ni registrovane za lizing radnika, a čak i kada jesu, taj model ne donosi nijednu prednost radnicima. On postoji isključivo da bi se plata smanjila, a prava umanjila”, kaže Rukeci Milivojević i dodaje da je Linglong imao priliku da promeni praksu, ali je svesno odlučio da to ne učini.
Ovakve mere su u direktnoj suprotnosti sa osnovnim standardima Međunarodne organizacije rada, kao i sa domaćim Zakonom o radu, koji zabranjuju diskriminaciju i garantuju zaštitu radnika od odmazde. Crveni stikeri na telefonima i selektivna primena propusnica nisu bezbednosna mera – one su crvene zastave koje ukazuju na sistematski pritisak, netransparentnost i represivan odnos prema radnicima, naročito stranim i lizingovanim.
Zrenjaninski socijalni forum zahteva hitnu reakciju nadležnih institucija i temeljno ispitivanje zakonitosti ovakvih praksi, koje radnike pretvaraju u nemi deo proizvodnog procesa, bez prava na glas, dostojanstvo i svedočanstvo.
Srbija popije godišnje oko 1,3 milijarde litara mleka, koliko približno iznosi i godišnja proizvodnja. Ipak, tokom 2025. godine uvezli smo oko 19.000 tona svežeg mleka i mlečnih proizvoda i 4.200 tona mleka u prahu. Zašto uvozimo, ako nam ne treba?
Radikalizuje se protest poljoprivrednika, koji blokiraju sve više i više puteva po Srbiji. Kada će ovi ljudi dočekati da ne moraju da traže pravdu na ulici i da svaki put prosipaju tone mleka, kao i da li će režim ikada propustiti da ih ponižava, piše „Vreme“ u novom broju
Pred istek važenja stare, NIS je od OFAC-a tražio novu licencu za rad
Kompanija „Jura“ traži produženje plaćenog odsustva za radnike zbog pada porudžbina i najavljuje do 45 otkaza. Sindikati insistiraju na dijalogu o prekovremenom radu i upozoravaju da je kriza u „Juri“ deo šireg talasa odlaska stranih investitora iz Srbije
Najnovije Demostatovo istraživanje pokazalo je da su se strane direktne investicije u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile, jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Nasilje se vratilo na ulice na velika noćna vrata. Dobar stari tandem, policija i batinaši, opet operiše u omiljenom mraku. I to ne slučajno - pripremaju se za krvavo leto, koje može da obeleži ostatke naših života
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
