Nakon ranijih skandala zbog kršenja radničkih prava, u zrenjaninskoj fabrici Linglong primenjuju nove metode pritisaka na radnike. Na udaru su sada radnici iz Bangladeša koji su se usudili da prijave zloupotrebe
Posle ranijih problema u kompaniji Linglong i kršenja prava radnika, zbog čega su, između ostalog i Sjedinjene Američke Države zabranile uvoz guma iz zrenjaninske fabrike, pojavljuju se novi slučajevi kršenja radničkih prava nad lizingovanim radnicima.
Nevladina organizacija Astra upozorila je nedavno da se ponavlja obrazac ozbiljnih povreda radnih i ljudskih prava radnika-migranta angažovanih u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu. Reč je o grupi radnika iz Bangladeša.
Neposredno nakon što su radnici iz Bangladeša prijavili kršenja svojih radnih i ljudskih prava, kompanija je reagovala ne unapređenjem uslova rada, već pooštravanjem interne kontrole, saopštio je Zrenjaninski socijalni forum.
Upozoravaju da se mere koje su ranije postojale, ali se retko primenjivale, sada selektivno i drastično sprovode – gotovo isključivo nad lizingovanim radnicima, dok zaposleni direktno kod Linglonga ostaju pošteđeni ovakvih restrikcija.
Stikeri na kamere telefona
Prema svedočenjima radnika, mobilni telefoni im se fizički zapečaćuju crvenim stikerima, zabranjeno je fotografisanje, snimanje i bilo kakvo beleženje, dok se propusnice za ulazak u fabriku koriste kao sredstvo stalne kontrole i pritiska.
Ove mere se formalno pravdaju „zaštitom poslovnih tajni”, ali u praksi predstavljaju jasan vid odmazde i pokušaj ućutkivanja radnika koji su se usudili da govore o zloupotrebama, saopštio je Zrenjaninski socijalni forum.
Najveći teret ovakvog režima snose upravo lizingovani radnici, koji se i inače nalaze u znatno ranjivijem položaju – sa ograničenim pravima, slabom pravnom zaštitom i gotovo nikakvim mehanizmima za samoodbranu. Njima se uskraćuje pravo da se obrate inspekcijama, sindikatima, medijima ili organizacijama za ljudska prava, navodi ova organizacija.
Foto: Tanjug/Sava RadovanovićKompanija Linglong u Zrenjaninu
Problemi od samog starta
Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, koja se godinama bavi položajem radnika u Linglongu, podseća za „Vreme” da je čitav model zapošljavanja u ovoj kompaniji od samog početka bio problematičan.
„Linglong konstantno koristi agencije i posredničke firme kako bi izbegao odgovornost. Sve što se dešava pokušavaju da prebace na agencije, ali to jednostavno ne može da bude opravdanje. Radnici rade u Linglongu, imaju njihove propusnice, obavljaju poslove u njihovim pogonima – odgovornost je Linglongova“, ističe ona.
Prema njenim rečima, trenutna represija nad bangladeškim radnicima dolazi neposredno nakon što je tužilac u slučaju iz 2024. i indijskih radnika saopštio da „nema dovoljno dokaza” za dalje postupanje. Taj slučaj usledio je nakon ranijih prijava radnika iz Vijetnama. Indijski radnici su dobili svoje pasoše i naknade i na neki način pokazali da organizovani i ujedinjeni, uz podršku, mogu da se izbore za svoja prava. Ipak, institucije su reagovale sporo, netransparentno i bez stvarne odgovornosti.
„Institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu, a radnici na kraju ostaju sami”, upozorava sagovornica „Vremena”.
Kao primer izbegavanja odgovornosti navodi da inspekcija nije reagovala, jer je agencija koja je angažovala radnike registrovana u Kikindi, dok Linglong posluje u Zrenjaninu. Tako inspekcija iz Zrenjanina ne može da vrši kontrolu nad ovim radnicima.
Lizing radnika kao unosan biznis
Problem, međutim, daleko prevazilazi jedan slučaj ili jednu kompaniju. Agencijsko zapošljavanje i lizing radne snage postali su unosan biznis u Srbiji. Radnici se u matičnim zemljama zadužuju kako bi platili posredovanje, da bi po dolasku u Srbiju bili loše plaćeni, diskriminisani i lišeni osnovnih prava.
„Kompanije često nisu ni registrovane za lizing radnika, a čak i kada jesu, taj model ne donosi nijednu prednost radnicima. On postoji isključivo da bi se plata smanjila, a prava umanjila”, kaže Rukeci Milivojević i dodaje da je Linglong imao priliku da promeni praksu, ali je svesno odlučio da to ne učini.
Ovakve mere su u direktnoj suprotnosti sa osnovnim standardima Međunarodne organizacije rada, kao i sa domaćim Zakonom o radu, koji zabranjuju diskriminaciju i garantuju zaštitu radnika od odmazde. Crveni stikeri na telefonima i selektivna primena propusnica nisu bezbednosna mera – one su crvene zastave koje ukazuju na sistematski pritisak, netransparentnost i represivan odnos prema radnicima, naročito stranim i lizingovanim.
Zrenjaninski socijalni forum zahteva hitnu reakciju nadležnih institucija i temeljno ispitivanje zakonitosti ovakvih praksi, koje radnike pretvaraju u nemi deo proizvodnog procesa, bez prava na glas, dostojanstvo i svedočanstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Devizne rezerve Narodne banke Srbije uvećane su zbog skoka cene zlata na međunarodnom tržištu. To ne znači da je država bogatija. Iako zaradi sticajem okolnosti, NBS devize i dalje troši na odbranu kursa
Elektrodistribucija Srbije je sa posla očitavanja brojila za struju „skinula“ pojedine povlašćene zaposlene. Među njima su oni koji su se „pokazali“ na mitinzima režima, kao i neki bivši direktori, kažu izvori redakcije
Dva teretna aviona privatne izraelske aviokompanije bila su u Beogradu najmanje devet puta tokom februara i marta. Avioni su specijalizovani za prenos tereta, poput naoružanja
Potražnja za državnim obveznicama je na aukciji 10. marta bila deset puta manja od očekivane. Iako se ovaj način ulaganja, za razliku od štednje u banci ili ulaganja u akcije, smatra pouzdanim jer garantuje povrat investicije
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
