RSE: Izraelski teretni avion u Beogradu, Srbija nastavlja izvoz naoružanja

Po informacijama koje su za Radio Slobodna Evropa potvrđene iz dve državne fabrike oružja u Srbiji, od februara je ponovo pokrenut izvoz naoružanja u inostranstvo, nakon osmomesečnog embarga. Resorna ministarstva, međutim, ne odgovaraju na pitanja da li i šta izvoze i pod kojim uslovima.

Od Tel Aviva, do Beograda, pa natrag u Tel Aviv, bila je putanja izraelskog teretnog aviona 5. marta, u vreme sukoba na Bliskom istoku – utvrdio je RSE, analizom specijalizovanih sajtova za praćenje letova. Ovaj avion je namenjen za prenos teškog i opasnog tereta, poput naoružanja. Nije, međutim, poznato šta je avion prevozio, a nadležne institucije ćute.

I ovo nije jedini put da je teretni avion privatne izraelske aviokompanije „Challenge Airlines IL“ dolazio u Beograd u prethodnih mesec dana. RSE je tokom februara i početkom marta zabeležio da su dva teretna aviona ove kompanije imala najmanje devet letova na ruti od Srbije ka Izraelu ili obrnuto. Od toga su dva leta zabeležena nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku 28. februara, kada su SAD i Izrael počeli napade na Iran.

Ali, ministarstva odbrane, spoljnih poslova i trgovine, do objave teksta nisu odgovorila na pitanja ove redakcije o ovim letovima i šta se njima prevozi. Nije odgovoreno ni iz izraelske kompanije koja je vlasnik teretnih aviona.

Radnici u fabrikama oružja kažu da se izvoz nastavio

A iako država ne potvrđuje da je sada „skinut moratorijum“ na izvoz, to su za RSE izjavili zaposleni u dve državne fabrike oružja u Srbiji.

Rekli su da im je u februaru 2026. stigao dopis da se, nakon osmomesečne zabrane, nastavlja izvoz u inostranstvo.

„Do sindikata je došla informacija od rukovodstva da je država odobrila jedan deo izvoza vojnog naoružanja“, rekao je za RSE Aleksandar Tadić, predsednik sindikata u fabrici „Zastava oružje“ iz Kragujevca.

„Ne znamo zvanično ko su kupci, iz kojih zemalja, ali ovo je prvi i dobar korak za fabriku, jer se našla u teškoj situaciji zbog te zabrane izvoza“, dodaje on.

Ističe i da su isporuke sportskog lovačkog oružja, koje se takođe proizvodi u ovoj fabrici u centralnoj Srbiji, „odavno“ krenule ka Sjedinjenim Američkim Državama, koje su među ključnim partnerima za ove pošiljke.

Rukovodstvo „Zastava oružja“ nije odgovorilo na pitanja o izvozu.

A u Užicu, na zapadu Srbije, gde je sedište fabrike oružja „Prvi partizan“, do radnika su stigle iste vesti.

„Dobili smo informaciju pre oko mesec dana da je krenuo izvoz, nemamo pojma ni gde, ni šta ide“, rekao je za RSE jedan od članova sindikata Sloga u „Prvom partizanu“, pod uslovom anonimnosti.

Ni rukovodstvo ove fabrike ovu informaciju nije potvrdilo za RSE. Odgovori nisu stigli ni iz sedišta drugih državnih kompanija za proizvodnju i trgovinu oružjem, koje su članice Odbrambene industrije Srbije. Da li se izvoz oružja u inostranstvo nastavio i pod kojim uslovima, za RSE ne odgovara ni Ministarstvo odbrane.

Prethodno obustavljen izvoz

Srbija je, nakon instrukcija predsednika Aleksandra Vučića, krajem juna 2025. obustavila izvoz naoružanja – u jeku tadašnjeg izraelsko-iranskog sukoba i učestalih optužbi iz Moskve, da preko posrednika izvozi municiju u Ukrajinu.

U danu kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je privremeno obustavljen izvoz oružja i municije, izraelska kargo letelica sletela je na Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu i narednog dana poletela ka Izraelu, pisalo je „Vreme“.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. izvezla oružja i municije, vrednih oko 50 miliona dolara. To je upola manje nego 2024. godine, kada je izvoz, prema istim podacima, premašio 104 miliona dolara.

Ovo, međutim, nisu konačni iznosi. Jer, precizni podaci nisu javno dostupni. Odnosno, država već nekoliko godina ne objavljuje šta je od naoružanja i vojne opreme, kome i u kojim količinama izvozila i koliko je to koštalo.

Šta kaže beogradski aerodrom?

Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ ne daje detalje šta su prevozili teretni avioni, koji su u februaru i martu leteli od Beograda to Tel Aviva ili obrnuto.

Firma Belgrade Airport, koja upravlja aerodromom, u kratkom odgovoru za RSE kaže da aviokompanijama omogućuje korišćenje aerodromske infrastrukture „u skladu sa međunarodnim i nacionalnim propisima koji regulišu prevoz putnika i različitih vrsta tereta u vazdušnom saobraćaju“.

Ko je angažovao izraelskog privatnog avioprevoznika, nije poznato, dok resorna ministarstva ne odgovaraju na upite RSE.

Ko prevozi teret

Izraelski „Challenge Airlines“ sebe opisuje kao aviokompaniju specijalizovanu za prevoz „vanstandardnog tereta“. Prema podacima sa njihovog zvaničnog sajta, poseduju tri aviona marke Boing, namenjena za kargo saobraćaj.

Kompanija, kako se navodi, pruža redovne usluge između Tel Aviva i evropskih zemalja, kao i do Sjedinjenih Američkih Država (SAD), preko aerodroma u Liježu u Belgiji. Kažu i da poseduju različite bezbednosne licence za kargo avionski saobraćaj koje izdaju Evropska unija, SAD, Kina i druge države. Ističu da su obučeni za transport različite robe – od hrane, preko eksploziva, lekova, velikih mašina.

Od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, krajem februara, veliki deo međunarodnog vazdušnog saobraćaja ka tom regionu je obustavljen, a protok robe značajno smanjen.

„Challenge Airlines“, međutim, nastavlja da leti ka Izraelu i obavlja kargo usluge.

Ranije su, u novembru 2024. belgijski mediji javili da je ova aviokompanija podnela žalbe na savezne i regionalne uredbe Belgije koje ograničavaju transport oružja i vojne opreme ka Izraelu. Prema pisanju belgijskih medija, kompanija „Challenge Airlines“ je tada negirala da transportuje oružje – tvrdeći da u Izrael dostavlja humanitarnu pomoć i hranu.

Ubrzana isporuka

Sjedinjene Države su najveći izvoznici oružja Izraelu, a vrednost pošiljki meri se u milijardama dolara. Dve trećine izraelskog uvoza oružja dolazi iz SAD. A iz Srbije je, prema priznanju predsednika države Aleksandra Vučića, isporuka municije bila ubrzana od oktobra 2023.

Tada je Izrael napadnut od strane Hamasa, palestinske organizacije koju SAD i EU smatraju terorističkom. Izrael je potom pokrenuo kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze, koja je dovela do masovnog stradanja palestinskih civila, razaranja gradova i humanitarne krize.

Ujedinjene nacije su optužile Izrael za teška kršenja ljudskih prava i ratne zločine.

Izvor: Radio Slobodna Evropa