Prema regionalnom istraživanju sprovedenom tokom Sajma poslova, 66 odsto radnika u Srbiji kaže da im je plata presudna pri izboru poslodavca. Kolika su njihova očekivanja?
Tokom Regionalnog sajma poslova, održanog od 14. do 21. oktobra, sprovedeno je obimno istraživanje o prioritetima radnika u Srbiji i regionu. Na uzorku od 3.273 ispitanika iz Srbije, potvrđeno je ono na šta ukazuju i poslednje godine ekonomskih kretanja: plata je postala apsolutni centar interesa i osnovni kriterijum pri izboru poslodavca, stoji u saopštenju Infostuda.
Prema rezultatima, 66 odsto radnika navodi da je zarada ključna u odluci da prihvate ili odbiju posao. Time se Srbija uklapa u regionalni prosek, dok Hrvatska prednjači — čak 74 odsto ispitanika tamo stavlja zaradu na prvo mesto.
Na drugom mestu nalaze se međuljudski odnosi, koje kao presudan faktor navodi više od 60 odsto zaposlenih. Radnici očekuju okruženje u kojem postoji poštovanje, otvorena komunikacija i odsustvo konflikata. Slične brojke beleže BiH i Severna Makedonija, dok Hrvatska beleži nešto veći procenat radnika kojima je organizaciona kultura visoko važna.
Slede fleksibilnost, radno vreme i mogućnost balansa između poslovnog i privatnog života, koje ističe oko trećine ispitanika, kao i mogućnosti učenja i napredovanja — tema koja je u Srbiji važnija nego u Hrvatskoj, ali manje izražena nego u Bosni i Hercegovini.
Jedan od najznačajnijih nalaza istraživanja jeste podatak o mobilnosti radne snage. Tokom prethodne godine, posao je promenilo 37 odsto zaposlenih — gotovo svaki treći radnik. Još važniji je podatak da 59 odsto zaposlenih planira da promeni posao u narednih godinu dana.
Ovi brojevi pokazuju da poslodavci više ne mogu računati na dugoročnu lojalnost ako ne ponude uslove koji prate tržište i očekivanja radnika.
Kada je reč o sigurnosti zaposlenja, 30 odsto ispitanika u Srbiji kaže da povremeno strahuje od gubitka posla. Istovremeno, 42 odsto radnika tvrdi da se ne plaši, dok 28 odsto o tome uopšte ne razmišlja. Srbija se, po tom pitanju, nalazi između Hrvatske, u kojoj je osećaj nesigurnosti najmanji, i BiH, gde je najizraženiji, saopštava Infostud.
Istraživanje posebno otkriva šta radnici smatraju minimalnim iznosom za „normalan život“. Na regionalnom nivou, očekivane neto plate kreću se od oko 1.050 evra u BiH, preko 1.075 evra u Severnoj Makedoniji, do čak 1.650 evra u Hrvatskoj.
Za Srbiju, prosečno očekivanje iznosi oko 1.165 evra, dok se najveća grupa ispitanika — njih 64 odsto — opredeljuje za raspon od 730 do 1.330 evra neto kao „realnu i pristojnu“ mesečnu zaradu.
Ovaj raspon pokazuje da se očekivanja radnika nalaze tačno između plata u regionu i realnih troškova života u Srbiji, koji su poslednjih godina naglo porasli.
Iako su dobri odnosi, fleksibilnost i mogućnost napretka važni elementi savremenog radnog okruženja, istraživanje jasno potvrđuje da se u Srbiji sve i dalje odlučuje na osnovu jedne stvari — visine plate.
Sa više od polovine zaposlenih koji planiraju da menjaju posao i dvotrećinskim konsenzusom da je zarada ključni motivator, poslodavci se suočavaju sa jasnom porukom: bez konkretne i konkurentne finansijske ponude, teško će zadržati radnike ili privući nove, zaključuje se u saopštenju Infostuda.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
