Trgovina automobilima u Srbiji između 2022. i 2024. beleži snažan rast prihoda, ali iza pozitivnih brojki krije se strukturalni problem – tržištem i dalje dominiraju polovni automobili, a nekoliko velikih distributera drži ključne pozicije
Trgovina automobilima i lakim vozilima u Srbiji prošla je u periodu od 2022. do 2024. godine kroz fazu oporavka, stabilizacije i ponovnog ubrzanja rasta, što se jasno reflektuje u prihodima kompanija koje posluju u ovoj delatnosti. Posle pandemijskih poremećaja i problema u globalnim lancima snabdevanja, sektor je već tokom 2022. zabeležio snažan nominalni rast, pre svega zahvaljujući rastu cena i odloženoj tražnji, piše portal Biznis.rs.
U toj godini je promet u trgovini motornim vozilima značajno porastao, što je direktno uticalo na rast prihoda kompanija. Ovaj skok, međutim, nije bio isključivo posledica većeg obima prodaje, već i inflacije i rasta cena, kako novih tako i polovnih automobila. Tržište je praktično „uhvatilo zalet“ nakon pandemije, ali sa izraženim cenovnim pritiscima.
Najviše prihode u 2022. godini ostvarila je firma Star Import d.o.o. iz Beograda, sa 23 milijarde dinara (23.000.586.000) i uz dobit nešto višu od milijardu dinara (1.040.737.000). Dobit je godinu kasnije dostigla 1,2 milijarde dinara, da bi u 2024. pala na 925 miliona. Star Import posluje u okviru kompanije Emil Frey i generalni je distributer Daimler kompanije za Mercedes-Benz, smart, Setra i Fuso vozila za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju.
Foto: Milovan MilenkovićSve više automobila na odašnjem tržištu
Dominantna uloga polovnih automobila
Sledeće na listi, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, je preduzeće Auto Čačak, generalni uvoznik Škoda automobila i rezervnih delova za Srbiju i Crnu Goru. Njihov prihod iznosio je 13,7 milijardi dinara (13.747.424.000), a dobit 1,2 milijarde dinara (1.228.920.000). Dve godine kasnije dobit je porasla na 1,8 milijardi dinara.
U 2023. godini dolazi do stabilizacije tržišta, ali i rasta prodaje novih automobila u svetu. Ukupni prihodi prodavaca vozila rastu u odnosu na godinu ranije, a tržište polovnajka je u blagom padu. Dolazi i do rasta cena automobila, ali je i dalje prisutan problem u lancima snabdevanja, što se odražava na čekanja kupaca na dostavu vozila od po nekoliko meseci.
Ono što sprečava rast prodaje novih automobila u Srbiji danas, ali i u periodu koji posmatramo, je dominantna uloga polovnih automobila, koji čine višestruko veći deo ukupnog prometa u odnosu na nova vozila. Upravo zato najveći deo prihoda u sektoru generišu kompanije koje se bave uvozom i distribucijom polovnih vozila, ali i veliki sistemi koji pokrivaju oba segmenta.
Tokom 2024. godine sektor ponovo ubrzava, iako dolazi i do rasta inflacije. Povećanje cena vozila znači da prihodi kompanija rastu i bez proporcionalnog povećanja broja prodatih automobila. To posebno dolazi do izražaja kod polovnih vozila, gde su cene u prethodnim godinama značajno oscilirale.
U ovoj delatnosti ukupno je registrovano 1.331 preduzeće, a njihov zbirni prihod u 2024. godini bio je 320 milijardi dinara (320.043.000.000), a dobit je iznosila 13,38 milijardi dinara.
Ko su vodeći distibuteri automobila
Tržište i trgovinu automobilima u 2024. godini obeležila je diskretna stabilizacija, visok stepen koncentracije vozila i dominacija nekoliko velikih uvoznika i distributera u Srbiji, koji su ostvarili zavidnu dobit, maltene na istom nivou kao godinu dana ranije. Naime, dobit lidera na tržištu je porasla, ali ostatak učesnika se nije najbolje pokazao.
Najvišu dobit pre dve godine imala je firma Auto Čačak d.o.o. Konjevići i ona je iznosila 1,8 milijardi dinara (1.831.557.000).
Među najznačajnijim akterima izdvaja se Porsche SCG, koji je jedan od najvećih uvoznika i distributera vozila u Srbiji (Volkswagen grupacija), i to za marke Volkswagen, Audi, SEAT, CUPRA i Porsche. Ova kompanija kontinuirano beleži visoke prihode, a rast tržišta novih automobila u 2023. i 2024. direktno se reflektuje na njen poslovni rezultat.
U 2024. ostvarili su dobit od skoro 1,3 milijarde dinara (1.290.972.000), koja je u blagom padu u odnosu na godinu dana ranije kada je iznosila nešto više od 1,4 milijarde dinara.
Značajnu ulogu i udeo u prodaji automobila u Srbiji ima i Delta Motors, deo Delta Holdinga, koji zastupa više brendova i posluje kroz široku prodajnu mrežu, posebno marke BMW i Mini. Oni su u 2024. godini ostvarili dobit od 1.325.338.000 dinara, što je nešto više u odnosu na 2023. kada je iznosila 1,31 milijardu.
Foto: Tanjug / Dejan ŽivančevićUprkos dobroj ponudi novih vozila, većina kupaca se odlučuje za polovne automobile
2025. godina najbolja po prodaji
Godina 2025. obeležena je najboljim rezultatima u poslednjih pet godina, uz rast prodaje novih vozila u Srbiji od 13,8 odsto u odnosu na 2024, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova u februaru, na godišnjoj konferenciji održanoj u Sava centru.
Rast je kontinuiran iz godine u godinu, a posebno su značajan deo prodaje činili hibridni modeli, dok potpuno električna vozila beleže manji, ali stabilan pomak.
Ipak, struktura tržišta ostaje izazov – u 2025. godini udeo polovnih vozila iznosio je 83 odsto, dok su nova vozila činila svega 17 procenata.
Posebnu zabrinutost predstavlja podatak da je registrovano 70 odsto više vozila kategorije euro 3 i euro 4 – najvećih zagađivača – nego novih automobila, što ukazuje na potrebu dodatne regulacije i usklađivanja sa ciljevima tranzicije ka elektro-mobilnosti, zaštiti životne sredine i generalno bezbednosti u saobraćaju.
Važan trend koji oblikuje trgovinu novim vozililma u Srbiji jeste promena strukture pogona: hibridna vozila imaju snažan rast i čine više od trećine prodaje, dok je udeo potpuno električnih vozila i dalje nizak (oko jedan odsto), ali u postepenom porastu.
Za distributere to znači prilagođavanje portfolija, ulaganja u edukaciju tržišta i razvoj prateće infrastrukture, ali i balansiranje između tradicionalnih (benzin/dizel) i novih tehnologija, koje još nisu masovno prihvaćene.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Tužno da još jedan od simbola Beograda odlazi u privatni domen, isključivo zbog nesposobnosti aktuelne gradske uprave“, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
