Nova ekonomija: U prerađivačkoj industriji bez posla ostalo 11.510 radnika

Prema podacima RZS-a pre pet godina, tačnije 2021. godine u Srbiji je bilo 2.212.631 zaposlenih, 2022. godine 2.253.473, 2023. godine 2.306.955 a 2024. godine 2.319.535. Prošle godine se po prvi put video pad na 2.318.648 onih koji su u radnom odnosu. Strahuje se da godina koja je pred nama može taj pad samo da produbi.

Ubedljivo najviše ljudi ostalo je bez posla u prerađivčkoj industriji – 11.510 radnika, poljoprivrednici su posle radnika prerađivačke industrije najugroženiji, a ni inovacione delatnosti ne prolaze najbolje, piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju.

„Iako se nekada smatralo da redovni prihodi štite od siromaštva, u Srbiji svaka četvrta zaposlena osoba živi u domaćinstvu koje veoma teško „sastavlja kraj sa krajem”. Postoji opravdan strah da će usled stagnacije zaposlenosti i pada broja radnih mesta sve veći broj ljudi preći ivicu siromaštva čim izgube posao“, kaže Sarita Bradaš iz Centra za dostojanstven rad, za Novu ekonomiju.

Svetska banka koja je pre dve godine radila istraživanje utvrdila je da je svaka treća porodica u Srbiji u opasnosti od siromaštva čim jedan od članova domaćinstva ostane bez posla. Ekonomisti bi rekli da je ovo možda i dobro jer vas tera da odmah nađete novo zaposlenje da ne biste završili siromašni.

Odlazak investitora

Ali šta se dešava kada investitori krenu da odlaze, a novi ne dolaze? Sudeći po podacima iz platnog bilansa Narodne banke Srbije mršavih 55 miliona evra stranih direktnih investicija u januaru ne obećava, jer je ranijih godina to bilo oko ili više od 200 miliona evra.

Ono što znamo iz podataka je da je pad priliva od stranih direktnih investicija (SDI) počeo prošle godine, a da nas u ovoj očekuje još veći.

„Raniji investicioni bum je podržan proaktivnim vladinim politikama, uključujući velikodušnu državnu pomoć, poreske olakšice, brzo izdavanje dozvola i aktivno ciljanje investitora, uz konkurentne troškove rada i blizinu tržišta EU. Iako ovi faktori ostaju uglavnom prisutni, prostor za dalje promene u prilivima mogu se smanjivati jer je Srbija već iskoristila mnoge lakše mogućnosti za „grinfild“. Rastući troškovi rada i izazovnije globalno okruženje takođe mogu opteretiti nove prilive. Iako je Srbija i dalje dobro pozicionirana da ima koristi od trendova premeštanja proizvodnje u bliže područje i preseljenja proizvodnje, očekujemo da će se prilivi direktnih grinfild investicija strukturno normalizovati ispod prethodnih vrhova, a da će ostati ključno sidro spoljnog profila finansiranja Srbije“, kažu ekonomisti S&P u svom nedavnom izveštaju o Srbiji.

Prema njihovom mišljenju priliv SDI se pogoršao u prošloj godini zbog unutrašnje političke nestabilnosti. U međuvremenu se ta stabilnost nastavila sa dodatkom u obliku rata u Iranu, pa se slobodno može reći da sve što ućarimo od investicija ove godine treba da bude razlog za slavlje.

Drugim rečima, u ovoj godini nas očekuje gora situacija nego prošle, a koliki će tačno pad investicija biti, ali i povlačenja postojećih znaćemo na kraju godine. Prema ovom trendu, zaposlenost će onda nastaviti da se smanjuje.

Plate rastu, ali i cene

A ionako su svima usta puna hvale da zarade rastu, ovakve plate nisu dovoljne za život u precenjenoj, fiksiranoj valuti, najvišim cenama hrane i goriva u regionu.

„Srbija se nalazi na samom dnu Evropske unije po visini minimalne, medijalne i prosečne zarade, pri čemu lošije podatke beleži jedino Bugarska prema podacima iz 2022. godine. Podatak da stopa rizika od siromaštva iznosi nešto manje od pet odsto ne odslikava pravo stanje standarda građana. Prag rizika od siromaštva u 2024. godini iznosio je manje od 46.000 dinara za jednu osobu, oko 82.200 dinara za tročlanu porodicu, dok je za četvoročlanu porodicu sa dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio oko 96.000 dinara. Osoba koja prima minimalnu zaradu ne može da pokrije osnovne potrebe tročlane ili četvoročlane porodice ukoliko je jedina koja zarađuje. Čak ni medijalna zarada nije dovoljna za porodicu sa jednim hraniocem, dok je prosečna zarada u 2024. godini bila tek za oko 2.000 dinara iznad praga rizika od siromaštva“, kaže Bradaš.

Što se tiče računa koje građani treba da plate, indikatori subjektivnog siromaštva pokazuju da 34 odsto građana Srbije veoma teško živi, dok više od polovine stanovništva ima poteškoće da namiri mesečne obaveze.

Troškovi stanovanja predstavljaju ogroman teret, 43,5 odsto domaćinstava je znatno opterećeno ovim troškovima, dok samo 5,7 odsto domaćinstava nema nikakvih problema sa plaćanjem računa i stanarine, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.

„Država ne pokazuje brigu za životni standard većine stanovnika, s obzirom na to da Srbija već 15 godina nema strategiju socijalne zaštite niti strategiju borbe protiv siromaštva. Izmene zakona iz 2015. godine uvele su restriktivnije kriterijume za dobijanje pomoći, a izdvajanja za nezaposlene i siromašne su među najnižima u odnosu na članice Evropske unije,“ kaže Bradaš.

Kako dodaje, još je gora situacija među nezaposlenima, gde se polovina se nalazi u riziku od siromaštva, a hiljade ljudi koji su prošle godine ostali bez posla praktično nemaju nikakve prihode.

Novčane naknade za nezaposlene su toliko niske da ne zadovoljavaju ni osnovne egzistencijalne potrebe, a isplaćuju se u veoma kratkom vremenskom roku.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!