Hoće li poskupeti hrana u Srbiji zbog rata na Bliskom istoku

Cene nafte su naglo pale u utorak, 10. marta, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da će se rat u Iranu završiti „vrlo brzo“. Sirova nafta je u ponedeljak dostigla skoro 120 dolara po barelu zbog strahova da će sukob izazvati dugotrajne poremećaje u snabdevanju energentima sa Bliskog istoka, ali je pala na oko 90 dolara nakon Trampovih komentara.

Upravo od dužine sukoba na Bliskom istoku i problema sa dopremanjem nafte i gasa, zavisiće i cene na srpskom tržištu, kako na pumpama, tako i u prodavnciama. Država Srbija jednom nedeljno objavljuje maksimalne cene benzina i dizela, a prvog petka od početka rata u Iranu gorivo je poskupelo svega tri dinara, pod kontrolisanim državnim tržištem.

Pumpe trenutno ispaštaju

Ipak, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije rekli su medijima da je ovako niska cena na pumpama otišla potpuno na teret naftnog sektora, a pojedine pumpe čak su govorile i o zatvaranju ako se ovako nastavi. Jer, država od ukupne cene goriva uzima izuzetno visoke akcize, za koje su najavili smanjenja, ali nikako da ih i zapravo smanje.

Čim osetna poskupljenja dođu i na pumpe, to će se preliti na rafove u radnjama, kaže za „Vreme“ ekonomista Dragovan Milićević. Na ove nove tokove treba dodati i prestanak državne Uredbe o maržama, a pogotovo deo gde su puštene da se slobodno formiraju nabavne cene hrane.

„Od toga koliko će tačno poskupeti hrana u startu, još su mnogo bitnija inflatorna očekivanja. Nije samo važno koja je bila prognozirana inflacija, već i koje će naredne mere biti donešene. Među njima je moguć porast kamatnih stopa, što znači nepovoljnije kredite za građane Srbije“, kaže Milićević.

Svaki kamion hrane – ide na gorivo

Cene nafte ne moraju direktno da pogode svakog Amerikanca da bi se rat u Iranu pojavio na računu za namirnice, piše američki „Forbs“. Sukob već menja cenu goriva, đubriva i ambalaže – tri faktora koja tiho diktiraju koliko kupci plaćaju za sve, od bobičastog voća do konzervirane supe.

Analitičari Svetskog ekonomskog foruma procenjuju da bi ozbiljno, dugotrajno ograničenje protoka energenata kroz Ormuski moreuz moglo da smanji tržište za osam do deset miliona barela dnevno, što je manjak koji bi mogao da doda oko 20 dolara po barelu sirove nafte ako se uslovi pogoršaju.

Istorijski gledano, svako povećanje cene sirove nafte od jednog dolara značilo je promenu cene od 0,02 do 0,03 dolara na pumpi, a samo trenutni poremećaji mogli bi da podignu cenu benzina u SAD za više od 0,10 dolara po galonu u bliskoj budućnosti. To je važno i za cene hrane jer svaki kamion, svaka rashladna prikolica mesa i svaka paleta pića – koristi dizel i benzin, dodaju analitičari „Forbsa“ iz Amerike.

Svetski program za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija upozorava da bi nagli rast cena hrane i goriva, izazvan eskalacijom sukoba na Bliskom istoku, mogao imati domino efekat koji će pogoršati glad među ranjivim stanovništvom u ovom regionu i šire.