Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Indija je najmnogoljudnija država na svetu. U proteklim godinama ostvarila je impresivan ekonomski rast od prosečno šest do sedam odsto godišnje. To su stope rasta o kojima druge države mogu samo da sanjaju.
U Indiji postoji sve brojnija srednja klasa i mlado stanovništvo koje postaje sve imućnije. „Zbog toga je novi sporazum o slobodnoj trgovini sa EU za nemačku automobilsku industriju sigurno prilika da otvori novi pristup tržištu“, smatra Konstantin Gal, savetnik u firmi EY Parthenon.
U prvoj fazi carine na određene uvozne automobile, koje sada iznose i do 110 odsto, trebalo bi da se smanje na 40, a kasnije i na deset odsto. To bi trebalo da se odnosi na kvotu od 250.000 vozila godišnje. Na auto-delove bi carine trebalo potpuno da se ukinu nakon pet do deset godina.
Frank Švope s Visoke škole za menadžment iz Kelnu smatra da je to važna osnova za nemačke proizvođače automobila kad je reč o otvaranju novih tržišta i pronalaženju novih kupaca. „SUV vozila su potrebna u Indiji, kao i robusniji automobili.“ Jer putevi su daleko od evropskih standarda.
Indija je već odavno važno tržište za svetsku automobilsku industriju. Potražnja je ogromna, pa bi mogla dostihne SAD i Kinu.
Stručnjak za automobilsku industriju Kristof Štirmer nešto je oprezniji. Po njemu, za nemačke proizvođače to je „dvosekli mač“: novim trgovinskim sporazumom može se podstaći direktan izvoz u Indiju, ali „s druge strane, kompanije poput Audija već su otvorile fabrike u Indiji koje još čekaju proširenje. To bi opet donekle postavilo pitanje smisla da se tamo izvoze vozila iz Evrope”.
Elektromobilnost u Indiji danas ima veliku ulogu, pre svega zato što je zagađenje vazduha u nekim gradovima postalo ozbiljan problem. „Indija počinje sa sektorima koji su najvažniji za saobraćaj, dakle s malom i mikro mobilnošću“, kaže Štirmer. To uključuje skutere, motocikle i brojne trokolice „tuk-tuk“ koje se koriste širom zemlje. I autobusi voze na struju.
„U nekim su gradovima već u potpunosti prešli na električne autobuse. Slediće ih i drugi. To je u Indiji centralna strategija.“ Država to podstiče, postoje poreske olakšice i subvencije.
Teško je proceniti u kojoj će meri nemački proizvođači moći da profitiraju od tog procvata u Indiji. U novom sporazumu o slobodnoj trgovini ne spominju se poreske olakšice za uvezena električna vozila.
Domaći i japanski proizvođači dominiraju tržištem. Suzuki i Honda u Indiji imaju velike pogone. Ulažu milijarde u izgradnju novih fabrika i razvoj novih modela. Snažno nadiru i južnokorejski proizvođači automobila poput Hjundaija i Kije. S druge strane, vlada podstiče i domaće proizvođače: „Vlada želi da ti proizvođači prvi udovolje potrebama mladog i rastućeg tržišta“, objašnjava Gal.
Frank Švope ipak je optimista. „Smatram da ima dovoljno prostora i za nemačke proizvođače.“ Sporazum je barem prilika da se ponovno pozicioniraju na tržištu koje postaje sve zahtevnije. Sa tim se slaže i Gal: „U predstojećim godinama to će za nemačke proizvođače sigurno biti tržište koje ne smeju da izgube iz vida.“
Izvor: Dojče vele (DW)
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Vlada Srbije odlučila je da privremeno smanjenju akcize na benzin i dizel za 20 odsto zbog naglog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, a mera će važiti do 15. aprila
Sa slovenačkog tržišta povučen je kontignet suvih šljiva iz Srbije, zbog povišenog prisustva sorbinske kiseline. Ovo je četvrto evropsko upozorenje od početka 2026. zbog namirnica izvezenih iz Srbije koje ne odgovaraju standardima EU
Cene na pumpama u članicama Evropske unije Španiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Slovačkoj, pa čak i Švedskoj niže cu nego u Srbiji, pokazuju zvanični podaciji Evropske komisije
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
