Posle skoro dve decenije pregovora Evropska unija i Indija postigli su dogovor o sveobuhvatnom trgovinskom sporazumu. Ova "majka svih sporazuma" je strateški odgovor na carinsku politiku Donalda Trampa
Svako malo, kada hoće da je prisili da se povinuje njegovim političkim planovima, predsednik SAD Donald Tramp ucenjuje Evropsku uniju basnoslovnim podizanjem carina na evropsku robu. Istu „siledžijsku“ i „neprimerenu“ taktiku primenjuje i bilateralno protiv pojedinih evropskih zemalja, ali i Kanade koju bi da pripoji SAD kao 51 saveznu državu.
Sličan sporazum kao EU sa Indijom, Kanada namerava da potpiše sa Kinom što je izazvalo provale besa Trampa na društvenim mrežama.
Pregovori EU i Indije trajali su skoro dve decenije. U svetlu promena politike SAD su ubrzani.
Sada je postignut dogovor o slobodnoj trgovini, saopštili su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Indije Narendra Modi.
Ukidanje trgovinskih barijera i carina trebalo bi znatno da podspeši razmenu dobara i usluga između EU i Indije. Cilj je privredni rast i stvaranje novih radnih mesta, kao i da se smanji zavisnost od tržišta trećih država (u svetlu najnovijih dešavanja, pre svega Sjedinjenih Američkih Država).
“EU i Indija ispisuju danas istoriju i produbljuju partnerstvo između dve najveće demokratije na svetu“, rekla je Ursula fon der Lajen.
Stvara se slobodna trgovinska zona sa dve milijarde ljudi, od koje će profitirati obe strane. Pored toga ovim se šalje signal celom svetu da „saradnja zasnovana na pravilima“ i dalje može da donese izvanredne rezultate.
Sporazum neće, doduše, biti toliko obuhvatan kakav je onaj između EU i Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ali je s obzirom na veličinu tržišta jedan od najvećih koji je ikada sklopljen.
U ovom trenutku oko 6.000 evropskih preduzeća posluje u Indiji. EU polazi od toga da bi na osnovu ove „majke svih sporazuma“ izvoz iz EU u Indiju do 2032. mogao da se udvostriči, jer bi carine bile ukinute na 96,6 odsto proizvoda.
Smanjenje carinskih stopa trebalo bi da dovede do uštede od četiri milijarde evra godišnje.
Pre nego što sporazum stupi na snagu proći će još neko vreme. Tekst ugovora mora da prođe dodatne pravne provere, mora da se prevede na sve jezike država članica EU pa tek onda da bude ratifikovan u Evropskom parlamentu.
Srbija trenutno mora da uvozi ogromne količine struje, a samo u oktobru je čak četvrtina električne energije došla iz uvoza, izjavio je stručnjak za energetiku Željko Marković. To je Srbiju koštalo oko sto miliona evra
Tatjana Vukić iz fonda „Vista Rika“ otkazala je skup u klubu „Privrednik“ 24 sata nakon pada SNS-a. Šta će biti sa fondom koji okuplja najbogatije naprednjake?
Advokat Ivan Ninić je objavio da ima saznanja da je započet „proces intenzivnog i ubrzanog transferisanja novčanih sredstava prema inostranstvu“. NBS demantuje te tvrdnje
Centralna banka je, reagujući na informacije koje su se pojavile u medijima, navela da menjačnice raspolažu dovoljnim količinama evra
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Rekvijem za zlo ne mora da bude svečan. Ponekad zvuči kao drhtav glas u jutarnjem programu i kao priča o zimskim gumama.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
