Država je u decembru pompezno obelodanila otvaranje sajta na kojem će građani navodno svakog dana moći da prate cene u prodavnicama. Da li sajt ikome koristi i mogu li cene zaista lako da se uporede?
„Ova platforma će najpre doprineti da se normalizuju cene.“
Ovako je Ministarstvo trgovine sredinom decembra najavilo novi sajt Nacionalne platforme o cenama. Vesna Perinčić, predsednica upravnog odbora Republičke unije potrošača, rekla je tada da „svi znamo da su trgovački lanci u regionu bojkotovali ovaj pristup jer je omogućavao upoređivanje cena“. Dodala je da „potrošači sada mogu da prate kako se cene kreću, saznaju gde mogu da kupe proizvode po najpovoljnijim cenama te da se na taj način podstiče konkurencija među trgovcima“.
Ipak, ukoliko mislite da na sajtu države možete da unesete željeni proizvod i zaista dobijete izlistane cene u svakom trgovinskom lancu u Srbiji – nemojte se unapred oduševljavati. Jer, sajt za ovakav „sofisticirani“ zadatak – nije sposoban.
„Sistem onlajn upoređivanja cena u radnjama je načelno odlična stvar“, kaže za „Vreme“ bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević. „I sam sam takav sistem tražio pre 12 godina dok sam bio na poziciji džavnog sekretara, ali su me u Ministarstvu gledali kao da im tražim da izrade spejs šatl.“
Sajt koji je Srbija na kraju dobila Milićević naziva „sirovom bazom podataka u kojoj imate na hiljade proizvoda koje je nemoguće lako upoređivati“.
„Država izgleda nije uradila dovoljno razvijeni sotfver preko kojeg su svi bar kodovi identični, pa potrošači mogu da ukucaju proizvod koji ih interesuje i odmah vide gde je najjeftiniji“, objašnjava Milićević. „Njihova baza nije za analizu, jer treba da otvorite 17 trgovinskih lanaca i da pretražujete sve peške.“
Portal funkcioniše tako što je izlistan 21 trgovinski lanac i kada uđete u jedan, možete samo da vidite cene u toj prodavnici. Upoređivanje je načelno moguće samo ako uz sajt imate i papir i olovku, ili odlično pamtite, pa onda izađete iz tih podataka i pronađete kroz bar kod ili naziv identičan proizvod i onda vidite kolioko košta u drugoj radnji. Da biste uporedili koliko kafa jednog proizvođača košta u nekoliko prodavnica – treba vam oko deset minuta.
Problem je i što su kod različitih prozivođača iste namirnice drugačijeg naziva, pa to dodatno otežava pretragu. Jer, negde je jednostavno zavedeno brašno tip 400, a negde i više naziva proizvođača pa nije jasno da li se radi o istom prozivodu. Takođe, pod brašnom smo našli i puding, ali nismo uspeli da utvrdimo da li je puding smešten i pod slatke proizvode, jer nam je tri minuta trebalo samo da skrolujemo tabelu sa slatkišima, jer u većim radnjama u jednoj tabeli ima i oko 1.500 prozivoda.
Izradu celokupnog sajta i saradnju sa trgovcima otežala je možda i državna uredba o ograničenju marži u trgovinskim lancima. „Vreme“ je već pisalo o tome da je ovaj sajt o cenama predstavljen sredinom novembra na sastanku ministarke trgovine Jagode Lazarević sa malim trgovcima u Privrednoj komori.
Mali trgovci su tada tri sata ministarki iznosili probleme koje imaju nakon uredbe koju je pompezno obelodanio Aleksandar Vučić, ograničavanjem marži na više stotina proizvoda.
Ipak, kada je Jagoda Lazarević govorila za provladinu agenciju o ovom sastanku, ništa od toga se nije čulo. Za Tanjug je rekla kako je trgovcima zapravo samo predstavljena platforma na kojoj mogu da vide cene proizvoda.
„To je nešto što je vrlo korisno, a posebno će biti kada baza bude javno dostupna i koju će moći da koriste svi naši građani“, navela je Lazarević.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
