Drastično poskupljenje kerozina: Za već plaćene avionske karte mogu da vam traže doplatu

Prema poslednjim podacima Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), prosečna nedeljna cena goriva zaključno sa 27. martom iznosila je 195,19 dolara po barelu, dok je 27. februara bila 99,4 dolara po barelu. To znači da je cena porasla za oko 96,4 odsto i da je skoro udvostručena u samo četiri nedelje.

Nagli rast uzrokovan je geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku, poremećajima u snabdevanju i globalnim fluktuacijama cena nafte. Analitičari upozoravaju da će ovakvo poskupljenje direktno uticati na operativne troškove avio-kompanija, a već se najavljuju povećanja cena karata i doplate goriva za putnike.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, za Biznis.rs ističe da će drastično poskupljenje goriva sigurno uticati na povećanje cena avio-karata. To će za aranžmane koji su ugovoreni i karte koje su već kupljenje dovesti do doplata za gorivo, dok će za buduće letove poskupljenje biti ugrađeno u osnovnu cenu.

Kako funkcioniše doplata

„Sve kompanije, posebno kada se rade čarter letovi i organizovane grupe, u ugovorima imaju klauzulu koja dozvoljava korekciju cena u slučaju značajnog poskupljenja goriva. Obično se toleriše od pet do deset odsto, ali preko toga kompanija može i ima pravo da poveća cenu karte kroz doplatu za gorivo. To je takozvana IQ taksa“, navodi Seničić.

Kako objašnjava, kod individualnih putnika doplate se retko primenjuju, osim u slučaju drastičnog rasta cena goriva, zato se sada očekuje da se ovaj skok prelije i na njih jer će u suprotnom avio-kompanije imati velike minuse.

„Jedino za avio-saobraćaj ne važi Zakon o zaštiti potrošača, oni očigledno nemaju nikakve obaveze i ponašaju se kartelski i mi na to ne možemo da utičemo. Turističkim agencijama je problem što zakon predviđa da putnik u okviru cene aranžmana, ako dođe do doplate bilo koje vrste, a u ovom slučaju za gorivo, uslovno rečeno mora da prihvati i ne treba nam njegova saglasnost ako je ta cena do osam odsto od ukupne cene turističkog putovanja. Znači, ako je aranžman platio 1.000 evra, ako je to poskupljenje 80 evra, mi u suštini ne moramo da imamo njegovo odobrenje, samo ga obaveštavamo da mora da doplati i on je dužan to da učini“, objašnjava Seničić.

Otkazivanje i lou kost

Putnik ima mogućnost za otkazivanje aranžmana, ali se u tom slučaju primenjuju penali u skladu sa zakonom.

„Ukoliko aražman nije ugovoren pod nekim posebnim uslovima, putnik može da ga otkaže do 45 dana bez velikih  penala. Tada ima zaista minimalne administrativne troškove, koji budu do 50 evra. Međutim, ukoliko otkazivanje ide nešto kasnije, troškovi idu recipročno od pet do 100 odsto pred sam put“, napominje on.

Seničić kaže da poseban problem predstavljaju nerefundabilne karte, odnosno najjeftinije karte koje po pravilu ne mogu da se vrate, niti otkažu, što je standardna politika mnogih avio‑kompanija, posebno low cost prevoznika.

„Kod jeftinih putovanja, koji su ujedno i najatraktivniji za putnike, turističke agencije sa low cost ili redovnim kompanijama dogovaraju izuzetno povoljne uslove avio-prevoza, a to podrazumeva da je karta nerefundabilna. To mora da bude naglašeno u samom u programu putovanja kako bi putnik znao pre zaključenja ugovora jer u slučaju otkazivanja aranžmana iznos koji je plaćen za kartu neće biti vraćen“, objašnjava Seničić.

Izvor: Biznis.rs

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!