Ženama ne treba roze verzija brufena, nego zdravstveni sistem koji neće zanemarivati ženski bol, kaže sociološkinja Hristina Cvetinčanin Knežević
Čuvena roze varijanta analgetika „brufen“ koji je do 2008. godine proizvodila „Galenika“ vratio se na tržište kao specijalni lek za žene. Povratak čuvene roze pilule je kod nostalgičnih dočekan sa oduševljenjem, jer su mnogi bili razočarani kada je ta verzija leka povučena sa tržišta.
Međutim, ispostavilo se da je roze „brufen“ prvobitno povučen sa tržišta medicinskom, a ne marketinškom odlukom. Dotadašnje tablete imale su šećerni omotač, što je predstavljalo problem za pacijente sa dijabetesom i one koji iz zdravstvenih razloga moraju da izbegavaju šećer.
Stručnjaci su još upozoravali i da su korisnici roze brufena obmanjivani jer su verovali da je u pitanju samo „slatka roze bombonica”, a ne lek koji zloupotrebom i prekomernim korišćenjem izaziva štetne posledice. Pogotovo što mu je ukus, zbog šećernog omotača, bio sladak.
„Specijalno“ za žene
Sada je „Galenika“ otišla korak dalje, vratila roze lek u opticaj i još ga promovisala u „specijalni lek za žene“. Predstavila je novu verziju „brufena“ i nazvala ga „rozufen“.
Hristina Cvetinčanin Knežević, sociološkinja i istraživačica koja godinama vodi popularnu stranicu „Feminizam iz teretane“ na društvenim mrežama, kaže da je pikiranje ženskog bola „rozufenom“ posebno opasno.
„Studije ukazuju da bol koji osećaju žene sistematski dobija manje pažnje i slabiju terapiju od bola kod muškaraca. Zbog toga žene duže čekaju i ređe dobijaju jače analgetike, a bol im se često pripisuje emocijama“, govori Cvetinčanin Knežević. „Ženski bol se vekovima objašnjavao kroz histeriju, a i danas se o pacijentkinjama piše kao o emotivnim osobama, što utiče na terapiju i dijagnoze. Bolesti koje pretežno pogađaju žene, kao što su endometrioza i fibromialgija, i dalje dobijaju manje sredstava, istraživanja i sistemske pažnje.“
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Tako je studija Univerziteta u Merilendu pod nazivom „Devojka koja je plakala zbog bola: Predrasuda prema ženama u lečenju bola“ pokazala da su žene ređe primale agresivna lečenjea nakon dijagnoze, ali su češće doživljavale odbacivanje svog bola, preneo je BBC.
Žena anksionza, a muškarac ima zdravstveni problem
Cvetinčanin Knežević daje primer drugačijeg odnosa prema bolu pacijentkinja nego pacijenata: „Žene pri bolu u grudima češće šalju kući sa dijagnozom anksioznosti, dok se muškarci podrvrgavaju testovima i brže dobijaju terapiju. Rezultat toga je veća smrtnost žena. Čak i kada su u pitanju bolesti koje pogađaju žene, poput endometrioze, one se mnogo teže dijagnostifikuju, tek nakon najmamnje sedam godina, jer se bol normalizuje kao samo menstrualni. Takođe, menstrualni bol, bol tokom porođaja ili bol nakon ginekoloških intervencija često se tretira kao prirodan i nešto što žena mora da izdrži, umesto da bude medicinski tretiran.“
Žene u bolovima mnogo češće dobijaju recepte za sedative, umesto za lekove protiv bolova, tvrde stručnjaci.
„Jedna studija je čak pokazala da su žene koje su imale operaciju koronarnog bajpasa imale samo upola manje šanse da im budu prepisani lekovi protiv bolova, u poređenju sa muškarcima koji su prošli istu proceduru“, navodi se u članku Medicinskog fakulteta Harvarda. „U Sjedinjenim Državama u hitnim slučajevima žene čekaju u proseku 65 minuta pre nego što dobiju analgetik za akutni bol u stomaku, dok muškarci čekaju samo 49 minuta.“
Pored toga, većina istraživanja bola i dalje se zasniva na muškim ispitanicima, što znači da protokoli za lečenje nisu prilagođeni specifičnim iskustvima žena, objašnjava Hristina Cvetinčanin Knežević.
Svetski podaci pokazuju na veliku razliku u broju propisanih lekova protiv bolova, pri čemu žene dobijaju 1,7 puta više recepata za lekove protiv bolova nego muškarci, istraživao je Kraljevski koledž u Londonu.
„Ženama zato ne treba ženska verzija leka, nego zdravstveni sistem koji neće umanjivati i zanemarivati ženski bol, slati ih kući uz obrazloženje da je to normalno i ostavljati ih godinama bez dijagnoze“, dodaje ona.
Tako marketing u roze pakovanju „ne leči patrijarhalnu pristrasnost u medicini“, poručuje sociološkinja.
„Krucijalno je da u našoj borbi istrajemo i na kraju pobedimo na izborima. Ukoliko se to ne desi, Srbija će ostati zemlja straha, nasilja i mraka“, kaže student Dimitrije Dimić koji je u kućnom pritvoru od 22. avgusta
Studentsku listu podržava 44 odsto građana, a blok predvođen predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 32 odsto, pokazuje istraživanje koje je sprovela CRTA
Uz obrazloženje da želi da zaštiti saobraćaj, Ministarstvo pravde Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika očigledno želi da kriminalizuje proteste na kojima se blokiraju saobraćajnice, kaže za „Vreme“ programska direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Milena Vasić
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nestašice nafte, naftnih derivata i bilo kakve energetske krize neće biti. Nije se izjasnio o tome da li će i kolika biti poskupljenja
Država se uplašila novih demonstranata na ulicama, a pogotovo izlaska dece sa ozbiljnim bolestima
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
