Profesorka Jelena Kleut za „Vreme“ govori o pokušaju da je ostave bez posla na Filozofskom fakultetu, ćutanju nekih kolega i „gledanju svog posla“
Krajem ove sedmice, Jelena Kleut bi mogla da ostane bez posla na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Veće su ipak šanse da joj se aneksom produži ugovor do okončanja postupka.
A postupak je kao u Kafkinom romanu. Jer, Kleut još nije dobila odluku Senata Univerziteta u Novom Sadu kojom nije izabrana u zvanje redovne profesorke, iako ispunjava sve uslove.
„Tek kad vidimo kako je obrazloženje sročeno – posebno bih htela da pročitam i zapisnik sa sednice – onda će biti jasnije šta se tačno dogodilo. Ali sasvim sigurno je da ću se na tu odluku žaliti“, najavljuje Kleut u intervjuu za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (27. novembar).
O tobožnjim razlozima što nije izabrana čitala je – u tabloidima. Reč je prigovoru, koji je stigao posle propisanog roka, da jednu njenu naučnu monografiju nije verifikovalo Ministarstvo prosvete, iako tako nešto nije uslov za profesore Univerziteta.
Zato Kleut ovo pre svega vidi kao odmazdu za to što glasno pruža podršku studentima i protestima protiv režima. „Cilj im je svakako osveta, za početak. Zatim hoće da pokažu da mogu. A onda i da to bude poruka za sve druge koji dižu glas na različitim stranama“, priča ona.
Dobija veliku podršku iz akademske zajednice – pismo podrške objavilo je i 120 predavača sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Kleut podseća da njen slučaj nije prvi – bez posla su ostajali ljudi sa Univerziteta u Novom Pazaru i neki drugi, i to tiho.
„Znam da i danas ima kolega koji misle: ‘Sama je tražila, što je morala toliko da govori; dok god sam ja ovde, ušuškan i ne pravim veliku buku, meni tako nešto ne može da se desi’“, dodaje ona.
Kleut, koja je jedna od najpriznatijih istraživačica medija u regionu, bila je i zagovornica blokada fakulteta. Danas je, kaže, teško pomiriti ono što se dešava „napolju“ i to da treba rutinski raditi svoje poslove, vratiti se u svakodnevicu.
„Verujem da na taj povratak nismo smeli da pristanemo, to je prevara. To je od početka i bila želja režima – da vrati privid normalnog života. I oni su najveći profi teri toga.“
**Ceo intervju čitajte u „Vremenu“ od četvrtka (27. novembar). Ili, još bolje, iskoristite dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na **digitalno izdanje**, **štampano „Vreme“**, bolji njuzleter **Međuvreme plus** ili **podržite** naš podkast bilo kojom sumom**
Početak ponovljenog suđenja nekadašnjoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović odložen je zbog zahteva za izuzeće postupajućeg tužioca Milenka Mandića
U utorak, 27. januara, studenti su najavili bojkot nastave kako bi skrenuli pažnju na narušavanje akademske autonomije i slobode mišljenja. Okupljanje je najavljeno na raskrsnici ispred fakulteta u 11.52 i uveče ispred Rektorata
Zbog problema sa novim sistemom ulaska i izlaska iz Evropsku uniju kamiondžije iz Srbije, Crne Gore i BiH počeli su u podne blokadu teretnih terminala graničnih prelaza prema zemljama Šengena
Posle godina slogana i pomoći, 2025. donela istorijski minimum broja rođenih, uz istovremeni pad smrtnosti
Godinu dana nakon što je tadašnji premijer Miloš Vučević najavio besplatne knjige i gradski prevoz za sve, ispostavilo se da su mere delimične, skupe i politički motivisane. Gde građani uživaju ove privilegije
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
