Na Vračaru je u toku noći zapaljen još jedan lokal. Kako prenose mediji, nepoznata osoba razbila je izlog restorana brze hrane u ulici Vladimira Karića i zapaljivom tečnošću polila lokal posle čega je izbio požar. Pričinjena je manja materijalna šteta, a povređenih i stradalih nije bilo.
Prošlo je tek nešto više od dve nedelje otkako je na isti način prethodni put podmetnut požar u nekom vračarskom lokalu. Napadi na ugostiteljske objekte u Beogradu su ove godine bili učestaliji nego obično, a najčešća meta bili su upravo lokali u tom delu grada.
Veliki broj sličnih napada navodi Beograđane na sumnju da u pitanju nisu nasumični slučajevi, već da se radi o fenomenu.
Ove godine napadi nikad učestaliji
Kako je „Vreme“ već pisalo, u toku ove godine broj napada na ugostiteljske objekte u Beogradu je dvocifren.
U aprilu je na restoran „Staro Užice“ na Autokomandi, u kojem su se navodno ranije već dešavali mafijaški obračuni, bačen Molotovljev koktel. Istu sudbinu doživeo je i lokal na Obilićevom vencu početkom jula, a onda je par sedmica kasnije u roku od nekoliko dana po jedan koktel bačen na još dva ugostiteljska objekta na Vračaru i jedan u ulici Vojvode Stepe.
Jedan restoran u Požeškoj ulici na Banovom brdu bio je meta napada dva puta u razmaku od nedelju dana, takođe Molotovljevim koktelima. Na Vračaru je jedan kafić zapaljen čak tokom radnog vremena, oko 22.25 časova, kada je muškarac ušao u lokal pun ljudi sa bakljom. Letos su u istoj noći bačene eksplozivne naprave na dva lokala u gradu, na Topčiderskom parku i na Žarkovu.
Molotovljevi kokteli i drugi paterni
S obzirom na to da se određeni lokali ciljano uništavaju, postoji sumnja da se u pozadini ovih incidenata nalaze kriminalni okršaji.
Molotovljevi kokteli koji se smatraju relativno dostupnim oružjem i samim tim pogodnim za ovakve napade, korišćeni su najčešće.
Osim toga, sami napadi se dešavaju po sličnom šablonu. Napadači koji uglavnom nose kapuljače, gotovo uvek razbijaju staklo izloga, bacaju Molotovljev koktel ili prosipaju zapaljivu tečnost i na kraju beže.
Uglavnom se paljenja dešavaju u toku noći, što ukazuje na to da cilj nije da se ugrozi nečiji život, već samo da se nanese materijalna šteta.
Potencijalno reketiranje
Sve ovo liči na metode koje se koriste pri reketiranju vlasnika lokala, koje se u pričama istraživačkih novinara o beogradskim kriminalnim grupama, često pominje kao jedan od unosnijih „poslova“ kriminalaca.
To je u jednom razgovoru za „Blic TV“ primetio i pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije Dejan Radenković.
„Možda je u pitanju pregrupisanje nekih snaga koje žele da zauzmu nečije tržište – da li je u pitanju prevlast u oblasti obezbeđenja, ili prevlast u oblasti poslovanja ili u žargonu rečeno, reketiranje vlasnika tih objekata kako bi na neki način neka određena kriminalna grupa ili pojedinac imao veći uticaj i na taj način dolazio do novca“, rekao je on.
