Hoće li 2026. pasti cene nekretnina?

Posle višegodišnjeg rasta cena i tržišta koje je dugo odolevalo ekonomskim šokovima, stručnjaci najavljuju da bi 2026. godina mogla doneti umereni rast cena nekretnina u Srbiji.

„Radio sam analizu čiji rezultati mi deluju dosta iznenađujuće. Glavna tendencija je da se pojavljuje neki rast. Statistički gledano, trenutno je to blagi rast koji se pojavljuje kumulativno, pet do deset odsto na godišnjem nivou. Da li ćemo to ‘ispeglati’ ili će se promeniti, za sada ne znamo, ali najverovatniji scenario je umereni rast uz stabilizaciju ili blagi trend rasta“, kaže Milić Đoković, potpredsednik Stručnog saveta Klastera nekretnina Srbije, za Insajder.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prodatih nepokretnosti u trećem kvartalu 2025. godine zauzima prodaja stanova sa 1,1 milijardom evra. Za kuće je izdvojeno 161,6 miliona evra, za građevinsko zemljište 99,4 miliona evra, za poslovne prostore 66 miliona evra za poljoprivredno zemljište 50,6 miliona evra.

Najviše kredita korišćeno je za kupovinu stanova, pri čemu je 34,5 odsto svih kupovina realizovano na taj način, što je rast u odnosu na 24,5 odsto iz istog perioda 2024. godine.

„Da li će ostati krediti za mlade ili neće – to je dosta uticalo na primarno tržište, ali i na sekundarno i tercijarno. Imamo i zakon ‘Svoj na svome’. Kako će se to pokazati na tržištu, videćemo krajem 2026, pre toga je teško proceniti“, dodaje Đoković.

Pored makroekonomskih faktora, dodatni pritisak na kretanje cena stvaraju i regulatorni i administrativni izazovi. U poslednje vreme zabeležen je pad broja izdatih građevinskih dozvola, što je direktno uticalo na smanjenje obima gradnje.

Rast cene u Beogradu

Još kada je najavljena izgradnja Ekspo centra, stručnjaci su prognozirali rast cena kvadrata i povećane potražnje u beogradskoj prigradskoj opštini Surčin. Pretpostavka je bila da će umesto 1.500, kvadrat koštati 2.000 evra. Od tada, vrednost kvadrata u Surčinu je porastala za tri puta, a ukoliko je nova gradnja cena ide i do 2.800 evra.

Najskuplje je prodat stan na teritoriji gradske opštine Savski Venac, ukupne površine 284 kvadrata, za 1,4 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat stana prodat po ceni od 6.818 evra na teritoriji te gradske opštine na lokaciji Beograd na vodi.

Raste udeo onih koji kupuju na kredit

Kada je reč o strukturi kupaca, tržište i dalje nose keš kupci i investitori, ali sve više raste udeo građana koji kupuju na kredit.

„Što se tiče strukture kupaca, pojavili su se podaci, a oni će biti naročito jasni kada izađu oni za četvrti kvartal, da je preko 40 odsto kupaca kreditno. Pričam konkretno o gradu Beogradu. To se kod nas nikada ranije nije dešavalo. Tendencija je da idemo ka odnosu pola-pola: pola kreditni kupci, pola ostali. To pokazuje da je novac relativno jeftin, doduše bezvredan, ali jeftin. To je zakon velikih brojeva“, objašnjava Đoković.

On dodaje da se ovakvi trendovi odražavaju i u širem ekonomskom kontekstu.

„Vidite i sami – čokolada u marketu sada košta 600 dinara, a do nedavno je koštala 400. Hiljadu evra pre godinu dana i hiljadu evra danas i nije isto. To je samo igra brojeva“, ističe Đoković, pa dodaje.

„Ljudi čekaju neki pad, a novac propada. Ako nemate u šta drugo da ulažete, ako nemate investiciju koja vam donosi pet ili šest odsto prihoda kroz rentu, šta ćete drugo nego da ulažete u nekretnine? Kod nas nema poverenja u berzu, u indekse – samo u ‘goli beton’. Zato je moj savet: ko može – neka kupuje sada. Ako nemaš mnogo para, kupi garažu i izdaj je. Ako imaš više, kupi stan.“

Skoro duplo skuplje nego 2019.

Stan koji ste 2019. godine u Beogradu u starogradnji pazarili za 100.000 evra, danas biste mogli da prodate za čak 187.000 evra, pokazuje računica koju je uradio Republički geodetski zavod.

Ispostavilo se da je posebno poskupela starogradnja u odnosu na novogradnju. Verovatno je tome doprinelo i nepoverenje ljudi u današnje investitore, koju zgrade dižu često bez potrebnih građevinskih dozvola ili uz dozvole koje potplaćuju, o čemu je „Vreme“ već pisalo.

Na neverovatne turbulencije u cenama kvadrata je u Srbiji uticao dolazak stranaca usled rata u Ukrajini i haosa u Rusiji, sa prinudnim slanjem ljudi na front. Ipak, ogromno povećanje cena stanova došlo je i zbog specifične ekonomske politike koju država vodi, a koja se odnosi na povećanje cena sve robe i usluga, pa tako i materijala za građevinu.