Srbija bi do kraja leta 2025. godine trebalo da ispuni preduslove za spajanje sa energetskim tržištem EU, a očekuje se da na sistem bude povezana 2027. Šta pristup energetskom Šengenu znači za Srbiju
Srbija će tokom leta 2025. godine ispuniti sve preduslove za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije (EU), najavljeno je nedavno iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Priključivanje na ovu mrežu omogućilo bi Srbiji da strujom i gasom slobodno trguje sa drugim članicama, bez administrativnih i regulatornih prepreka.
To znači da će Srbija, nakon što ovog leta uskladi domaće zakone sa evropskim, a zatim završi projekte koji će ojačati mrežu za prenos struje, među kojima su Transbalkanski koridor i Panonski koridor, moći da računa na sigurno snabdevanje energijom.
Pored toga, spajanje sa evropskim energetskim tržištem omogućiće Srbiji da bira ponuđače od kojih bi nabavljala električnu energiju i gas, a sa većom konkurencijom na tržištu očekuje se i jeftinija struja za građane i privredu.
Prema rečima stručnjaka za energetiku Miodraga Kapora, pristupanje ovakvoj zajednici, dobro je za Srbiju i njene stanovnika.
„Na bilo kom tržištu je dobro da imate što više ponuđača određenih roba i usluga, pa i električne energije”, objašnjava Kapor za „Vreme”.
Pristupanje tržištu omogućilo bi uvoz i izvoz električne energije i gasa po jedinstvenoj ceni, a kako objašnjava Kapor, poboljšalo bi i ukupnu energetsku bezbednost.
Takođe, cene električne energije bila bi niža, smatra Kapor.
Koliko smo blizu jedinstvenom evropskom tržištu energije?
Iz Ministarstva rudarstva i energetike potvrdili su za „Danas” da se očekuje da će Srbija postati deo ovog evropskog energetskog tržišta do kraja 2027. godine.
Tačnije, kako su naveli za „Danas”, očekuje se da Srbija do kraja 2026. godine spoji svoje tržište za dan-unapred (SDAC) sa tržištem EU, a do kraja 2027. godine i unutardnevno tržište (SIDC).
Kako napominje Kapor, zemlje u regionu su već nekoliko godina punopravne članice tog tržišta.
„Rumunija i Bugarska još od 2019. godine. Za Srbiju se očekuje tek za dve godine ako ispuni određene uslove – da se završe ti dalekovodi i da uopšte mogu da prihvate energije iz obnovljivih izvora, to su dalekovodi visoke naponske mreže. Neki su završeni, neki tek treba da budu”, kaže Kapor.
Kako pojašnjava, pristupanjem ovom sistemu, povećao bi se udeo obnovljivih izvora energije.
„Sve to zahteva relevantnu distributivnu mrežu da bi sistem mogao da izdrži da recimo trećina domaćinstava ima solarne panele na krovu i da višak proizvedene energije vraća nazad u mrežu i da se taj višak zbog balansiranja izveze kome treba. To će omogućiti i eventualnu decentralizaciju proizvodnje električne energije”, pojašnjava Kapor.
Još jedna prednost za Srbiju zahvaljujući spajanju sa evropskim energetskim tržištem biće i to što će jača prenosna mreža privući investitore u oblasti obnovljivih izvora energije na srpsko tržište.
Očekuje se i smanjenje zavisnosti od uglja koji i dalje čini više od 60 odsto proizvedene električne energije u zemlji, smatra Kapor.
Ipak, dodaje Kapor, brzina priključivanja ovom tržištu zavisi i od geopolitičke situacije.
S obzirom na to da Srbija uvozi gas iz Rusije i bliskost Beograda Moskvi, ukoliko geopolitička situacija ostane kakva jeste, Kapor očekuje i moguće odlaganje pristupanja.
Šta je energetsko tržište EU?
Energetsko tržište obuhvata trgovinu električnom energijom i gasom, gde se primenom pravila Evropske unije povećava efikasnost sistema, sigurnost snabdevanja i konkurencija među onima koji prodaju električnu energiju ili gas na tržištu.
Da bi to bilo moguće, objašnjavaju iz Ministarstva rudarstva i energetike za „Danas”, zemlje moraju da sarađuju: da povežu svoje mreže, pravila i zakone, kako bi se stvorilo jedno zajedničko evropsko tržište bez granica.
To, zatim, pomaže i u većem korišćenju obnovljivih izvora energije, jer se višak energije iz jedne zemlje može lako poslati drugoj.
Da li je Srbija sprema za sinhronizaciju?
Iz Ministarstva objašnjavaju za „Danas” da je elektroenergetski sistem Srbije već povezan sa sistemima susednih zemalja, što joj omogućava međunarodnu trgovinu električnom energijom.
Kako pojašnjava Kapor, Srbija sada uvozi električnu energiju po bilateralnim ugovorima sa nekim članicama EU, po cenama koje su različite. Pristupanje jedinstvenom tržištu, donelo bi i jedinstvenu cenu.
Iz ministarstva najavljuju da je u toku uspostavlјanje posebnog regulatornog okvira koji će omogućiti efikasno i funkcionisanje tržišta sa susednim državama i povezivanje sa tržištem Evropske unije.
„Regulatorni okvir će doprineti stvaranju tržišta energije koja se prenosi mrežama bez unutrašnjih granica. Propisuju su principi funkcionisanja tržišta električne energije, principi funkcionisanja organizovanog tržišta za dan-unapred i unutardnevnog tržišta električne energije, trgovina na organizovanom tržištu za dan-unapred i unutardnevnom tržištu, kao i tehnička ograničenja za formiranje ponuda na organizovanom tržištu električne energije“, naveli su iz Ministarstva.
Izvor: Danas/Vreme
Porodice žrtava u Duboni i Malom Orašju ostavljene su na cedilu, kako ekonomski tako i psihološki. Tako su ovi, prvenstveno emotivno, ranjeni ljudi dopali šaka medija koji izgleda ne brinu o tome šta bi moglo da im se dogodi
Većinski vlasnik jeste promenio upravu i smenio Dragana Šolaka. Dolazak novog direktora na čelo United Group Srbija nema nikakav uticaj na rad medija. N1 nije dobio novog direktora
Predsednik Demokratske unije Roma (DUR) Salih Saitović je povodom najava da će Srbija uvoziti radnu snagu iz inostranstva za potrebe fabrike Stelantis u Kragujevcu, pozvao državu da se „fokusira na obrazovanje i zapošljavanje domaćih Roma“
„Nepoverenje u institucije“ zvuči kao fraza, a u stvari je pošast. Šta se dešava u našoj psihi kada više ne možemo da verujemo da policija štiti nas i zakon, da nas lekari leče po savesti ili da država funkcioniše
Vlada Srbije usvojila je upisne kvote za Filozofski fakultet u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti i Fakultet primenjenih umetnosti
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
