Srbija bi do kraja leta 2025. godine trebalo da ispuni preduslove za spajanje sa energetskim tržištem EU, a očekuje se da na sistem bude povezana 2027. Šta pristup energetskom Šengenu znači za Srbiju
Srbija će tokom leta 2025. godine ispuniti sve preduslove za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije (EU), najavljeno je nedavno iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Priključivanje na ovu mrežu omogućilo bi Srbiji da strujom i gasom slobodno trguje sa drugim članicama, bez administrativnih i regulatornih prepreka.
To znači da će Srbija, nakon što ovog leta uskladi domaće zakone sa evropskim, a zatim završi projekte koji će ojačati mrežu za prenos struje, među kojima su Transbalkanski koridor i Panonski koridor, moći da računa na sigurno snabdevanje energijom.
Pored toga, spajanje sa evropskim energetskim tržištem omogućiće Srbiji da bira ponuđače od kojih bi nabavljala električnu energiju i gas, a sa većom konkurencijom na tržištu očekuje se i jeftinija struja za građane i privredu.
Prema rečima stručnjaka za energetiku Miodraga Kapora, pristupanje ovakvoj zajednici, dobro je za Srbiju i njene stanovnika.
„Na bilo kom tržištu je dobro da imate što više ponuđača određenih roba i usluga, pa i električne energije”, objašnjava Kapor za „Vreme”.
Pristupanje tržištu omogućilo bi uvoz i izvoz električne energije i gasa po jedinstvenoj ceni, a kako objašnjava Kapor, poboljšalo bi i ukupnu energetsku bezbednost.
Takođe, cene električne energije bila bi niža, smatra Kapor.
Koliko smo blizu jedinstvenom evropskom tržištu energije?
Iz Ministarstva rudarstva i energetike potvrdili su za „Danas” da se očekuje da će Srbija postati deo ovog evropskog energetskog tržišta do kraja 2027. godine.
Tačnije, kako su naveli za „Danas”, očekuje se da Srbija do kraja 2026. godine spoji svoje tržište za dan-unapred (SDAC) sa tržištem EU, a do kraja 2027. godine i unutardnevno tržište (SIDC).
Kako napominje Kapor, zemlje u regionu su već nekoliko godina punopravne članice tog tržišta.
„Rumunija i Bugarska još od 2019. godine. Za Srbiju se očekuje tek za dve godine ako ispuni određene uslove – da se završe ti dalekovodi i da uopšte mogu da prihvate energije iz obnovljivih izvora, to su dalekovodi visoke naponske mreže. Neki su završeni, neki tek treba da budu”, kaže Kapor.
Kako pojašnjava, pristupanjem ovom sistemu, povećao bi se udeo obnovljivih izvora energije.
„Sve to zahteva relevantnu distributivnu mrežu da bi sistem mogao da izdrži da recimo trećina domaćinstava ima solarne panele na krovu i da višak proizvedene energije vraća nazad u mrežu i da se taj višak zbog balansiranja izveze kome treba. To će omogućiti i eventualnu decentralizaciju proizvodnje električne energije”, pojašnjava Kapor.
Još jedna prednost za Srbiju zahvaljujući spajanju sa evropskim energetskim tržištem biće i to što će jača prenosna mreža privući investitore u oblasti obnovljivih izvora energije na srpsko tržište.
Očekuje se i smanjenje zavisnosti od uglja koji i dalje čini više od 60 odsto proizvedene električne energije u zemlji, smatra Kapor.
Ipak, dodaje Kapor, brzina priključivanja ovom tržištu zavisi i od geopolitičke situacije.
S obzirom na to da Srbija uvozi gas iz Rusije i bliskost Beograda Moskvi, ukoliko geopolitička situacija ostane kakva jeste, Kapor očekuje i moguće odlaganje pristupanja.
Šta je energetsko tržište EU?
Energetsko tržište obuhvata trgovinu električnom energijom i gasom, gde se primenom pravila Evropske unije povećava efikasnost sistema, sigurnost snabdevanja i konkurencija među onima koji prodaju električnu energiju ili gas na tržištu.
Da bi to bilo moguće, objašnjavaju iz Ministarstva rudarstva i energetike za „Danas”, zemlje moraju da sarađuju: da povežu svoje mreže, pravila i zakone, kako bi se stvorilo jedno zajedničko evropsko tržište bez granica.
To, zatim, pomaže i u većem korišćenju obnovljivih izvora energije, jer se višak energije iz jedne zemlje može lako poslati drugoj.
Da li je Srbija sprema za sinhronizaciju?
Iz Ministarstva objašnjavaju za „Danas” da je elektroenergetski sistem Srbije već povezan sa sistemima susednih zemalja, što joj omogućava međunarodnu trgovinu električnom energijom.
Kako pojašnjava Kapor, Srbija sada uvozi električnu energiju po bilateralnim ugovorima sa nekim članicama EU, po cenama koje su različite. Pristupanje jedinstvenom tržištu, donelo bi i jedinstvenu cenu.
Iz ministarstva najavljuju da je u toku uspostavlјanje posebnog regulatornog okvira koji će omogućiti efikasno i funkcionisanje tržišta sa susednim državama i povezivanje sa tržištem Evropske unije.
„Regulatorni okvir će doprineti stvaranju tržišta energije koja se prenosi mrežama bez unutrašnjih granica. Propisuju su principi funkcionisanja tržišta električne energije, principi funkcionisanja organizovanog tržišta za dan-unapred i unutardnevnog tržišta električne energije, trgovina na organizovanom tržištu za dan-unapred i unutardnevnom tržištu, kao i tehnička ograničenja za formiranje ponuda na organizovanom tržištu električne energije“, naveli su iz Ministarstva.
Izvor: Danas/Vreme
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
