Ličnost godine: Dragan Bjelogrlić
Sav moj buntovnički staž
“Zadatak ProGlasa bio je od početka da probudi ljude da se zainteresuju za svoju stvarnost, jer samo tako jedno društvo može ići napred i menjati se na bolje. Za to je potrebno vreme. Ali sve ovo što se dešavalo, zaključno sa nezabeleženom krađom glasova i izbornim inženjeringom koji niko od nas nije mogao da predvidi, obesmišljava sam čin izbora, razara osnove demokratskog mišljenja i uništava svaku pomisao na civilizacijski iskorak, toliko neophodan ovoj zemlji i njenim ljudima. Pitanje je da li ćemo mi, kao društvo, imati snage da se sa nečim takvim izborimo. Isto vredi i za ProGlas, ali će društvu s njim biti svakako lakše da tu borbu vodi”
Postizborna kriza
Kako dalje, Srbijo
U najboljem slučaju, možda se može desiti da izbori u Beogradu budu raspisani na proleće, sa drugim lokalnim, ali pod izlikom da nije bilo moguće formirati stabilnu većinu u gradskom parlamentu. Kao neka vrsta kompromisa. Neće se vlast naravno potresti zbog pretnji o prekidu evropskih integracija, jer ih tako što nikada i nije interesovalo. Ali, zbog svoga kleptomanskog karaktera, ne bi da baš ostane bez evropskog novca
Inkluzija
U njihovim cipelama
“Siromaštvo na decu ostavlja duboke posledice. Smatraju da su nevidljivi, nebitni, da ih niko ne primećuje i da ne zaslužuju ljubav. Za njih je muziciranje način da shvate da vrede, da mogu da postignu mnogo, čak mnogo više nego što su i sami očekivali” – Đurđa Papazoglu, direktorka programa “Muzika nade”
Intervju: Dragoljub Zamurović
Svi njihovi ratovi i sve naše pobune
Imam neke poznanike, nekada smo bili i prijatelji, koji su u svoje vreme bili članovi Saveza komunista, pa DSS-a, pa sad SNS-a… Veliki broj ljudi nema nikakvu ideologiju, jedina ideologija im je vlast. A tu su i navijači te vlasti, pa još je Nušić pisao o tome, o podaničkom mentalitetu, i Domanović u svom “Vođi“, Tito nam je bio ljubičica bela, pa Milošević, a sada ovaj. Slikao sam Bogdana Bogdanovića, kada je austrijski novinar pravio intervju sa njim, i Bogdanović je tada ispričao svoje viđenje pomenutih – Tito je bio Al Kapone, a Milošević je jajara sa Kalenićeve pijace. Posle izvesnog vremena jajara postaje bogotac. Neko je rekao da ga Vučić podseća na čovečiju ribicu. Od te čovečije ribice, metiljave, bledunjave, ma nikakve, on je sad postao kao neko i nešto, “tišina tamo“, “ćuti“, “vi lažete, nisam to nikad rekao“
Veštačka inteligencija
Godine koje su pojeli roboti
Jezički roboti poput ChatGPT i Geminija nakon 2023. godine nepovratno su promenili svet. Međutim, dok razgovara sa vama, svaki od ovih AI programa formira rečenicu samo tako što pravi predviđanje koja je najbolja sledeća reč koju u rečenici treba izgovoriti. To radi. To radi zapanjujuće. To radi zapanjujuće vešto
Ratovi juče, danas i sutra
Kamo se denuo Mir Božiji
Na kraju ove 2023. godine tokom koje je proliveno toliko krvi i tolikim ljudima nanet neizmerljiv bol, sa velikim strahom razmišljam da li nova 2024. godina može da bude još strašnija. Ako se zagledamo u istoriju, odgovor nam se neće svideti
Intervju: Branko Kukić, izdavač i pisac
Moj život između iluzije i konfuzije
“U malim kulturama sve što je drugačije, novo, neuobičajeno i subverzivno teško i sporo se prihvata. Ta pojava se zove provincijalizam. Male kulture strahuju od suštinskih duhovnih i fizičkih promena. Srbi se toga plaše kao promaje. Male kulture same sebi postavljaju granice, ograde, okove i predrasude. One su često sami svoji robovi”
Platformski rad – mutna pravila, jasni motivi
Ukus slobode ili manjak radnih prava
O njima čujemo da su ljudi koji dobro zarađuju uz fleksibilno radno vreme. Međutim, da li je zaista tako jednostavno? Koliko radi dostavljač hrane da bi imao pristojnu zaradu? Koja radna prava (ne)ostvaruje? Kako su to rešile neke evropske zemlje
Fudbalska 2023. godina
Slaba liga i malo bolja reprezentacija
Današnja fudbalska scena na mnogo načina podseća na to vreme zla i propasti iz devedesetih. Tu ne pomažu megalomanski i preskupi novi stadioni, niti milionska ulaganja u bahate projekte Zvezdinih i Partizanovih uprava, a ponajmanje podmićivanje huliganskih grupa
Intervju: Momčilo Bajagić Bajaga, rok zvezda
Instruktor pozitivne normalnosti
“Imao sam mali Portastudio, sa kojim si mogao na kaseti da napraviš četiri odvojena kanala, što je za mene bilo fenomenalno. Mogao si da snimiš odvojeno gitaru, bubanj, glas, prateći vokal i to je bilo to. Tu je veliku ulogu odigrao pokojni Kornelije Bata Kovač, sa kojim sam već sarađivao oko nekih pesama za Zdravka Čolića. On je čuo te moje demo snimke i rekao mi odmah: 'Dolazim kod tebe sutra u 8 ujutru' – što je meni bilo grozno jer nisam tako rano ustajao – sa idejom da odemo u PGP i zakažemo termine za snimanje albuma. Odemo tamo i Bata im stvarno kaže: 'Ovo moramo da snimimo'. Njemu se, inače, najviše dopala pesma Papaline, mada je na kraju Berlin bio prvi hit. U PGP-u je tad snimalo mnogo narodnjaka, svi u Studiju 5, a mi smo onda uletali u termine vikendom, kad su narodnjaci išli da sviraju negde”
Košarka u 2023.
Puni betonski tereni
Košarkaško nasleđe koje su za sobom ostavili velikani poput profesora Nikolića, Ivkovića, Žeravice, Kićanovića, Slavnića, Dalipagića, Bodiroge, Đorđevića, Danilovića i mnogih drugih, sigurno je jedan od razloga zbog kojih se u Srbiji na košarku gleda kao u Južnoj Americi na fudbal, dakle, kao na religiju, pitanje života i smrti, stvar kućnog vaspitanja i tradicije. Košarkaški teren je svetinja, bilo da se radi o betonu u parku iza zgrade ili poprištu finala Svetskog prvenstva i NBA lige. Ljude u Srbiji, večno zaljubljene u magičnu igru pod obručima, mora radovati činjenica da su svoje ljubimce gledali kao najvažnije aktere evropskih i svetskih takmičenja tokom ove godine
