Koncert – Za Arsena – Gabi, Matija i prijatelji, Sava centar, Beograd, 9. IV 2016.
(Ar)sen budućnosti
Veče je teklo bez patetike, nijednog trenutka nije ni zamirisalo na tugaljivu nostalgiju šlagerskih festivala bolje prošlosti
Uz osamdesetu godišnjicu rođenja
Ko je bio Šaban Bajramović?
Najlepšu priču o Šabanu pričala je pokojna Ljilja Petrović. U doba kada pravi svoje senzacionalne rane albume, početkom osamdesetih, Šabana gotovo nije bilo na televiziji. Za to je postojao razlog, koji se desio na snimanju video-klipa za nestvarno lepu Šabanovu pesmu Parno gras – Beli konj. Snimljen filmskom kamerom, u nekoj beskrajno poetičnoj izmaglici, Šaban u tom spotu, u crnoj kožnoj jakni, zaista jaše belog konja. Po Ljiljinoj priči, nakon pada zadnje klapne Šaban je ukrao konja, odjahavši sa snimanja i nestao, da ga više ne nađu
Esej – O knjizi Mirka Kovača Vrijeme koje se udaljava
Njegova duša (le)bdi nad ovim gradom
Kovač je vratio dug svakom prijatelju. O tome svedoči i ova, poslednja Mirkova knjiga. Knjiga koja se koleba, njiše između memoara, autobiografije i romana
Intervju – Danilo Bećković, reditelj
Potraga za samurajima
Nema nijednog velikog istorijskog događaja iz prošlog veka koji se nije najdirektnije dotakao Miloša Crnjanskog: u Prvom svetskom ratu je vojnik u austrougarskoj armiji, između dva svetska rata je veoma aktivan ne samo u književnom već i u političkom životu, pred Drugi svetski rat je na diplomatskom položaju u Berlinu i Rimu, tokom Drugog svetskog rata je pri izbegličkoj vladi u Londonu... Zato je priča o njegovom životu – priča o njegovom vremenu
Knjige – E. A. Po – Život iz jednog čitanja
Užas iz duše
Piter Akrojd je napisao knjigu koja je nešto između faktografski fundiranog akademskog životopisa Edgara Alana Poa i "romansirane biografije"
Roman – Moja borba, drugi deo
Očinska uloga i vučija priroda
Drugi tom fascinantnog šestoknjižja Karla Uve Knausgora nastavak je jednog bespoštednog samoistraživanja kakvom nema parnjaka u savremenoj prozi
Izložba
Umetnošću o nauci
Izložba "Art & Science" u Galeriji "Podroom" Kulturnog centra Beograda, koja se otvara u četvrtak 7. aprila, donosi radove domaćih i stranih umetnika nastale pod mentorstvom naučnika i sa ciljem uspostavljanja novog modela povezivanja i predstavljanja nauke i umetnosti, a realizovane u saradnji sa CERN-om, Evropskom svemirskom agencijom i Južnom evropskom opservatorijom
Urbanizam – Proširenje pešačke zone Knez Mihailove ulice
Kažnjavanje pevca
Nepoznati počinioci su prošlog vikenda u Beogradu granitnim kockama oštetili novopostavljenu česmu kod popularne kafane "Pevac". Česma je postavljena u sklopu uređenja ovog dela grada i proširenja pešačke zone po projektu koji je davno načinio arhitekta Branislav Jovin
Umesto nekrologa
Njen glas
Lola Novaković, jedna od najvećih zvezda jugoslovenske zabavne muzike, umrla je u 81. godini u Beogradu. Umesto nekrologa, objavljujemo tekst o njoj objavljen u Leksikonu Yu mitologije
Savremeni dokumentarni film
Osećaj za istinu
Svedoci smo porasta i produkcije i kvaliteta i interesovanja za dugometražne dokumentarne filmove, kako u svetu tako i kod nas. Razlog uspona ove filmske forme nalazi se, pored ostalog, i u krizi igranog filma. "Dokumentarni film donosi saznanje o životu i svetu", kaže jedan od naših sagovornika. "To saznanje je za mnoge dragocenije nego ono što nam donose igrani filmovi iz industrije zabave"
Izložba
Svako dete je umetnik
U Dečjem kulturnom centru u Beogradu Rastko Ćirić je izložio svoje crteže iz detinjstva s namerom da na očiglednom primeru pokaže da je dečje likovno stvaralaštvo izvor stvaralačke inteligencije odraslog čoveka, i da je stvara i opažanje, a ne samo misao
Ramones – 40 godina prvog albuma
Pravo u glavu
Prvi album Ramonesa, snimljen 1976. za nekoliko dana i skoro bez para, ostavio je neizbrisiv trag u svesti mnogih koji su odrastali sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina – njegov portret rokera kao tinejdž gubitnika iz komšiluka ostao je zauvek upisan u istoriju. Verni sopstvenom mitu, kad su se raspali 1996, Ramones su imali u džepu isto onoliko dolara koliko i na početku – skoro ništa. Svi su voleli da ih vole, ali niko nije hteo tu ljubav da plaća
Intervju – Jerko Bakotin, novinar i pisac
Nostalgija iz očaja
"Službena levica izdala je svoje ideje. U takvim uslovima stanovništvo se okreće onim snagama koje urlaju o otporu i koriste strah od daljnjeg osiromašenja. Ako levica ne ponudi internacionalistički otpor tržištu, on će se pojaviti u nacionalističkom obliku – ma koliko taj odgovor bio lažan – u šta se onda uklapa i mržnja prema izbeglicama"
VREME | BR 560 | 27. SEPTEMBAR 2001
DR BOGDAN DENIĆ GOVORI ZA „VREME“: Terorizam – uzroci i izgovori
Umesto omaža sociologu i pacifisti Bogdanu Deniću (1929-2016) objavljujemo intervju koji je dao Vremenu 2001.
Intervju – Vule Žurić, pisac
Moj Branko ne laže
"Ćopiću treba bezrezervno da verujemo, čak i onda kad izmišlja. On je jedan od prvih naših pisaca, a lako može biti i poslednji, koji je dobro poznavao svoj narod. On je tako dobro osećao kako narod diše, počevši od jezika njegovih junaka pa do onoga što ti junaci govore i, što je još važnije, do onoga šta ti junaci prećutkuju"
Tačka susreta – Enver Petrovci, glumac, reditelj, pisac i profesor
Ima li ko nešto lepo da kaže
"Stereotipi su proizvod nepoznavanja i neznanja, a predrasude, stereotipi, postojali su i za Bosance, Crnogorce, za svaki narod u Jugoslaviji, ne samo za Albance. I za to nije kriva naša generacija, bilo je to i pre nas. Ali tad su se puno pričali vicevi na tu temu, pričao sam ih i ja kad sam se šetao po Jugoslaviji. Čini mi se da više nema viceva, davno nisam čuo neki novi vic o Albancima i Srbima. A nije dobro što ih nema zato što je vic znak da je situacija opuštena. Čim se ne čuju vicevi, mora da ima neke tenzije"
Pozorište – Na Drini ćuprija
Bomba pod gnjilu sliku sveta
Što se više udaljava od romana – vremenski, fabulativno, sižejno – ova predstava biva sve bolja
Izložba
Prsten za zavet, pečat i sto
U Etnografskom muzeju u Beogradu u toku je izložba prstenja iz muzejske zbirke nakita, s reprezentativnim primercima iz antičkog, srednjovekovnog i modernog doba
Strip – Kristof Šabute – Mobi Dik
Kit beo kao smrt
Šabute je rasteretio Melvilovo delo i uspeo da zadrži i dočara svu privlačnost Mobi Dika, a ujedno je izbegao zamku da napravi još jedno skraćeno instant ostvarenje za široke narodne mase i lenjivce koji beže od velikog broja gusto kucanih stranica
Roman – Područje bez signala
Čemerni bluz postsocijalizma
Finu prašinu malog, zaturenog, ratom i "tranzicijom" uništenog mesta iz Perišićevog romana nećete skoro zaboraviti, i u snu će vas proganjati
ABBA – 40 godina albuma »Greatest Hits«
Šta bi ljubav sve mogla biti
Godine 1976. udareni su temelji jednog od najvećih mitova u popularnoj kulturi – grupa ABBA izdala je album pod imenom Greatest Hits. I to ne bi bilo ništa neobično da u tom trenutku za njih nije znao samo određen broj fanova u Skandinaviji, Nemačkoj i Australiji – u Velikoj Britaniji oni su bili samo neodređeno sećanje na evrovizijsku pobedu 1974, takoreći zaboravljeni one-hit wonder. A onda se desio singl S.O.S. i na brzinu sastavljena kompilacija najvećih hitova – i ceo svet je otkrio da ABBA postoji
In memoriam – Dragan Nikolić (1943–2016)
Neuhvatljiva lakoća glume i života
Na licu tog dobrog i neuhvatljivog "večnog beogradskog momka" ogledalo se bolje, čistije lice jednoga grada
Koncerti
Na gitarama i oko njih
U Beogradu je održan sedamnaesti po redu Guitar Art Festival. Najupečatljiviji gost festivala u ovom izvlačenju bio je učenik Ravi Šankara, zvezda i svetski promoter indijske klasične muzike Višva Mohan Bat
Knjige
Ptice i kit
Velimir Ćurgus Kazimir objavio je knjigu Muzej melanholije (Clio, Beograd 2015). Nije stvar u tome o čemu Kaza ovde piše, nego kako piše, a to je jedino važno. Piše dobro, kao što je uvek pisao
Povodom desetogodišnjice smrti Frana Cetinića (1947–2006)
Otmica Evrope
U ružmonovskom smislu, Frano Cetinić je bio čovek anganžmana: učestvovao je u Studentskom pokretu ‘68, bio je svedok događanja oko Korčulanske škole, osnovao je 1989. Jugoslovensko veće evropskog pokreta, štitio pravo anganžmana u svojoj novinarskoj profesiji na Francuskom radiju (RFI), a posebno kao prevodilac Ružmona, Suvarina, Bezansona, Vidal-Nakea, Kastorijadisa, Morisa Žolija..., i kao pisac važne knjige Pozovi NATO radi umorstva, knjige-dnevnika o bombardovanju Srbije povodom koje je trpeo neljudske, nemoralne, neprofesionalne napade, pre svega u Beogradu i Zagrebu, a i u ostalim ludim kućama onog i ovog vremena. Ali uprkos napadima i osporavanjima svim primitivnim i neargumentovanim metodama, on se dosledno držao onoga što je od gorepomenutih mislioca saznao: da se čovek uvek mora braniti osnovnim pravilom da je "istodobno slobodna i odgovorna osoba, ne samo kolektivizirani pojedinac"
Premijere – Otadžbina Olega Novkovića
Film za žive i mrtve
Otadžbina je jedan od onih filmova kojima odgovara ona Kafkina fraza o umetničkom delu koje je poput sekire za zamrznuto more u nama
Sećanje
Gospar Frano Cetinić
Frano Cetinić bio je moj prijatelj. Bio je i ostao gospar, dubrovački đak cum lauda, gospodin od glave do pete koji nikada nije rekao krivu reč u onim teškim vremenima
