Istraživanja
Tamo gde je sreća bila juče
Po sreći koju trenutno osećaju, iza Srbije su samo građani Gruzije, Libana, Sijera Leonea, Togoa, Palestine, Jermenije i Iraka. Šta sve čini sreću danas
Foto-reportaža – Džez festival u Montreu (5–20. jul)
Muzika na obali
Ovogodišnje 47. izdanje najpoznatijeg i najprestižnijeg međunarodnog džez festivala u Montreu ponovo je na obalama Ženevskog jezera okupilo sam krem svetske džez i bluz scene
Kurska bitka
Armagedon i tumačenja
Da li su u leto 1943. Nemci u istočnoj Ukrajini u Kurskoj bici "postigli poraz" a Sovjeti "pretrpeli pobedu"? Svi generali su posle bitke pametni, a poraženi su najpametniji
Drinska regata – Rogačica–Ljubovija
Srbi na mokrom
Sve je išlo svojim tokom, i nizvodno, dok neko nije viknuo, Srbin u vodi, spasioci su se stuštili, ali ne bilo brige, čovek sa šajkačom je samo otreso glavom, i nastavio da se umače u ladnu Drinu, malo dođe sebi
Naučna baština – Nikola Tesla i Mihajlo Pupin
Treći čovek
Ne bi bilo ništa ispravnije da se umesto Teslinog, Dan nauke obeležava na Pupinov rođendan. Možda bi najpodesnije za Dan nauke bilo izabrati jedan sa početka marta – onaj dan kad su se neposredno pred smrt, dva velikana konačno susrela i pomirila
Budućnost rata
Proračunato ubistvo sa bezopasne daljine
Generacija letelica koja u upotrebu treba da uđe krajem decenije verovatno će imati "licencu" da izabere i uništi svoj cilj potpuno samostalno, čim je meta uočena. Prvi put na nebu će se naći mašina koja će moći da ubije "po svojoj slobodnoj volji", zavisno od okolnosti, baš kao što to rade samosvesni Skajnet i roboti iz Terminatora
Kamiondžije
Sa druge strane cerade
Kako danas izgleda život ljudi koji voze drumske krstarice? Kuda putuju, od čega žive, čega se plaše, gde se okupljaju u stvarnosti, a gde na internetu i društvenim mrežama? Šta pokreće celu jednu drumsku populaciju od 300.000 stanovnika? Zbog čega su nezadovoljni?
Japanizam
London via Beograd
Svetsko priznanje koje je dobio beogradski Japanizam bilo je iznenađenje i za same organizatore, jer počeci nisu bili glamurozni
Kultura sećanja – Laza Lazarević
Lekarske svedodžbe jednog pisca
Malo poznati originalni lekarski zapisi dr Laze K. Lazarevića svojim jezikom, stilom i značajem čine nesvakidašnje štivo i dragocenu arhivu. Prenosimo delove pojedinih radova onako kako ih je veliki pripovedač svojom rukom zapisivao i potpisivao
Ljubav u Ljubljani, avgust 1922.
Tajna dve razglednice
Prvi Svesokolski slet u Ljubljani bio je najvažniji događaj tih dana 1922. godine u Jugoslaviji i "Politika" ga je pokrivala preko svog dopisnika sa lica mesta. Bio je to međunarodni događaj kome su prisustvovali gimnastičari iz Francuske, Belgije, Luksemburga, Čehoslovačke, Rumunije, Poljske, pa čak i Alžira
Avijacija
Suhoj nad Buržeom
Erbas i Boing su samo za prva četiri dana sajma sklopili ugovore sa kupcima u vrednosti većoj od 135 milijardi dolara, dva i po puta više nego prošle godine u Farnborou, na britanskom sajmu avijacije koji se održava naizmenično sa pariskim
Srpska pravoslavna crkva
Protiv abortusa, ništa o pedofiliji
"Ukoliko bi zakon zabranio prekid trudnoće, kao način planiranja porodice, zdravstvene ustanove bi svakako to morale da poštuju, ali to ne bi dovelo do velikih pomaka. U tom slučaju bi, verovatno, žene odlazile u susedne i druge zemlje radi prekida trudnoće"
Kultura sećanja – Vek NK "Dinara" iz Knina
Veliki fudbal iz malog mista
Dok se Veliki rat zahuktava, a 1915. visoki izaslanik Kraljevine Srbije Jovan Cvijić odlazi u London da od saveznika traži podršku srpskom ratnom cilju – osnivanju jedinstvene države u kojoj bi bili Srbi, Hrvati i Slovenci – kninski fudbalski klub "Lav" menja ime u "Lastavica". Od tada pa do 1995. nastupa u lastavičjim, crno-belim dresovima. Crno simboliše otmenost, a belo čistotu. A zove se „Dinara"
Džeparenje u Beogradu
Dečja posla i magareće uši
Džeparoši nisu isto što i razbojnici, uglavnom nisu nasilni i mahom se drže sive zone sitnih krađa i prevara. Uzimajući u obzir rizike "posla" i stres koji se tu javlja, teško je poverovati da zaista vole da kradu. Pre će biti da im je izbor drastično sužen
Samoizlečenje – Jasnovidci iz Rusije
Brojčani kôd našte srca
Za one koji veruju u podsticanje mehanizama samoizlečenja na energetskom nivou ova informatička priča je prava poslastica
In memoriam Ratko Butorović
Poslednji ples
Oko lika i dela sada već bivšeg predsednika Fudbalskog kluba Vojvodina iz Novog Sada obavijeno je više kontroverzi koje od njega čine čoveka koji je bio zanimljiviji od većine koji su se u srpskom fudbalu pojavili poslednjih decenija
PC Press – 200 brojeva
Sve je lako kad si mlad
Kako izgleda kratka istorija računarstva na ovim prostorima, može se pročitati u jubilarnom dvestotom broju "PC Pressa"
Jelena Genčić (1936–2013)
U čast vedrog duha
Iako je "Njujork tajms" konstatovao da je jedan od najuspešnijih teniskih trenera na svetu, ona se od toga nije obogatila, jer nikada nije naplaćivala treninge
Vuk Karadžić – Srpski papiri i saopštenja
Sumnjivo lice
"Otac srpske pismenosti cela života zavisan od neuka naroda i nepismenih gospodara – ima li strašnije sudbine?", napisao je Slobodan Selenić o Vuku. Pa još i oklevetan da je "špijun", "žbir", "uhoda", "pod avstrijskim uticajem". Vukov život i način razmišljanja bili su makar toliko moderni koliko je on modernizovao srpski jezik. A ako je pri tom uspevao da naplati svoje znanje o zemljama i narodima, pa šta?
Debata Savulesku vs Heris
Protiv greha i slobode
Nedavno su se u Beogradu susrela dva najveća svetska autoriteta u oblasti bioetike, a možda i dva međusobno najviše suprotstavljena savremena mislioca, Džulijan Savulesku i Džon Heris. U dinamičnoj debati o mogućnostima poboljšanja ljudi, ova dva engleska profesora suočila su se na najstarijem od svih frontova – na pitanju slobode
Vlast i diskriminacija
Nema leka za patnju
Nepostojanje zakonskih regulativa, kao i nerazumevanje od strane institucija i društva transseksualne osobe stavlja u marginalizovan i nevidljiv položaj. A može se desiti i da u zemlji Srbiji sud odobrava promenu pola i odlučuje o promeni dokumenata onima koji su ga promenili
Slučaj Anđeline Džoli
Bogatstvo, bolest i monopol
Za Anđelinu Džoli i njene istupe u javnosti to je uobičajeno, ali za teme koje se odnose na kancer i njegovu preventivu sasvim je neobično. Naslovne strane, blogovi koji je kritikuju, neverovatnih 1800 komentara onlajn čitalaca na veb-stranici "Njujork tajmsa", polemike na stranicama magazina i veb-sajtova, povećano interesovanje za testiranje na mutirani BRCA1 i BRCA2 gen... Rak dojke i načini preventive postali su preko noći svetska tema broj jedan
Informacione tehnologije
Ništa se neće dogoditi
"To je i povratak onog osećaja iz detinjstva da ste, kada pređete granice republika, i dalje u svojoj domovini. Domovina je tamo gde razumete tuđe reči i misli. Programeri moraju jedni druge jako dobro da razumeju"
Opažanje svemira
Osovina zla
Šta je tako strašno u dubinama svemira snimio novi Plankov kosmički teleskop
Prirodne lepote i šire
Čudo Dinarida
Probudite svoj istraživački duh i pronaći ćete impresivan, zapanjujući, prelepi komadić planete tu, u komšiluku. Otkrijte ono što je do danas za mnoge ostao neotkriveni svet…
Intervju – Sedrik Vilani, dobitnik Fildsove medalje
Paukova mreža entropije
"Procenjuje se da svake godine matematičari širom sveta dokažu oko 300.000 novih teorema. Kad sam bio mlad istraživač, nikad nisam mislio kako je moguće da dobijem Fildsovu medalju", kaže Sedrik Vilani, najuspešniji matematičar našeg doba
Iz knjige Naš brat – Život kapetana Flore Sends
Invazija, 1915.
Flora Sends (1876–1956) bila je jedina žena iz Zapadne Evrope za koju je poznato da se borila u sastavu jedne redovne vojske u Prvom svetskom ratu. Na početku rata došla je u Srbiju kao bolničarka Crvenog krsta, da bi oktobra 1915. stupila u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Učestvovala je u bitkama u Makedoniji, bila ranjena i odlikovana Karađorđevom zvezdom s mačevima, učestvovala u povlačenju preko Albanije, proboju Solunskog fronta i stigla do oficirskog čina. Između dva svetska rata živela je u Beogradu i imala je status ratne heroine. U aprilu 1941. ponovo je obukla uniformu u nameri da se bori protiv nacista, preživela je gestapovski zatvor u Beogradu i godine okupacije, da bi posle oslobođenja napustila Srbiju i vratila se u Englesku. U izdanju "Lagune" upravo je objavljena knjiga britanske publicistkinje Luiz Miler pod naslovom Naš brat – Život kapetana Flore Sends, koja donosi detaljnu biografiju ove fascinantne žene. Uz dozvolu izdavača, iz knjige donosimo odlomak koji govori o okolnostima pod kojim je Flora Sends stupila u srpsku vojsku
