Suhoj nad Buržeom

Burže je jedno od onih malih mesta koja su postala svetski poznata zahvaljujući aerodromu, poput beogradskog Surčina, sarajevskog Butmira ili ljubljanskog Brnika. Za razliku od drugih koji su prosto aerodromi, pariska prigradska opština je postala sinonim za salon aeronautike koji se održava više od jednog veka pod nazivom Salon International de l’aeronautique et de l’espace Paris Le Bourget, Pariski salon avijacije ili jednostavno – Burže.

I pre nego što je zvanično otvoren jubilarni pedeseti salon, održan od 17. do 23. juna, svima koji su videli obavezne probe prikaza aviona u letu postalo je više nego jasno da će zvezda salona biti ruski Suhoj 35. Rusi u Parizu nisu prikazivali svoje lovačke avione 1999. godine kada se demonstrativni let Su-30 završio udesom. Njegove odlične performanse uzalud je prikazalo uspešno izbacivanje sedišta Zvezda K-36, zahvaljujući kojima su oba pilota prošla bez povreda. Naizgled veoma sličan, skoro isti kao stariji Suhoj 27 i izvedeni modeli, Su-35 je tokom svojih letova publiku ostavljao bez daha izvodeći u nizu manevre koji su se smatrali nemogućim i koji su pokazali odličnu upravljivost pri malim brzinama, kako je to opisao prestižni vazduhoplovni portal flightglobal.com.

POVRATAK RUSA: Ove osobine Suhoj ima prvenstveno zahvaljujući – osim svojoj aerodinamičkoj konfiguraciji, naravno – motorima Saturn 117S sa vektorisanim potiskom, tj. usmerenim mlazom potiska do 14,5 tona. Pored pokretljivosti koja je vitalna kad zagusti zbog neprijateljskog aviona ili već lansirane rakete, Suhoj 35 – po NATO standardizaciji označen kao „Flanker-E“ – može se podičiti veoma zavidnim tehničko-taktičkim karakteristikama: dolet bez dodatnih rezervoara ili punjenja u vazduhu (3600 km), nosi 8 tona naoružanja ili opreme na čak 12 podvesnih tačaka. Očekivano, u Suhoj je integrisana najmodernija elektronska i optoelektronska oprema kojom Rusija danas raspolaže, primerice radar – za koji se očekuje da će uskoro biti zamanjen još naprednijim – može da prati do 30 ciljeva u vazduhu i gađa istovremeno do osam. Ono što zapadni stručnjaci ocenjuju jeste da je možda najveća vrednost Su-35, već vrhunski ocenjenog, mogućnost „sazrevanja“ avionskih sistema koji će svoju punu primenu naći na ruskom višenamenskom avionu nove generacije Suhoj T50 PAK-FA (Сухой ПАК ФА, Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации) sa stelt karakteristikama, odnosno osobinama smanjene radarske i infracrvene vidljivosti.

Ukratko, na stranu što grmi i vrti se po nebu kao čigra, uz neizbežno „povlačenje ručne“, odnosno prividno mirovanje na trenutak, Su-35 je veliki, ozbiljan borbeni avion kakav i priliči velikoj i ozbiljnoj državi poput Rusije. I ne samo Rusije: Mihail Pogosjan, čovek broj jedan nekad Suhoja, a sada“OAK/UAC (Oбъединенная авиастроительная корпорация / United Aircraft Corporation), kako se zove integrisana ruska industrija aviona ujedinjena pod istu kapu, ocenjuje da postoji tržište za oko 200 novih Suhoja, pola u Rusiji koja je već naručila 48 aviona, a druga polovina među državama koje već voze Su-27 ili Su-30 ili su tradicionalni kupci ruske tehnike poput Kine, Indonezije, Ukrajine ili Uzbekistana. OAK će ove godine isporučiti 70 vojnih i 40 civilnih aviona.

Pogosjan je optimističan po pitanju budućnosti: 2015. očekuje 7,5 milijardi dolara i 200 prodatih aviona, a 2020. duplo više. Njegov kolega iz konzorcijuma Eurofajter, novopostavljeni glavni izvršni direkort Alberto Giterez, procenjuje da će u narednoj dekadi tržištu biti potrebno oko hiljadu višenamenskih borbenih aviona, uz očekivanje da će četvrtinu prodati upravo evropski konzorcijum. U Eurofajteru se nadaju da će njihov proizvod izabrati Malezija, Južna Koreja (čija se odluka za narudžbinu 60 aviona očekuje do kraja jula), zatim Ujedinjeni Arapski Emirati gde se već vode kampanje, a možda i Bugarska, Kuvajt ili Katar, kao i da će Saudijska Arabija naručiti još neki Eurofajter Tajfun više od dosadašnja 72.

RAT CIVILA: Dok su se proizvođači borbenih aviona, sistema za PVO, najmodernije opreme i koječega napravljenog sa krajnjim ciljem da uništi onog drugog nadmetali da impresioniraju potencijalne kupce – uključujući i tročlanu delegaciju srpskog ministarstva odbrane – dva najveća proizvođača komercijalnih aviona na svetu Erbas i Boing su samo za prva četiri dana sajma sklopili ugovore sa kupcima u vrednosti većoj od 135 milijardi američkih dolara, dva i po puta više nego prošle godine u Farnborou, na britanskom sajmu avijacije koji se održava naizmenično sa pariskim. Ove vrtoglave sume, smatraju analitičari, rezultat su kako potrebe aviokompanija da zamene prethodnu generaciju velikih, manje ekonomičnih aviona za duge letove modernijim, po pravilu većim i skupljim (Boing 787, 747-800; Erbas 350, 380), tako i procene o sveukupnom oporavku svetske ekonomije. Ekonomisti ipak skreću pažnju da je naručivanje velikih aviona upravo u ovom trenutku dostiglo maksimum, jer se sada poručeni avioni čekaju četiri do pet godina.

S druge strane, naglo povećanje broja aviona u saobraćaju dovelo bi do smanjenja cena avio-karata što – blago rečeno – nije u interesu kompanija. Boing i Erbas su tržišni kolač podelili u Parizu na manje-više ravne časti: preko okeana su „otišla“ 442 aviona nominalne cene 66 milijardi dolara, a u Evropi je „ostalo“ 466 aviona vrednih 69 milijardi. Većina porudžbina, ako se gleda po broju aviona, podneta je za znatno poboljšanje varijante proverenih Erbasa A320 i Boinga 737. U odnosu na avione koji su danas u upotrebi, A320neo i Boing 737 Max su ekonomičniji i tiši a posebna pažnja je posvećena onome što se u slobodnom prevodu može nazvati „ugođaj putnika“ (passenger experience) – što uključuje sve, od ergonomije i materijala na presvlakama sedišta, preko boje osvetljenja do sada već nezaobilaznih paketa za povezivanje sa internetom.

U petak, jedan od tri dana kada je salon bio otvoren za javnost, pred publikom u kojoj je bio i francuski predsednik Fransoa Oland – koji je na Burže došao vojnim transporterom Erbas A400M – proleteo je i najnoviji Erbasov putnički avion, A350, direktan konkurent Boingovom 787 drimlajneru. Značaj željno očekivanog pojavljivanja novog evropskog vazduhoplovnog čeda pred domaćom publikom (jer Francuzi ipak Erbas smatraju malo više svojim od ostalih u konzorcijumu) još je veći ako se uzme u obzir da je avion svoj prvi let napravio samo nedelju dana ranije i da je prelet iznad piste 21 aerodroma Burže u stvari uklopljen u letna ispitivanja prototipa. Posle pola godine bez narudžbi za svoj dvospratni megaavion A380, evropski proizvođač sklopio je ugovor o isporuci 20 aviona irskoj kompaniji za finansijski lizing Dorik liz (Doric Lease) čime se broj narudžbina popeo na 288.

Jubilarni pariski salon avijacije je za naredne događaje ove vrste – a to su sajmovi u Farnborou i u poslednje vreme sve ozbiljniji u Dubaiju – postavio merila vrednosti veoma visoko, kako po prikazanom programu tako i po iznosima poslovnih ugovora. Ono što je dogovoreno iza službenih kamera i fotoaparata pokazaće vreme koje dolazi, a konstruktorima i proizvođačima ostaje da za neke naredne sajmove naprave i prikažu još veće, brže, ekonomičnije, komfornije, preciznije, nevidljivije i ubojitije leteće mašine.