Srbija mora da bude država bez korupcije i mafije

Iako trenutno živi i radi u Slovačkoj, Sara Valentik, politikološkinja iz Bačkog Petrovca je prihvatila poziv da bude na Studentskoj listi nakon što je prethodnih godina učestvovala i u studentskim protestima i u protestima poljoprivrednika. Sara Valentik dolazi iz porodice koja se generacijama bavi poljoprivredom i za sebe kaže da je poljoprivrednica, a da joj je politikologija postala profesionalni put. Ta dva iskustva prepliću se i u njenom političkom angažmanu. Za “Vreme” Sara Valentik govori o tome zbog čega je prihvatila kandidaturu, kako kao politikološkinja vidi model liste bez klasičnog lidera, ali i o odnosu države prema poljoprivrednicima, položaju malih proizvođača, ženama na selu i usklađivanju sa poljoprivrednom politikom Evropske unije.

VREME: Zašto ste prihvatili da budete kandidat na Studentskoj listi? Šta možete da uradite kao narodna poslanica što niste mogli kao aktivistkinja?

SARA VALENTIK: Kandidaturu sam prihvatila zato što sam još pre dve godine, kada su studenti digli Srbiju na noge, znala da je moje mesto uz njih. Kada sam dobila ponudu da budem kandidatkinja na njihovoj listi, prihvatila sam je bez razmišljanja. Kao aktivistkinja sam mogla da ukazujem na probleme, a kao poslanica mogu aktivno da učestvujem u procesu rešavanja problema – da budem u prostoriji u kojoj se nude konkretna rešenja, daju predlozi i zajedno radi na promenama.

Studirali ste u Slovačkoj, nakon studija vratili ste se u Srbiju, a potom ponovo, pre nekoliko meseci, otišli u Slovačku gde sada živite i radite. Ako budete izabrani za narodnu poslanicu, da li to znači da se vraćate u Srbiju da biste obavljali mandat?

Još dok sam studirala, uvek sam znala da ću se vratiti u Srbiju. To mi je oduvek bila želja jer je Srbija moj dom. Kada sam se vratila, planirala sam da se zaposlim i ovde živim. Međutim, došlo je do ucenjivanja i uslovljavanja da moram da stupim u vladajuću stranku da bih dobila posao, što nije dolazilo u obzir. Kada mi se ukazala prilika za posao u Slovačkoj, vratila sam se tamo jer od nečega moram da živim. Otišla sam da bih sebi obezbedila egzistenciju. Što se tiče kandidature i mog budućeg posla, ako budem izabrana, prioritet će mi biti mandat, birači i građani Srbije, kao i ispunjavanje tačaka Studentskog plana i programa.

Kada je objavljena Studentska lista, u medijima i na društvenim mrežama najčešće ste predstavljani kao poljoprivrednica, a nešto ređe kao politikološkinja. Kako kao politikološkinja gledate na model Studentske liste bez klasičnog lidera i partijske strukture? Može li Lista da funkcioniše kao pokret i kao parlamentarna politička organizacija?

Videli smo kako funkcioniše, odnosno ne funkcioniše, kada politička stranka ima vođu kojem ljudi moraju da se prilagođavaju. Studentska lista ima veliki broj stručnih ljudi iz različitih oblasti – zdravstva, poljoprivrede, kulture i drugih. Jedan čovek ne može da bude stručan za sve. Zato je, barem po mom mišljenju, ovakav model pokreta ili liste demokratičniji. Imamo mogućnost da zajedno stvaramo rešenja i dajemo predloge, jer je svako od nas stručan u nekoj oblasti. Zajedno možemo da stignemo do našeg cilja.

Kome ćete politički odgovarati kao postanete poslanica – studentima koji su vas kandidovali, biračima ili budućoj poslaničkoj grupi? I šta ako se vaš stav razlikuje od njihovog?

Odgovaram biračima, jer su nam birači ukazali poverenje. Moramo da im uzvratimo tako što ćemo se pridržavati našeg plana i programa i truditi se da ispunimo sve njegove tačke. Zalažemo se za to da svi budemo jednaki – da imamo jednaka prava i da svi budemo jednaki pred zakonom. Dakle, odgovaram biračima. Smatram da poslanik mora da ima pravo na sopstveni stav i da ume da ga argumentuje. Najvažnije je da odluke donosimo u skladu sa mandatom koji smo dobili od građana.

U Studentskom planu piše “Mi znamo kako”. Koliko kandidat za poslanika mora da zna kako će se konkretno sprovesti mere iz programa i da bude spreman da ih objasni biračima?

Kandidati su dobili veoma detaljno razrađen plan i program. To nije samo plan, u njemu se nalaze i konkretna rešenja. Svako od kandidata je imao mogućnost da utiče na ta rešenja i da ponudi predloge. Svako od nas je stručan u određenoj oblasti, ali smo se informisali i o drugim oblastima. Zajedno smo došli do toga, tako da, ako bilo kojeg kandidata pitate za program, trebalo bi da zna da vam odgovori.

foto: v. dorčova valtnerova

Dakle, niste samo dobili gotov plan u ruke, već ste učestvovali u njegovom nastanku?

Studenti imaju poslednju reč, ali smo mi davali predloge. Pri izradi plana i programa konsultovali smo stručna lica iz različitih oblasti, jer oni najbolje poznaju probleme i mogu da ponude konkretna rešenja. O svemu se potom razgovaralo i glasalo na plenumima, tako da je program rezultat zajedničkog rada i odlučivanja.

U programu obećavate snažne grantove i subvencije poljoprivrednicima. Bili ste poljoprivrednica i učestvovali ste i u protestima poljoprivrednika. Da li je problem srpske poljoprivrede zaista samo nedostatak subvencija ili i način na koji je čitav sistem postavljen?

Prvo, poljoprivrednica sam u sadašnjem vremenu. Bila sam poljoprivrednica i uvek ću biti. To je tradicija u našoj porodici – moj tata je poljoprivrednik, bili su i deda i pradeda. Ne mogu da kažem da sam stalno na njivi, ali kada odem tamo, osećam povezanost sa svojom porodicom i osećam neki mir. Za mene je to nešto čime ću sigurno nastaviti da se bavim koliko god budem mogla. Naravno, ako budem izabrana, prioritet će mi biti mandat i naš plan i program.

Problem srpske poljoprivrede je način na koji je sistem postavljen. Poljoprivrednici ne traže samo subvencije, već fer sistem koji je jednak za sve, jer subvencije ne dobijaju svi. Pored subvencija potrebna je modernizacija poljoprivrede, što se nalazi i u Studentskom planu, kao i podrška malim i mladim poljoprivrednicima. Imamo konkretna rešenja koja bi trebalo da pomognu obnovi sela i mladima da ostanu na selu i razvijaju poljoprivredu. Potrebno je i razbijanje monopola i uvozničkog lobija. To bi trebalo da znači više izvoza poljoprivrednih proizvoda, a manje uvoza. Time bi i cene poljoprivrednih proizvoda u prodavnicama mogle da budu niže, što je važno za sve građane, a ne samo za poljoprivrednike.

Spominjete ukidanje monopola uvozničkog lobija. Ko konkretno čini taj lobi, kako on funkcioniše i kojim merama biste taj monopol razbili?

U okviru Studentskog plana i programa imamo dugoročnu strategiju za poljoprivredu koja uzima u obzir nove tehnologije, klimatske promene i stanje na tržištu. Strategija predviđa jaču regulaciju, razbijanje monopola i zaštitu manjih proizvođača. Kada govorimo o uvozničkom lobiju, ne mislimo na jednu formalnu organizaciju, već na krug velikih uvoznika i trgovaca koji imaju veliki uticaj na tržište i profitiraju od zavisnosti od uvoza. Problem rešavamo jačanjem konkurencije – razbijanjem monopola i kartela, omogućavanjem većem broju proizvođača i trgovaca da učestvuju na tržištu i stvaranjem uslova za jaču domaću proizvodnju. Cilj je da imamo više konkurencije, niže cene i manju zavisnost od uvoza.

Poznajete sistem Evropske unije. Koliko su obećanja Studentskog plana prema poljoprivredi kompatibilna sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU i pravilima jedinstvenog tržišta? Da li ste prilikom pripreme strategije razmišljali o usklađivanju sa evropskim politikama?

Da, razmišljali smo i o tome. Reč je, dakle, o dugoročnoj strategiji i mere bi se približavale merama Evropske unije. Vidimo da je poljoprivreda u državama Evropske unije na višem nivou, ali je i dijalog poljoprivrednika sa ministarstvima i vladama bolji. Naša strategija se u značajnoj meri približava evropskoj poljoprivrednoj politici. Pre svega se zalažemo za jednakost i fer sistem. Ne govorimo samo o subvencijama, već i o grantovima, podršci poljoprivrednicima, kao i pitanjima uvoza i izvoza.

Ako Srbija želi da ide dalje ka Evropskoj uniji, domaća poljoprivreda moraće da se prilagođava evropskim pravilima i konkurenciji. Ko će taj proces najteže podneti i kako sprečiti da mala i srednja gazdinstva budu gubitnici tog procesa?

To ćemo sprečiti tako što će zakon važiti jednako za sve i svi će imati iste mogućnosti. Ne verujem da će zbog toga nestajati mala poljoprivredna gazdinstva, ali će doći do nestanka fiktivnih gazdinstava, kojih u Srbiji ima mnogo. Jer Evropskom regulativom mogao bi da se rešava i taj problem. Potrebne su veće kontrole, kao i depolitizacija i departizacija institucija. Studentska lista se zalaže za zapošljavanje stručnih ljudi u institucijama, a oni bi trebalo da uvedu ozbiljne mere kontrole kako bi sva gazdinstva radila po zakonu. Time bi se malim i srednjim gazdinstvima omogućilo da uspešno rade svoj posao.

Vi ste žena u poljoprivredi. Žene na selu često rade na gazdinstvima, ali nisu vlasnice zemlje, nositeljke gazdinstva niti raspolažu prihodima. Sa druge strane, ponekad su vlasnice gazdinstava samo “na papiru”. Šta biste konkretno menjali kako bi žene u poljoprivredi imale veću ekonomsku i socijalnu sigurnost?

Jednakost koja se nalazi u Studentskom planu i programu važi i ovde. Mi ne podržavamo rodne stereotipe: ako muškarac može da vozi traktor, može i žena, ako muškarac može da ore njivu, može i žena. Za nas će svi biti jednaki i imati jednake prilike i mogućnosti, pa će samim tim i žene imati ista prava kao muškarci. To povezujem i sa depolitizacijom i departizacijom institucija. Potrebne su reforme penzionog i socijalnog sistema. Predložene reforme penzionog sistema imaju za cilj da unaprede socijalnu sigurnost svih poljoprivrednika i obezbede pravednije uslove za ostvarivanje prava na penziju. Ove mere će podjednako obuhvatiti i žene i muškarce u poljoprivredi, uz poštovanje principa jednakosti i ravnopravnosti.

foto: v. dorčova valtnerova

Poljoprivrednici godinama protestuju, pregovaraju sa državom i vraćaju se na ulice sa sličnim zahtevima. Kao politikološkinja koja taj sistem poznaje iznutra, gde vidite osnovni problem – u novcu ili u načinu na koji se agrarnom politikom upravlja?

Problem vidim pre svega u načinu na koji se agrarnom politikom upravlja. Jedan od najvećih problema je nedostatak stvarnog dijaloga između poljoprivrednika i Ministarstva poljoprivrede. Prostor za razgovor dobijaju samo pojedini poljoprivrednici i udruženja, dok drugi ostaju po strani. U poslednje dve ili tri godine mnogi poljoprivrednici su praktično odustali od dijaloga sa Vladom, jer njihovi predlozi i problemi često nisu nailazili na odgovor. A oni, zapravo, traže neki minimum kakav postoji i u drugim evropskim državama. Kada dođe do suše ili drugih nepogoda, potrebna je podrška države. Poljoprivrednik nema godišnji odmor, sam plaća zdravstveno i socijalno osiguranje i nema garanciju da će na kraju godine imati prihod. Ne govorimo, dakle, samo o subvencijama. Tu je i zahtev za dizelom bez akcize, ali i za tim da se odobrena pomoć isplaćuje na vreme. Poljoprivrednik prvo mora da uloži svoj novac, a onda se dešava da dve ili tri godine čeka da mu država vrati deo sredstava. To je bio i jedan od razloga zbog kojih sam prednost dala politikologiji. Mladim ljudima je veoma teško da započnu da se bave poljoprivredom jer ona ne pruža sigurnost, a finansijski je veoma zahtevna. Najveći problem vidim u tome što država često ne čuje poljoprivrednike ni onda kada oni sami ponude konkretna rešenja.

Na neki način ste sada ponovo udaljeniji od svakodnevnog rada u poljoprivredi. Kada biste danas ponovo birali – poljoprivreda ili politikologija? Zašto?

Danas bih izabrala politikologiju pre svega zato što su mi sada prioritet kandidatura, predstojeći izbori i, ako budem izabrana, poslanički mandat. Važno mi je da pokušamo da promenimo stvari u Srbiji i stvorimo uslove da ljudi koji žele da se bave poljoprivredom mogu od toga pristojno da žive. Poljoprivredu, međutim, nisam napustila. Kada imam vremena, idem na njivu i pomažem tati – sejemo, špartamo, radimo ono što treba. Kada špartam, na primer, ne razmišljam ni o čemu. To mi je odmor za dušu i tada se nekako osećam kao svoja. Zato ću se poljoprivredom baviti koliko god budem mogla, ali ako dobijem mandat, on će mi biti prioritet. Kada sam prihvatila kandidaturu, prihvatila sam i odgovornost prema građanima koji nam ukažu poverenje.

Šta bi moralo da se promeni da mlada, obrazovana žena u Srbiji danas kaže: “Ostajem na selu i živim od poljoprivrede”?

Da bi mlada, obrazovana žena ostala na selu, poljoprivreda bi morala da bude cenjen i siguran posao. Potrebni su bolji uslovi života, savremena tehnologija, podrška države i mogućnost dobre zarade. Tada selo ne bi bilo mesto iz kojeg se odlazi, već mesto u kojem se gradi budućnost.

Ako Studentska lista dođe u poziciju da odlučuje, a posle nekoliko godina se agrarna politika i dalje bude vodila od protesta do protesta, da li biste to smatrali neuspehom svog angažmana ili Studentskog pokreta?

To je hipotetički scenario i ne verujem da će se dogoditi. Ono što smo obećali trudićemo se da ispunimo, uključujući sve tačke Studentskog plana i programa. Imamo stručne ljude i u poljoprivredi i u drugim oblastima, i verujem da postoji dovoljno znanja i volje da se stvari menjaju. Složili smo se oko plana i programa, podrške studentima i oko toga da Srbija mora da bude država bez korupcije i mafije, u kojoj su svi jednaki pred zakonom. Zato verujem da ćemo moći da se dogovorimo i oko agrarne politike i da ona ne mora da se vodi od protesta do protesta.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!