Kobasicijada u Belom Blatu
Pojačaj, pojačaj i vino i žene
Svuda je bilo redno, a najredovnije u ćošku šatre, gde su sa šipki visili slanina i kobasice, crne šubare su složno poskakivale i sve iznova počinjale, "Neće zora da svanjava"...
Intervju – Simon Ilze, direktor HBS
Kako ukinuti ugalj
"Izveštaj nemačke Komisije za ugalj mogao bi da bude putokaz za zemlje koje žele da napuste ovaj prljavi način dobijanja električne energije. Naravno, prvo je potrebno da se takva odluka donese na državnom nivou, za šta u Srbiji još ne postoji interesovanje"
Zemlja ljudi – Zanzibar
Na plažama zaboravljenog genocida
Većina turista koja posećuje Zanzibar gotovo ništa ne zna o jezivom genocidu koji se na ovim egzotičnim plažama dogodio u januaru 1964. Da te godine Bomi Bulsara sa svojom porodicom nije uspeo da pobegne u Englesku, svet bi verovatno ostao bez Fredija Merkjurija
Intervju – Nebojša Đurđević, direktor Inicijative »Digitalna Srbija«
Postojeće pozicije su neodržive
"Do sada se u digitalnoj ekonomiji uglavnom govorilo o softverskim firmama koje rade za strane klijente i o dobrim platama programera. Potrebno nam je više kompanija koje ovde stvaraju svoje proizvode primenom tehnologije"
Signali iz svemira
Ples među zvezdama
Naučnici su nabasali na izvor čiji se radio bleskovi ponavljaju u pravilnim razmacima a potiču iz još uvek neidentifikovanog kosmičkog objekta na rastojanju od oko milijardu i po svetlosnih godina
Politička klima – Solarni paneli
Prosumer u Srbiji – nemoguća misija
Da li ste razmišljali da ugradite solarne panele na zgradu u kojoj živite i tako smanjite račun za struju? E, pa – ne može. Ovo je priča o tome kako zbog neadekvatne regulacije i nedostatka dobre volje da se ona izmeni nije moguće da fizička lica učine na korist i sebi i zajednici
Sećanje – Dragoslav Šekularac (1937–2019)
Rođen pre vremena
Dragoslav Šekularac nesumnjivo je bio jedna od pet Zvezdinih zvezda, bio je i planetarna zvezda u vreme odigravanja Svetskog fudbalskog prvenstva u Čileu, ali on je bio nešto više od toga. Modernim jezikom govoreći, on je bio – star
Novak Đoković u 2018.
Povratak kralja
Iako je odavno zauzeo svoje mesto u istoriji, Novak Đoković će sigurno pokušati da obori još koji rekord i da se zadrži što duže na tronu. Gledamo ponovo Novaka koji stiska pesnicu, uzvikuje "idemo" i reži na protivnike. Čoveka koji je ponovo gladan pobeda i željan tenisa
Kratka istorija muzike Havaja i više od toga
Hula bluz – muzika izgubljenog raja
Vulkanska lava možda guta Havaje, ali muzika ne prestaje da svira! Havajska muzika je predstavljala četvrtinu prvih gramofonskih ploča objavljenih početkom dvadesetog veka, direktno je uticala na stvaranje kantrija, a visoko su je cenili i Nemci koji nisu bili nacisti za vreme Drugog svetskog rata. Štaviše, jedan pruski koncert-majstor vojnog orkestra prvi ju je zapisao i potom modernizovao, omogućivši celom svetu da uživa u muzici izgubljenog raja
Nasleđe – Naše gusle
Dijalog i raznolikost
Zemlja ljudi – Đirokaster, Albanija
Degoni para me WU
U nekim delovima rodnog mesta Ismaila Kadarea i Envera Hodže tuga i čemer beskrajne tranzicije mogu da se opipaju u vazduhu. U gradu ima dosta grčkih imena i simbola, stalno pomalo varniči između Albanaca i Grka. Na vrhu brda tvrđava sa sahat-kulom u kojoj se nalaze grobovi važnih ličnosti Bektaša, a nedaleko od Đirokastera nekadašnja "evropska Meka marihuane" Lazarat
Istraživanje – Internet generacija
Junaci i žrtve pametnog telefona
Pametni telefoni radikalno su izmenili svaki aspekt života "digitalnih urođenika" – tinejdžera internet generacije. Oni ih povezuju sa svetom, pružaju im veće mogućnosti, ali ih možda čine i usamljenim, nesrećnim i depresivnim, dovode upravo u stanje za koje lek traže u pametnom telefonu
Bjork – 25 godina od albuma »Debut«
Silovito srećna
Prvi solo album Bjork bio je remek-delo miksovanja emotivne istinitosti i kreativne primene tehnologije, najavljujući dolazak jedne od najznačajnijih umetnica savremene pop muzike
Politička klima – Čista energija građanima
Hrvatske perspektive energije zajednice
Razvoj obnovljive energije u Hrvatskoj i u zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi da predvode građani i lokalne zadruge obnovljive energije, umesto velikih (često stranih) investitora i kompanija. Na ovaj način koristi od lokalnih potencijala ostaju u rukama lokalne zajednice. Većina današnjih članova zadruga u Evropi su motivisani građani posvećeni stvaranju promene u svojim lokalnim zajednicama
Politička klima – Ugalj
Nenaplaćeni zdravstveni računi
Kakve efekte po zdravlje stanovnika imaju termoelektrane na ugalj i zbog čega je potreban prestanak upotrebe uglja
Intervju – Momir Đekić, TeleGroup
Kako pobediti u digitalnoj revoluciji
"Živimo u vremenu u kom gotovo sve kompanije moraju da pronađu način da odgovore na digitalnu revoluciju. Izazovi nisu samo konkurentske kompanije, već oni dolaze i sa drugih strana"
Kultura sećanja – »Pisati se mogu samo privatne vesti«
Senke utisaka, strahova i nadanja
U holu ispred Centralne čitaonice Narodne biblioteke Srbije, 23. novembra 2018. godine, u 12 časova, biće otvorena izložba "Pisati se mogu samo privatne vesti": privatna korespondencija tokom Prvog svetskog rata autora Nemanje Kalezića i Jasmine Tomašević
Svedoci vremena i njihova publika
Strah od sećanja
Koliko puta sam pomislio da neću više da pišem i pričam o logorima, da mi je dosta uloge "svedoka vremena". A onda prespavam i kao neko matoro cirkusko kljuse kada čuje fanfare i bubnjeve, otkasam u arenu. Za mene je poseban izazov mlada publika koja je često vidno nezainteresovana, najčešće učtiva, a ponekad zaista zainteresovana i radoznala
Hans-Johen Šajdler, svedok vremena
Ako ćutiš, već si pobeđen
"Dobro sam poznavao Brehta četiri godine, dok sam još bio student, bio sam član ansambla u Istočnom Berlinu i glumio sam u njegovom komadu Život Galilea Galileja", kaže za "Vreme" Hans-Johen Šajdler. "Obišli smo celu Evropu. Bio je veliki učitelj, strog. Imam snimak u telefonu, kako mi se obraća, hoćete da čujete?" Slušam Bertolda Brehta koji daje savete o glumi, nisam zamišljala da tako zvuči. "Moja uloga je bila uloga Galilejevog sina. Kada smo pravili one letke, a i mnogo puta kasnije u životu, setio sam se jedne rečenice odatle – ko ne zna istinu, on je samo glup, ali ko je zna i laže, taj je zločinac"
Politička klima – Ugalj
Energetska unija za razvod od uglja
Kada je Evropska komisija predložila EU Strategiju o Energetskoj uniji 2015. godine, postavljena je vizija za preoblikovanje energetskog sistema Evropske unije i udaljavanje od ekonomije zasnovane na fosilnim gorivima. Tri godine kasnije – analiziramo šta je Energetska unija donela u EU i jugoistočnu Evropu (JIE)
Zaštita životne sredine pravnim sredstvima – Ekološke tužbe
Sukob ljudskih prava i ekonomskih interesa
Zakonom o obligacionim odnosima iz 1978. godine predviđena je mogućnost podnošenja specifične vrste tužbe koju može podneti jedno ili više lica u situacijama kada opasnost preti jednom ili većem broju lica. U pravnoj literaturi, ova tužba poznatija je kao "ekološka tužba". Iako mogućnost podnošenja ekološke tužbe postoji već 40 godina, dosadašnja sudska praksa ne beleži nijedan ovakav slučaj
Politička klima – Male hidroelektrane
Šteta za sve, osim za investitore
Prema podacima CINS-a, u periodu od 2013. do 2017. najveće prihode od države po osnovu rada malih hidroelektrana imao je EPS (17,6 miliona evra), dok su na drugom mestu kompanije u vlasništvu ili preko poslovnih partnera povezane sa Nikolom Petrovićem, nekadašnjim direktorom Elektromreža Srbije i kumom predsednika Aleksandra Vučića – sa prihodom nešto većim od 10 miliona evra
Jubilej
Putovati s Crnjanskim
Ovog petka navršilo se 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Mesec-dva pre smrti, veliki pisac predao je rukopise i štampane tekstove za Knjigu o Mikelanđelu glavnom uredniku tadašnje izdavačke kuće "Nolit" Milošu Stamboliću, a on ih je poverio na priređivanje Nikoli Bertolinu. "Knjigu sam spajao od delova tekstova koje mi je ostavio Crnjanski, a ostavio je haos – stranice sa istom paginacijom, više varijanti jednog te istog teksta, sve to je utrpao u dve kutije za košulje – birao sam pasus odavde, pasus odande i tako komponovao", ispričao je Bertolino u tekstu o beogradskom nadrealizmu objavljenom u "Vremenu" broj 639. Nikola Bertolino se nikad nije sreo s Crnjanskim, pa ipak...
Politička klima – Ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C
Moguće, ali malo verovatno
Ukoliko se globalno zagrevanje ne zaustavi na uvećanju globalne temperature od 1,5°C u odnosu na preindustrijski period, posledice po planetu i živi svet na njoj biće katastrofalne. Da bi se zagrevanje zaustavilo, potrebno je da ljudi u potpunosti promene svoje dosadašnje navike, običaje i način života. A ako to ne urade, i globalna temperatura se uveća za dva ili više stepeni, sva je prilika da će priroda sama da se "pobrine" za promenu dosadašnjeg načina života
