Razglednica
Goldenblat u Palati emirata
Abu Dabi već ima Luvr, a gradi se i Gugenhajm muzej, pa su velike šanse da prestonica UAE postane kulturna meka Bliskog istoka i da se baskijski “Bilbao efekat” dogodi i na obalama Persijskog zaliva
Junaci
Popularnost i kako je steći
Na koji način motivi iz prošlosti postaju deo današnje kulture, čime neke istorijske ličnosti zasluže naklonost bioskopske publike, a neke ne, i slično o stvaralačkom odnosu prema pravim i imaginarnim junacima
Na današnji dan
Pesnik nadrealnih slika
Nezami Ganđavi, koji je o ženi pisao vanvremenski, a o svetlosti kao da je slika, koji je u 12. veku nagovestio nadrealizam i postao večni persijski pesnik
Tradicija
Srpska kruna, svekrvin jezik, đulovi i ostali ćilimi
Milica Živadinović je slikarka, ali je za nastanak monografije Ornamenti Srbije, pirotski ćilim važnije što je praunuka pisca Bore Stankovića
Žene
Selena
Ime joj se pominjalo sporadično, kao autorke knjige priča za decu i u urbanom mitu po kome je čuveni kritičar Milan Bogdanović zbog nje prešao u islam da bi mogao da ima dve supruge, a onda se pre dve godine pojavila – Pređa
Razglednica
Sultan koji je voleo operu
Sultanat Oman, uklješten između UAE, Saudijske Arabije i Jemena na kopnu i Irana sa druge strane mora, izgleda potpuno drugačije od svih zemalja Arabijskog poluostrva, što je velikim delom zasluga Kabusa ibn Said el Saida, kontroverznog ali progresivnog sultana koji je vladao zemljom 50 godina
Razglednica
Jedna druga porodica Frank
Ako ovog proleća putujete u Amsterdam, bukirajte onlajn ulaznice za najveće muzeje nedeljama unapred, jer u suprotnom nećete biti u prilici da ih obiđete. Ipak, ako i ne uspete da vidite Vermerova i Van Gogova dela, u gradu ima još mnogo toga zanimljivog i vrednog da se otkrije
Intervju – Vesna Goldsvorti
Za sve one istočno od linije Šćećin–Trst
“Mene je zanimalo poređenje vrsta slobode koju prividno nude dva društvena modela: sloboda izbora, sloboda kretanja, nasuprot slobodi od straha da ćete spavati ispod mosta, na ulici”
Esej
Ko je važniji: autor ili njegovo delo
Da li i na koji način lični afiniteti, karakterne osobine, poreklo, pa i fizički izgled utiču na to kako percipiramo nečiju umetnost? I kakve veze sa svim pomenutim ima knjiga o botanici iz 17. veka
Razglednica
Vaše je samo da se spakujete
Šta vam se desi kad vas pokradu u Atini, na početku zimskog odmora na koji ste krenuli u sopstvenom aranžmanu a ne preko agencije, pa još nemate ni internet
Povodom izložbe
Zdravstvo u Srbiji ima dobar koren
Svrdlo za vađenje metaka i ostali kurioziteti izložbe u Prirodnjačkom muzeju pričaju o medicini i lečenju u srednjovekovnoj Srbiji koje je, zvuči neverovatno ali je istinito – bilo na nivou naprednog, evropskog
Kulturna baština
Lode digitalnim nomadima
Kotor i Novi Sad, gradovi sa bogatom kulturnom baštinom, muče problemi prisutni i u drugim delovima Zapadnog Balkana: neadekvatna zaštita i loše održavanje nekih od najreprezentativnijih objekata kulturnog nasleđa. O tome je, između ostalog, bilo reči na konferenciji “Vrijeme kreativnosti”, koja je prošlog vikenda održana u Kotoru
Trijumf Đokovića u Melburnu
Glava i srce
Osvojivši još jednu grend slem titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, Novak Đoković je definitivno zacementirao svoj status najboljeg tenisera svih vremena. On je po ko zna koji put dokazao da najbolje igra onda kada su pritisci najveći i da, uprkos izazovima, svojim rezultatima i postupcima odlučno i uporno ostvaruje sopstvenu istorijsku misiju
Više od tenisa
Zašto tako zdušno navijam za Novaka Đokovića?
Mene sport odavno, gotovo čitavog života, uopšte ne zanima. Nemam “svoj” klub, ne zanimaju me ni reprezentativna sportska takmičenja, ni fudbal, ni košarka, ni atletika, zapravo ni tenis. Poslednji put sam za nekoga navijao još kao dete pre Velikog rata – za Ratarski klub Borac. Zašto ja onda i u 95. godini ne propuštam mečeve Novaka Đokovića, strasno navijam i još se i nerviram kada mu ne ide
Intervju: Šamel Pits, igrač i koreograf
Putovanje od jednog sata, jednog minuta i jedne sekunde
“Tri umetnika afričkog porekla stvorili su trojstvo snage, afro-futurizma i snažnog zagrljaja, predlažući da se ideja crne rupe iskoristi za stvaranje misteriozne atmosfere o onome što ona obuhvata i što može da sadrži u sebi”
Strip
Ne ubijam decu, ama baš nikad
Misterija, akcija i iskonski strah mešaju se u priči Džošue Vilijamsona i Majka Hendersona dok se bave suštinskim pitanjem – šta utiče na ljude da postanu serijske ubice
Zaboravljeni
Mir se ponovo uspostavlja
Tajnu konvenciju 1881. kojom je Srbija potvrdila da napušta do tada tradicionalnu prorusku orijentaciju i opredeljuje se za proaustrougarsku, Čedomilj Mijatović je smatrao svojim najvažnijim državnim poslom. Neki su ovaj dokument proglasili izdajom, a neki jedinim rešenjem po Srbiju. Priča o njegovom životu je poučna
Esej
Pogled ka sebi
Autorefleksivna štiva, od memoara i autobiografija do postova na društvenim mrežama, odaju potrebu da se za sobom ostavi trag, ali i potrebu da autor bolje upozna sebe i prepozna moguće pravce daljeg delanja u životu
Povodom knjige
Postajanje Frojdom
Psihoanaliza – “priča o tome zašto i o čemu ljudi nisu mogli da govore” i “izum za one koji nisu mogli da se prilagode” – upravo je imigrantska nauka nastala u svetu u kojem ima sve više doseljenika. Osoba koje se ne uklapaju i čije su želje neuklopive
Razglednica
Traganje za Svetim gralom
Valensija je katastrofalnu poplavu iz 1957. pretvorila u šansu za potpunu transformaciju grada koji je danas, po mnogim anketama, jedno od najlepših mesta za život u Evropi
Priča iz života
Gospođa Ticijana neće doći u jedanaest
U antifašističkom proleterskom kvartu južnog Milana nalazi se pijaca sa pedesetak tezgi, a među njima i tezga Frančeska Dikuonca sa sezonskim voćem, dehidriranim đumbirom bez šećera, grisinima sa lukom ili kimom iz Apulije, keksom od heljde iz Umbrije, i – porukama koje ispisuje na papirnim kesama
Esej
Svet bez prevodilaca ne bi bio isti
Za Mirjanu Marinković kažu da je prevodilac Orhana Pamuka zato što je na srpski jezik prevela osam njegovih knjiga. Osim velikog Pamuka, njen prevodilački opus čine dela više turskih pisaca – Ilbera Ortajlija, Ajfer Tunč, Sabe Altinsaj, Nazima Hikmeta, Nedima Gursela, Birgula Oguza. Šta prethodi prevedenoj knjizi
Novi Sad EPK
Godina mladog tima
Godina u kojoj je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture približava se kraju. Utisci se prikupljaju, što nije lako posle više od 4000 programa koji su bili izuzetni i koji su vidno uticali na sve aspekte grada
Žene
Maestra, kako je to biti dirigent?
Kad ju je srela razredna i čula da studira dirigovanje, pitala ju je: “A zašto, pa ti si bila baš dobro dete?!”, priča Biljana Radovanović Brkanović, jedna od naslednica Darinke Matić Marović
Iz ateljea
Crtež je deo mog života
Dragana Ognjenović je i likovna umetnica, a ne samo poznata modna kreatorka i veoma uspešna poslovna žena. Njene izložbe su hvaljene i zapažene, moguće da crne i bele odeće svedenih linija sa znakom D. O. ne bi ni bilo da nema i njenih slika. Pa ipak, o slikarki Dragani Ognjenović se malo zna
Žene
Uživala je u slikanju
Na stopedesetogodišnjicu rođenja Bete Vukanović Narodni muzej u Beogradu podseća izložbom njenih slika i grafika iz svoje kolekcije Lučonoša jedne epohe. Ovo su detalji iz njenog, čitav vek dugog života
Kulturna baština
Das ist “Jajce”
Austrougarska kasarna “Eugen Savojski” udomljavala je tokom 20. veka mnoge vojske, sa platoa ispred nje izgovorena je čuvena filmska rečenica “Das ist Valter”, da bi u ovom veku bila prepuštena zubu vremena i psima lutalicama
