Dodatno vreme za kvalitet

Pandemija virusa kovid 19 utiče i na program Evropskih prestonica kulture. Zato je Evropska komisija predložila da ovogodišnje prestonice, hrvatska Rijeka i irski Galvej, zadrže svoje titule do 30. aprila iduće godine, da Novi Sad titulu Evropska prestonica kulture umesto naredne, ponese 2022, a rumunski Temišvar i grčka Elefsina tek 2023. godine.

„Otvaranje srca i uma, dobrodošlica različitosti publike i umetnika uvek su bili osnova Evropske prestonice kulture. Tako će i ostati“, naglasio je Margaritis Šinas, potpredsednik Evropske komisije i dodao da je siguran „da će Novi Sad, Temišvar i Elefsina uz dodatno vreme prebroditi trenutne poteškoće u kulturološkom i sektoru turizma, i da će mobilisati značajne investicije, uključujući solidarnost na evropskom nivou“.

Evropski savet je odobrio ovaj predlog, a trebalo bi da u narednih mesec dana Evropski parlament da konačan sud. Kako ovo najavljeno pomeranje, ali i čitava situacija vezana za pandemiju virusa kovid 19, utiče na Temišvar, Rijeku i Novi Sad, odgovor daju predstavnici ovih projekata.

Simona Nojman, direktorka projekta Temišvar – Evropska prestonica kulture kaže da su „pandemija kovid 19 i epidemiološka kriza u Rumuniji i Evropi znatno uticale na pripreme Temišvara za Evropsku prestonicu kulture. Izolacija, mere koje su potom usledile, kao i nepredvidivost samog virusa imali su za posledicu pomeranje godine titule na 2023. godinu, što je, zbog epidemiološke krize, dovelo do ponovnog osmišljavanja programa i planiranja finansija za 2020. godinu, i to nekoliko puta. Finansijski je to rezultiralo u mogućnost implementacije projekata samo u periodu od oktobra do decembra 2020. godine. Uprkos svemu, pa i izolaciji tokom zime i proleća, Temišvar 2021(3) je nastavio sa radom, prebacujući neke od svojih projekata na onlajn platforme. I pored smanjenog budžeta, najveći deo tima je ostao. Nadamo se procesu oporavka u naredne dve godine priprema, kao i u samoj godini titule. Ostaćemo dosledni našoj osnovnoj viziji kulturnog programa, a zajedno sa našim partnerima, kreativnim umetnicima i kulturnim sektorom prilagodićemo se restrikcijama, pogotovo kad su u pitanju veoma posećeni događaji (bilo da se održavaju unutra ili napolju). Razmene i saradnje sa Evropom i dalje predstavljaju izazov, makar dok putovanja u sigurnim uslovima ne postanu moguća. Tokom izolacije, projekat Temišvar 2021(3) angažovao se u podršci profesijama u prvoj liniji odbrane (lekari, medicinske sestre i tehničari, vatrogasci, policija itd.), uključivši se u veliku kampanju prikupljanja sredstava za kovid bolnicu, stvarajući duh zajedništva i solidarnosti među građanima kroz naš slogan ‘Neka blista tvoja svetlost – obasjaj svoj grad“.

Irena Kregor Šegota, direktorka projekta Rijeka 2020, kaže da je „procedura donošenja odluke o produljenju projekta Europske prijestolnice kulture (EPK) u Rijeci i Galwayu još je u tijeku. O prijedlogu Europske komisije da se EPK projekt u ovim gradovima, koji u 2020. dijele EPK titulu, produlji do 30. travnja 2021. mora se očitovati i Europski parlament. Takva bi odluka za Rijeku svakako bila dobrodošla i otvorila bi nam nove mogućnosti za provedbu odgođenih i dodatnih programa. Obzirom da odluka još nije donesena, nije niti definiran program za razdoblje na koje bi se produljio projekt, pa je tako nemoguće govoriti o detaljima i financijama. No, bez obzira potvrdi li Europski parlament odluku o produljenju ili ne, Rijeka od završetka lockdowna provodi svoj EPK program u najvećem mogućem obimu u odnosu na prvotno planirano. Ovog ljeta održan je zaista velik broj događanja, a sličnim tempom nastavljamo i dalje. Naravno, uz provođenje epidemioloških mjera. Također, bez obzira na pandemiju i lockdown, gradnja kvarta kulture u Rijeci u prostoru bivše tvornice i prenamjena broda „Galeb“ u brod muzej nikada nisu zaustavljene iako su zbog pandemije i mjera koje ju prate, nešto usporene. Ti projekti također čine naš EPK program i ukoliko se donese odluka o produljenju, svakako će biti važan element ‘produženog’ programa. Jer u tom prostoru bivše tvornice u središtu grada već je otvoren Muzej moderne i suvremene umjetnosti, uskoro se otvara i Muzej grada Rijeke i to u spektakularnoj baroknoj palači, ali i Dječja kuća, u kojoj će nastajati kultura za djecu i s djecom te gradska knjižnica. Brod Galeb će pak, kao muzej, biti trajno vezan u riječkoj luci. Dakle, inicijativa Europske komisije o produljenju EPK projekta više je nego dobrodošla i nadam se da će biti i odobrena, obzirom na specifičnu situaciju izazvanu pandemijom u kojoj su se našli Rijeka i Galway. A mi ćemo to dodatno vrijeme svakako znati iskoristiti.“

Lazar Jovanov, rukovodilac odeljenja kustosa projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture, priča da su „od dobijanja titule Evropske prestonice kulture značajno vreme i resurse ulagali i ulažemo u podizanje kapaciteta lokalne scene, a taj trend nastavljamo i u novonastaloj situaciji. Potreba da se pokaže solidarnost nikada, čini se, nije bila nužnija. Solidarnost najpre u odnosu na druge prestonice, ali i u odnosu na naše umetnike, radnike u kulturi, našu publiku. Nakon uspešnih i važnih poduhvata sa ustanovama kulture, ova godina bila je predviđena za dodatnu podršku vaninstitucionalnoj umetničkoj sceni Novog Sada (pored svih paralelnih procesa koji se svakako realizuju). Situacija sa korona virusom je samo potvrdila potrebu za novim mehanizmima podrške slobodnim umetnicima. S tim u vezi, otvoreni su Poziv i Konkurs pod nazivom „Umetnici. Sad“, koji je na neki način predstavljao i zaokret u planiranju jer je većina programa doprla do publike mahom posredstvom digitalnih kanala, a umetnici su neplanirano osvojili novi izražajni prostor. U sličnom maniru realizovan je i ovogodišnji Kaleidoskop kulture – programi su prilagođeni novim zahtevima, događaji su organizovani u odnosu na aktuelne mere, a većina programa imala je i svoja onlajn izdanja. U stvari, kad bolje razmislim, jedna od ključnih promena koja se desila u kulturi sa virusom korona i jeste promena paradigme planiranja. Situacija sa kovidom 19 i odlaganje godine titule Evropske prestonice kulture na 2022. godinu (još se čeka zvanična potvrda Evropskog parlamenta) primorala nas je da razmišljamo o alternativnim mogućnostima komunikacije sa publikom, jer će digitalni izraz postati ne samo alternativa, nego i nova normalnost, bar na neko vreme. Uzevši u obzir da je projekat Evropske prestonice kulture jedan od najkompleksnijih i najzahtevnijih, svaka promena utiče ne samo na pojedinačne programe već i na cele klastere programa i na njihove međusobne relacije. Ova pandemija stoga nas je podstakla na dodatno promišljanje o programima koji će se desiti tokom godine titule, tako da smo ih analizirali i redefinisali tako da mogu biti izvedeni sa publikom ili bez nje, samo u fizičkom ili i u fizičkom i u digitalnom obliku.“

Može se reći da je ovo neplanirano odlaganje takođe neplanirana prilika prestonicama da povećaju kvalitet već započetih programa i da eventualno planiraju nove.