Velika otkrića u malim uslovima

Ovogodišnja sezona iskopavanja arheoloških lokaliteta je na izmaku. Iako bi se zbog pandemije kovida 19 očekivalo da je skromnijeg obima nego uobičajeno, prethodnih meseci u Srbiji, ali i u svetu, obelodanjena su otkrića koja zasenjuju ona iz prethodnih, „normalnijih“ godina. Osim zbog kovida, u slučaju naših arheologa ova činjenica je vredna hvale, i zbog uobičajeno nedovoljnih materijalnih uslova za rad.

U Egiptu je, na primer, pronađena monumentalna grobnica, u regiji Bansah, datovana u 26. dinastiju; jedinstven je nalaz prese za vinovu lozu u Libanu na feničkom lokalitetu Tel el Burak; otkrivena je 1400 metara dugačka ceremonijalna platforma Maja u Meksiku, nedaleko od reke San Pedro pokraj Tabaska; iskopana je kuća u Meksiko Sitiju za koju se veruje da je pripadala Hernanu Kortezu, legendarnom konkistadoru i osvajaču carstva Asteka…

U Srbiji, na prvom mestu je svakako monumentalna crkva iz nemanjićkog perioda sa lokaliteta Dvorine kod Aranđelovca, najznačajnije otkriće srednjovekovne arheologije u nas. Tragajući za ostacima kuće poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića, arheolozi su otkrili crkvu koja je po razmerama (27×14 metara) veća od Gračanice, ukrašena je živopisom velikih majstora, i smatra se da je podignuta u vreme cara Dušana. Zanimljivost je što su sve zadužbine Nemanjića veoma dobro dokumentovane i imenovane u istorijskim spisima, dok se ova nigde ne pominje iako je grandiozna i po strukturi i po otkrivenim fragmentima fresaka. U jednom delu crkve nema fresaka, što govori da zadužbina nije dovršena – arheolozi pretpostavljaju da je radove zaustavila Dušanova smrt.

Na planini Rudnik pronađena je građevina iz doba Stefana Dečanskog, ogromna prostorija sa sistemom kanala koji su prolazili kroz zidove. Niz vertikalnih kanala omalterisanih vodonepropusnim malterom uliva se u sabirni horizontalni vod u temelju zida, pa ceo sistem liči na centralno zidno grejanje vodenom parom nalik rimskom hipokaustu, ali se još uvek ne zna pouzdano da li je to bila namena ovih kanala, zato što do sada ništa slično nigde nije viđeno pa ih je nemoguće uporediti sa već postojećim.

Dalje, u Viminacijumu je u jednom grobu devojčice otkriveno „pismo bogu“ na srebrnom listiću starom 1800 godina, i ako su prevodi tačni reč je o jednom od najstarijih pominjanja Hrista; u Smederevu su otkriveni ostaci turske Topovske kule sagrađene 1483. godine; na nekropoli Remezijane kod Bele Palanke pronađena je ranohrišćanska grobnica iz 4. veka tipa mensa, kakva do sada nije iskopana u Srbiji; arheolozi Zavičajnog muzeja Župe su kod Aleksandrovca otkrili sedam hiljada godina stare fragmente boginje.

Prilikom posete lokaliteta Dvorine, Vladan Vukosavljević, ministar kulture u tehničkoj vladi, rekao je da će Ministarstvo maksimalno podržati dalji istraživački rad, i istakao da „mi imamo mnogo čime da se podičimo kao država. Veliko je kulturno nasleđe u Srbiji.“ U praksi, pomenuta podrška je nekoliko miliona dinara po lokalitetu.

Poslednjih dana maja Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je rezultate konkursa za podršku projektima iz oblasti arheološkog nasleđa. Od 71 koliko ih je konkurisalo, podržana su 42 arheološka projekta. Među njima je čak 13 predloga Arheološkog instituta u Beogradu od kojih su najveći iznosi, po milion dinara, izdvojeni za srpsko-francusko-nemačko istraživanje Caričinog grada i arheološku radionicu pri projektu Drenovac – neolitski megapolis. Pedeset hiljada manje dobio je „Limes u Srbiji – Uneskova svetska kulturna baština: Istraživanje utvrđenja Miroč – Gerulata“. Najveći iznos je dobilo istraživanje Varoš kapije u Smederevu, 2.800.000 dinara, što je svakako pomoglo da se pronađu pomenuti ostaci Topovske kule. Lokalitet Dvorine kod Aranđelovca, gde su arheolozi pronašli pomenutu nemanjićku crkvu, finansiran je sa 1.500.000 dinara, dok su istraživanja na planini Rudnik dobila milion dinara. Poređenja radi, na konkursu istog Ministarstva u oblasti nepokretnog kulturnog nasleđa, za rekonstrukciju ogradnog zida manastira Žiča dodeljeno je 11.250.000 dinara, dok je za rekonstrukciju i promenu namene Bibićeve kuće u Melencima kod Zrenjanina izdvojeno 12.000.000 dinara. Daleko od toga da im je trebalo dati manje novca, ovo je samo ilustracija različitih aršina. Ako na to dodamo podatak da je iz segmenta zaštite bibliotečkog nasleđa, za istraživanje srpskih srednjovekovnih rukopisa u inostranstvu, patrijaršijskoj biblioteci pripao milion i po dinara, dok je gotovo dva miliona dobio Muzej SPC za projekat „Publikovanje drugog toma opisa i prve sveske paleografskog albuma 333 rukopis od 13. do 18. veka iz ostavštine Radoslava Grujića“, postaje jasno u kom cenovnom rangu se kreće srpska arheologija.

Eksces, primer dobre prakse, zabeležen je početkom septembra: inicijativom premijerke Ane Brnabić i nacionalne platforme „Srbija stvara“, Vlada Srbije je na predlog Ministarstva kulture i informisanja donela odluku da u arheološko nalazište „Vinča – Belo brdo“ uloži oko tri miliona evra za period od tri godine, a Američka ambasada kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine obezbedila je 475.000 evra za ovaj lokalitet. Kako su zabeležili mediji, prilikom posete lokalitetu ambasador SAD Entoni Godfri nije krio da je zadivljen što stoji baš na mestu na kome se nalazio jedan od prvih gradova na svetu, i to 3000 godina stariji od piramida u Gizi. Tokom protekle dve decenije, putem Ambasadorovog fonda za zaštitu kulturne baštine, Srbiji je donirano više od milion dolara.