Razglednica
Živela gibanica!
Fabrički muzej u ostacima nekadašnje “Goše” i izložba u Narodnom muzeju Smederevske Palanke svedoče o vremenima kada je naša veza sa Evropom bila ako ne bliža, a ono svakako iskrenija nego danas
Sport: Tenis
Čudna sezona
Imajući u vidu sva turbulentna dešavanja, od kovid krize do zabrane učešća ruskim i beloruskim teniserkama i teniserima na Vimbldonu zbog rata u Ukrajini, deluje kao da beli sport ove sezone nema dovoljno sportske draži. Tenis gubi na atraktivnosti i zato što se još uvek nisu pojavili dostojni naslednici “velike trojke”, a postojeći igrači nemaju ni dovoljno harizme niti rezultatskog kontinuiteta da mogu da privuku nove milione fanova koji će ih bodriti i pratiti širom sveta
Pogled iz plesne lože
Pitanja jednog baleta
Tri izvođenja Žizele, baletski maraton u Narodnom pozorištu, dala su našoj kulturnoj sceni poduhvat kakav nije imala, potvrdu potencijala beogradskog Baleta, ali i utisak da su igračima hitno potrebni iskusni baletski pedagozi sa zapadne međunarodne baletske scene. Ne više sa istoka
Novi Sad – EPK
Mir nije podrazumevajuća zadatost
“Ostvareno je i više nego što se bilo ko nadao. Prostorno, nikada u Srbiji nije toliko obnovljeno ili izgrađeno kvartova i objekata posvećenih kulturi, pritom, u tako kratkom vremenskom roku. Programski, najveća evropska i svetska umetnička imena i organizacije postali su svakodnevica našeg grada”
Na današnji dan
Pobuna u Istočnoj Nemačkoj: Plebejci probaju ustanak
Na današnji dan, 17. juna 1953, u Berlinu je razbijen prvi pokušaj jedne zemlje pod kontrolom Sovjetskog Saveza da se oslobodi staljinističkog režima. Jedan od podstreka je svakako bio i što je Staljin umro četrdeset dana ranije. SSSR je tada izveo tenkove na narod. Preko mnogo istorisjkih stepenika ovi događaji su doveli do invazije Rusije na Ukrajinu
Zaboravljeni
Ni ružičasto, ni sumorno
Prema Feliksu Kanicu, Srbija druge polovine 19. veka pokušavala je da uhvati korak sa novim evropskim tokovima i idejama, sve se više okretala velikim zapadnim uzorima nastojeći da ih prilagodi svojoj sredini. Kanic, Evropljanin, radovao se tome
Povodom knjige
Za život u eri nove pismenosti
Nastavnici preporučuju đacima čitanje kako bi naučili da se pismeno izražavaju. To nije dobar savet. Funkcionalno pisanje uči se pisanjem
Razglednica
Lisabon, Kaškaiš i pre svega – Portugalci
Paelja i crno vino za dobrodošlicu, najveća hladovina u Evropi, besplatna uspinjača, pogled iz voza na Estoril u kojem je nastao mit o Džejmsu Bondu i Usta pakla poznata po nedavnom samoubistvu Olivera Antića... i Google News lekcija tradicionalnim izdavačima...
Intervju: Paolo Konjeti, pisac
Kad čovečanstvo izumre, Zemlja će slaviti
“Jun je moj omiljeni mesec, tada proleće eksplodira na 2000 metara. Potoci bujaju, livade su u cvatu. Uzgajivači stoke pristižu iz doline i ostaju na planinskim pašnjacima do septembra. Miriše na mladu travu, na vodu, na štalu”
Iz ateljea
Otaš, kuda se motaš
“Stručnjaci u SANU su dizali glas još dok je projekat Beograda na vodi bio samo maketa, pa to niko nije hteo da čuje i makar zastane. Sada je potrebno upotrebiti neka druga sredstva, inače ćemo dobiti i most sa kafićima na livadi, a realizovaće se i jednom već zaustavljena gondola”, kaže akademik Dušan Otašević, slikar
Razglednica
Naš čovek iz Sent Denija
Kakva je sudbina dve kuće u Parizu koje je svojevremeno kupio knez Pavle, gde je završio El Grekov Laokon, koji jezik govore tapkaroši na mostu preko Sene i kako je na ženu uličnog prodavca novina bukvalno pao voz
Razglednica
Kafa kod Gustava Klimta
Detalji iz Beča: Marija Terezija je dobila najveći sarkofag a Sisi najviše cveća, epidemiološka maska koju je kreirala Klimtova unuka, egzotične životinje iz ekspedicija Habzburga
Povodom izložbe
Haiku u kome je ceo život
Kako je haljina, istina od skupocenog satenskog žoržeta, postala umetnost. Ili: Marija Dragojlović je opet svakodnevno i lično pretvorila u uzvišeno i opšte
Dep protiv Herd: Čekajući presudu
Ceo svet je porota
Kada ostavimo po strani sve bizarne i nepotrebne detalje koje smo videli tokom gotovo mesec dana ovog “rijaliti suđenja”, neophodno je razmotriti zašto je ono istorijsko i šta nam govori o trenutku u kom živimo
Lični stav
Ko su i čiji su jevrejski pisci
Zamislimo da je kod nas bilo zabranjeno da pisci jevrejskog porekla pevaju na srpskom jeziku. Za Srpkinju Desanku Maksimović Srbija je bila “velika tajna”, ali za Oskara Daviča “pesma među narodima” i “buna među narodima”. Ja mislim da niko nije tako opevao i uveličao našu zemlju kao on u pesmi Srbija
Intervju: Majk Keri, strip-scenarista
Volim noar-obrazac
“Nisam ja nikakav vizionar, pa čak ni naročito pronicljiv komentator savremenih dešavanja. Ja samo puštam da moje opsesije prodru u moje priče, a svet se katkad iskrene tako da neka moja priča deluje proročki”
Televizija i deca
Kakva je veza između žirafe i broja dvanaest
Kviz čijim takmičarima za pobedu nije potrebno znanje i informisanost već misaone veštine, završen je u Dečjoj redakciji za decu RTS-a. Cilj je da takmičar misli, a ne da reprodukuje znanje. Zadaci su igre koje može da igra svako iako nisu lake
Portret savremenika: Luka Dončić
Sa osmehom do zvezda
Pre nego što je sa 19 godina otišao u NBA ligu, Luka Dončić je osvojio sve što se u evropskoj košarci može osvojiti – bio je klupski prvak Španije i Evrope sa Realom iz Madrida i prvak Evrope sa reprezentacijom Slovenije. U tinejdžerskom dobu postao je najbolji igrač Kontinenta. Od Dražena Petrovića, Evropa nije imala tako dobrog igrača u tim godinama. Stručnjaci su predviđali da neće u NBA ligi moći tako lako da se nosi sa najboljim igračima. Ispostavilo se da je i tamo postao jedan od najboljih igrača na poziciji beka i plejmejkera. I to je sve uradio sa dečačkom željom za nadmetanjem i stalnim osmehom na licu, a sve to sa strane izgleda još lakše nego u Evropi
Jubilej
Arhitekta nad Beogradom
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Suđenje “Dep protiv Herd”
Prljav veš i mučni detalji
Suđenje po tužbi glumca Džonija Depa protiv bivše supruge Amber Herd na pauzi je do 16. maja. Pauza je usledila baš kad je Herd završila davanje iskaza, a nastaviće se unakrsnim ispitivanjem Depovih advokata
Povodom knjige
Nepredvidivi profesor Petrić
Radijski intervju koji je nastajao gotovo desetak godina, a koji je već na samom početku spontano pretvoren u eksperiment, postao je knjiga Do sledećeg ultimatuma
Video-igre
Jedina stvar koja život čini podnošljivim
Pre pola veka nastao je Pong, prva video-igra na svetu. One su danas svakodnevica, pa je razumevanje samih igara, kao i odnosa proizvođača i igrača prema njima, neophodno za razumevanje savremenog života i globalne kulture
Razglednica
Staljin, zvonar jermenskog manastira
Od kraja aprila Venecija je puna više ili manje ekscentričnih umetnika iz celog sveta koji obilaze paviljone 59. Bijenala umetnosti. Među ovim potonjim je i čovek koji je danima hodao po gradu sa daskom od WC-šolje nabačenom na rame, uz poruku “Now, every shit is art”
TV kinoteka
Vazduh trepti kao da zemlja gori
Film Valter brani Sarajevo snimljen je pre 50 godina, tri decenije nakon okupacije Sarajeva u Drugom svetskom ratu, jednako koliko je prošlo od rata devedesetih do danas. Broj njegovih gledalaca – ne zna se
Esej
Nauka i/ili misticizam
Tri velika religijska praznika ove godine desila su se u isto vreme. Nisu retki oni koji misle da bi pomirenje religije i nauke bio način da se čovečanstvo uspešno suoči i sa klimatskim promenama, pravednom raspodelom resursa i adaptacijom društva na tehnološke promene
Kultura sećanja
Sličice koje život znače
Nekada se radilo od sedam do tri i, obično ponedeljkom, do pet. Porodice bi se okupljale već oko četiri. Nije bilo gužve u saobraćaju, tako da je keva sa posla mogla da dođe već negde između pola četiri i četiri. U njenoj magičnoj crnoj tašni uvek su se nalazile kesice sa sličicama aktuelnih albuma koje sam sakupljao
Umetnici i korona
Ovde je život nemoguć, šta preduzeti?
U Srbiji je u martu 2020. godine 43,3 odsto umetnika i radnika u kulturi zarađivalo manje od sto evra, a u aprilu ih je već bilo 50 odsto. Laički rečeno, pandemija je učinila boljom sliku o lošem položaju koji je, zbog pandemije, postao još gori
