Kada je pre 25 godina britanski strip scenarista i književnik Nil Gejman predstavio ideju o Sendmenu uredništvu DC-jevog Vertiga, zainteresovao ih je neobičnim konceptom. Do tada su britanski umetnici uzimali opskurnije ili manje uspešne likove iz superherojskog sveta i nadograđivali ih u novi mitos, koji je i pored inovacija ostao mahom superherojski. Gejman je pak pošao od ideje koja načelno može da potekne iz superherojskog stripa, i koja će u začetku imati labave veze sa DC-jevim mejnstrimom, ali će se razvijati u neočekivanom i paralelnom smeru.
Gejmanovi junaci Sendmena, njegova osnovna postavka, nisu ljudi čak ni u širem smislu te reči, već „porodica“ sedam personifikacija postojanja – San, Smrt, Sudbina, Sila, Strast, Sumornost i Sumanutost (nekada Slast). Svaki od njih upravlja određenim istoimenim aspektom stvarnosti kao čuvar i gospodar. Dokle se god bića u kosmosu rađaju i umiru, Smrt će postojati. Dokle god ta ista bića tonu u san, postojaće i njen brat San. Isto važi i za svu ostalu braću i sestre Večnih.
Svet Sendmena ujedno je i univerzum u kome postoje Raj, Pakao, svetovi nordijskih bogova, egipatskih božanstava, gde su arturijanske legende stvarne koliko i tlo po kome hodamo. Kompleksna je to tvorevina uma koja se proteže na deset knjiga (uz naknadno dopisane Beskrajne noći i Uvertiru), i koja prati Sna od magijskog zatočeništva početkom 20. veka, do srži i svrhe same neophodnosti postojanja Sna kao personifikacije postojanja. Na tom putu će se Sendmen boriti sa sopstvenim tvorevinama sna, sa članovima svoje porodice, dobiće na poklon ključeve Pakla, a moraće i da se uhvati u koštac sa sopstvenim greškama. Uzbudljiva je i bogata to priča, kitnjasta detaljima i mitološkim motivima, prožeta dubokom i promišljenom setom, kao i spoznajom da čak i večna bića nisu savršena i bez mana. U suštini, Gejman nikada više nije napisao nešto toliko iskonski duboko i detaljno.
Sendmen je jedan od najprevođenijih naslova američkog stripa. I svako novo izdanje nadilazi prethodno u raskošnosti opreme i formatu. U Srbiji je prvo izlazio kao piratsko izdanje 90-ih, potom u vidu mekokoričenih knjiga u izdanju Belog puta koje je nastavio Darkwood. Hrvatska Fibra je ceo serijal objavila u šest glomaznih i impresivnih tomova. Najnovije domaće izdanje Čarobne knjige je u velikim, tvrdokoričenim i luksuznim knjigama, a biblioteka će obuhvatati 12 takvih tomova. Sendmen i Gejman su dobili svaku nagradu koja se zamisliti može, pa čak i pokoju nestripsku – Svetsku nagradu fantastike 1991. godine za 19. svesku Sendmena. Slično kao što su u evropskom stripu Hugo Prat i Korto Malteze, Sendmen i Gejman su argument da je strip ozbiljna forma umetnosti.
Nasuprot svom prijatelju i kolegi Alanu Muru, koji se gnuša ekranizacija svog rada, Gejman im se ne protivi. Dokaz su adaptacije Američkih bogova, Koraline ili Zvezdane prašine. Međutim, Sendmen je ostao neosvojiva tvrđava za sve koji su želeli da ga prenesu na ekran. „Nemoguće ga je adaptirati, jer prevazilazi formu kakvu film ili televizijska serija pružaju“, govorio je Gejman sve do skora. Onda je nakon četvrt veka „pogazio“ svoje reči i uzeo učešća u istoimenoj Netfliksovoj seriji, koja je planirana za kraj ove ili početak sledeće godine.
Kao i kod svih Netfliksovih serija baziranih na čuvenom stripskom predlošku, mogućnost da bude potpuni hit ili promašaj potpuno su jednake. Jedno je sigurno – Netfliks nije štedeo ni novca niti drugih resursa da snimi seriju. Ali, Netfliks ne bi bio Netfliks da nije doneo i nekoliko sumnjivih odluka u pogledu kastinga u svrhu rodne i rasne ravnopravnosti. Na prvom mestu tu je angažovanje talentovane glumice Gvendolin Kristi (Igra prestola i apokrifna abominacija poslednjih Zvezdanih ratova) u ulozi – ni manje ni više nego – Lucifera Jutarnje Zvezde, gospodara Pakla. Dok niko ne tvrdi da Đavo ne može biti androgen ili čak ženskog roda, svakako je ovo odluka koja je naterala brojne fanove da u čuđenju podignu obrvu. A kada je obznanjeno da će Afroamerikanka Kirbi Hauel-Baptist glumiti Sendmenovu sestru Smrt, reakcije su uglavnom bile u stilu „evo ga opet Netfliks“. Činjenica je da su ovde glavni likovi entiteti i personifikacije, i da ne zavise od pola i rase. Čak je i sam Sendmen u nekim pričama koje se odvijaju u dalekoj prošlosti crn, cvet, pa čak i mačka. Što opet ne menja njegov kanonski izgled u glavnini serijala. Dakle, Smrt može biti i crna i bela, i muško i žensko, i to sve ne menja činjenicu da je izvorna Gejmanova verzija avetinjski blede emo/pank devojke sa razbarušenom crnom kosom i vrcavim karakterom do te mere prirasla uz srce fanovima, da je to trenutak gde će se koplja masovno lomiti i gde je Netfliks uzeo na sebe možda i više slobode nego što je smeo da priušti. Jer, potcenjivati fanatičnost stripovske zajednice je mač sa dve oštrice. Ostatak kastinga je sasvim dobar, uz nekoliko veteranskih imena poput Čarlsa Densa, Stivena Fraja ili Petona Osvalta. Uostalom, Tom Staridž u naslovnoj ulozi Sna je potencijalno perfektan izbor ako uspe da iznese karakter glavnog lika kakvog je osmislio Gejman.
Ali, ne bi trebalo ukrštati koplja pre vremena. Prvi trejler i fotografije sa seta Sendmena zaista ostavljaju bez daha i doslovno oživljavaju Gejmanove stranice. Vreme, koje se meri nedeljama, najviše sledećim mesecima, pokazaće da li su Netfliks i Gejman podbacili ili opravdali očekivanja. U najgorem slučaju, ostaće nam da se opet okrenemo stripu, onom istom mestu na kome smo se nalazili i poslednje dve decenije.
