Strip
Prezir prema samom sebi
Nikad čovek je delo u kome užas dolazi iznutra, iz psihe jednog odurnog čoveka koji u isto vreme izaziva i sažaljenje i gnušanje
Intervju: Madlena Cepter
Protivteža kvaziumetnosti i kiču
“Podršku nisam tražila, niti očekivala. Sve što sam pokrenula u Beogradu, ostvarila sam sama, razume se uz pomoć i podršku svog supruga i mojih vernih saradnika. O utiscima gradonačelnika ne mogu da govorim. Nadam se da je zadovoljan činjenicom da je Beograd dobio nešto lepo i vredno, sada i u vremenu koje dolazi”
Rodžer Federer
Kralj travnatih terena
Federer je bio taj koji je lestvicu podigao veoma visoko, a Nadal i Đoković su učinili sve ne bi li je preskočili – to je bila zlatna era do sada neviđenog trojnog rivalstva u tenisu
Povodom izložbe
Lepota kuća pored kojih prolazimo
Podignite pogled dok hodate ulicom i pogledajte u kuću pored koje prolazite. Videćete – lepa je
Jubilej
Najstarije u Evropi, a možda i u svetu
Sto godina, važan jubilej u istoriji svakog pozorišta a naročito akademskog, “Krsmanac” je obeležio predstavom Galeb s kojom je i počeo ovaj svoj prvi vek, ali i pitanjem kako je moguće da ovom društvu nije važno nešto što niko nema
EP u košarci
Španija kao mi nekada
Evropsko prvenstvo u košarci je naizgled proteklo u iznenađenjima. Tri najveće evropske košarkaške zvezde – Nikola Jokić, Janis Adetokumpo i Luka Dončić – završile su Evropsko prvenstvo bez medalje. Medalje su podelili timovi koji nemaju svetske zvezde, ali imaju veliki izbor solidnih igrača (Nemačka) i kontinuitet pojavljivanja u završnicama svetskih i evropskih prvenstava (Španija i Francuska)
Uspomena
Tiho teče Jegrička
O bačkim danima slavnog američkog pisca i novinara Čarlsa Alversona, sa njegovom udovicom Živanom na tremu njihove porodične kuće u selu Parage
Genetika
Bronzanodobac plavih očiju
Migracije ljudi Jamnaja kulture, iz ukrajinskih i ruskih stepa između Dnjepra i Volge, povezale su Evropu sa Kinom i Indijom; genetsko nasleđe nekih balkanskih populacija izmešano je sa stepskim; mitove belačkog rasizma o neizmešanim nacijama trebalo bi zauvek ostaviti – neki su od rezultata najnovijeg genetičkog istraživanja u kome su učestvovali i srpski naučnici
Strip
Zavisnost kreativnosti od slobode
Fantastična četvorka je prvi superherojski tim u istoriji stripa i primer šta može autor kad nije sputan ukusima filmofila i industrije igranih filmova
Razglednica
Ostrvo Tudora i Poštenog
Turisti su okupirali Hvar, ali je u svoj toj gužvi ipak moguće naći neku konobu, galeriju, baštu, staro zdanje – skriveno i mirno mesto za uživanje
Evropska prestonica kulture
Stari prostori za nove ljude
Novi Sad kao Evropska prestonica kulture kroz obnovu, zaštitu i razvoj pet središta kulture utemeljio je svoju arhitektonsku priču na nasleđu. Nikada pre se tako nešto nije desilo
Evropsko prvenstvo u košarci
Dominacija Srbije u grupnoj fazi
Kada je selektor reprezentacije Svetislav Pešić pre početka Evropskog prvenstva u košarci isključio Miloša Teodosića iz tima, celokupna košarkaška javnost je negodovala. Simbol reprezentacije u poslednjih petnaest godina i njen kapiten je izostavljen, uz prosto objašnjenje da u ovom trenutku ima boljih igrača na njegovom mestu. Taj odgovor nije zadovoljio mnoge. Sada, posle tri utakmice na prvenstvu, svima je mnogo jasnije. Reprezentacija Srbije igra odbranu kakva nije viđena u poslednjih dvadeset godina. Požrtvovanje i disciplina u odbrani je na nivou koji Teodosić u ovom trenutku ne bi bio u stanju da isprati
Povodom knjige
Varoš visokog neba i najlepših vidika
Priča o jednom gradu i o jednom piscu, o tome kako se pisac integrisao u Grad i kako je Grad uplivao u piščevo delo, o Ivi Andriću i Beogradu
Tradicija
Tkaljina priča od šara
Pirotski ćilim, brend Srbije, kandiduje se za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalne baštine čovečanstva. To je jedini ćilim s dva lica, bez krajeva vunice koja visi na naličju. Smatra se da su čuvarne i štedljive Piroćanke smislile posebnu tehniku nevidljivih završetaka kako bi, kad se ishaba jedna strana, okrenule drugu, očuvaniju
Evropsko prvenstvo u košarci
Šest timova u borbi za zlato
Na predstojećem Evropskom prvenstvu u košarci učestvovaće pet reprezentacija iz bivše Jugoslavije, nedostaje jedino Severna Makedonija. Jasno je ko bi bio izrazit favorit za zlatnu medalju da nije došlo do raspada SFRJ. Ovako, među glavne favorite ubrajaju se reprezentacije Slovenije i Srbije. Da li je to dovoljan pokazatelj gde se još uvek igra najbolja košarka u Evropi
Povodom knjige
Kad su zmajevi kao ljudi
Evropske bajke tvrde da su zmajevi loši momci, da imaju najmanje sedam glava i noge kao žaba, ali i da ponekad zaliče na ljude, da s njima imaju neraščišćene račune, ali i da koliko god da su strašni, ne mogu da budu strašniji od ljudi
Razglednica
Da li je Kazanova probao bucolaj
Mali multikulturalni grad Bale u čijoj župnoj crkvi se drži misa na dva jezika, u kome se čuveni ljubavnik voleo sa vlasnicom palače, i gde prave zanosno pecivo
Kultura sećanja
Rom traži svoje mesto pod suncem
Jedna ulica u Beogradu nosi ime Slobodana Lale Berberskog. Kada se na Guglu ukuca njegovo ime, pojavljuju se brojni oglasi u vezi s kupoprodajom stanova u toj dugačkoj ulici koja se proteže paralelno sa auto-putem u pravcu juga, ali ni reči o tome ko je bio Lala i čime je zaslužio takvu čast
Prolaznost
Lir nije dugme
U situaciji kad nema materijalnog traga, a nema ga, šta je to što ostane iza nečeg velikog i važnog kao što je, na primer, Lir Ljube Tadića? Veza sa trenutkom, takozvani hronir? Naravno, i sećanje, koje može da zaliči na obmanu, a najčešće to i jeste
Razglednica
Vizantijsko zlatno
Rihard Vagner, Oskar Vajld, Henrik Ibzen, Ernest Hemingvej, Virdžinija Vulf, Gregori Pek, Lorens Olivije, Leonard Bernstajn, Tenesi Vilijams, Marija Kalas, Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Rudolf Nurejev, Roman Polanski, Žaklina Kenedi i Aristotel Onazis, Sofija Loren i Karlo Ponti, i pre svih Franko Zefireli, samo su neke od slavnih ličnosti koje su u protekla dva veka obožavale obalu koja je dobila ime po zanosnoj nimfi Amalfi iz grčkog mita
Susreti
Prvi put na Kosovu
Žiriranje filmova na Međunarodnom festivalu animiranog filma Anibar u Peći (13–18. jul) bilo je povod i razlog jednog prvog susreta sa Kosovom. Krcate projekcije, momak koga na Srbiju asociraju Dragana, Čeda i “plazma” keks, moleban Stefanu Dečanskom svakog četvrtka, jeleni koji između rogova nose kristalne kugle, predivna meka brda pokrivena vinogradima i voćnjacima, Rugovska klisura, i ostalo što treba sačekati za neka bolja vremena i neke bolje ljude
Aleks Džons: Uspon i pad kralja laži
Lice zla pred sudom pravde
Ako neko misli da je cela priča o Aleksu Džonsu nevažna za Srbiju, dužni smo da podsetimo da on zapravo služi kao inspiracija i ovdašnjim teoretičarima zavera i nadrilekarima, poput Miroljuba Petrovića, kome je nedavno počelo suđenje zbog nadrilekarstva, po tužbi porodice mladića preminulog od kancera
Strip
Akbar, svet bez kraja
U potrazi za Pticom Vremena Serža le Tandra i Režisa Loazela jedan je od najcenjenijih strip serijala epske fantastike. Ovaj autorski tandem godinama je pripremao prednastavak (prikvel) Potrage, koji se konačno našao i pred srpskom publikom
Jubilej
Stižu tamo gde niko ne može
Pozovi 062-46-46-46 ako ti je život ugrožen, i pomoći će ti Gorska služba spasavanja – specijalci volonteri, koje zakon ne prepoznaje, bez obzira na to što se bez njih nije moglo ni u vreme NATO bombardovanja, zemljotresa, poplava i ostalih opštih i pojedinačnih neprilika
Iz istorije
Prekoračenje umetnosti u život
“Prazno mesto u kulturnoj istoriji Novog Sada, koje pripada autorima Nove umetničke prakse sedamdesetih godina, sve više odjekuje u svesti novih generacija. Oni će nas pronaći”, rekao je Vujica Rešin Tucić, jedan od autora čije će delo biti tema Međunarodne konferencije o neoavangardi u Novom Sadu, u okviru Evropske prestonice kulture
Sećanje: Radovan Kragulj (1936–2022)
Vlasnik sopstvene utopije
Zajednički imenitelj Kraguljeve umetnosti je društvena analiza u kojoj fokusira narušen ekološki sistem. Bio je uveren da umetnost dolazi iz života i da je poljoprivreda bez kulture pogubna
Razglednica
Imati Munka
Oslo tokom letnjih meseci privlači turiste iz celog sveta, ali i sezonske prosjake iz Rumunije. Sve je mnogo skuplje nego u ostatku Evrope, keš je gotovo potpuno izbačen iz upotrebe, ali se zato srpski (hrvatski, bosanski...) može čuti na svakom ćošku
